Hilari na nizbrdici

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 18. aprila – „Napadna je i gruba, i više ne mislim da zaslužuje da postane šef države”, kaže Bola Barton (69) sa Floride, objašnjavajući zašto istupa iz redova podržavalaca Hilari Klinton. Sada navija – za Baraka Obamu.

Mišljenje ove građanke deli i većina pristalica ovdašnje Demokratske partije, proizlazi iz upravo objavljenih rezultata istraživanja Asošijeted presa (AP) i Jahua. „Došlo je do dramatičnog zaokreta, jer ubedljivo više glasača te stranke smatra da Obama ima bolje izglede da pobedi republikanskog predsedničkog kandidata Džona Mekejna”, saopštili su anketari.

Senator iz Ilinoisa dospeo je, po tom ispitivanju, u nadmoćnu poziciju, u procentima izraženu sa 56:43. Preokret je drastičan kada se ima u vidu da je pre nepuna tri meseca anketa u istom sastavu pokazivala da je većina simpatizera demokrata, 56: 33 odsto, smatrala da njujorška senatorka i bivša „prva dama” može lakše nego Obama da porazi veterana iz Arizone.

Hilari se na novoj nizbrdici našla u kategorijama – „časti, izglednosti i moralnosti” – konstatuje AP. I dodaje – da je u svim tim oblastima Obama zabeležio uspon.

Hroničari su prethodno zabeležili da je poverenje u Klintonovu poljuljano dobrim delom zbog ispoljene samouverenosti i potcenjivanja takmaca. Potom – i zbog nekoliko utvrđenih neistina u njenim izjavama, među kojima je bilo i izmišljanje snajperske vatre prilikom odlaska 1996. u Bosnu, kao i zbog jakog angažmana njenog muža Bila Klintona, iz koga je, uz utisak o „produžetku dinastičnosti” (posle oca i sina Buša, muž i žena Klinton) proizišla i slutnja da se „ne zna ko bi, zapravo, od njih dvoje vladao”.

Uspon Obame, senatora za koga je većina Amerikanaca do pre nekoliko godina izjavljivala da „nedovoljno zna o njemu”, impozantan je, ali ni njemu „ne cvetaju sve ruže”. Prema ovoj anketi, smanjena mu je donekle podrška među nezavisnim biračima, kao i među republikancima koji bi prešli na suprotnu stranu. „Progone” ga još, ne samo rasne predrasude zbog njegove izmešane crnačke i belačke krvi, nego i lansirane dezinformacije da je musliman (uz „upiranje prstom” na islamske korene njegovog oca, Kenijca, koji mu je nadenuo srednje ime Husein). Uprkos činjenici da je Obama hrišćanin, čak 15 odsto ispitanika je reklo da misli da je on muslimanske veroispovesti.

Uprkos takvim „situacijama”, Obama je već postigao uspeh kakav bi, po njegovim rečima, bio „nezamisliv u mnogim drugim zemljama”. Modernim nastupom mobilisao je mnoge nove birače, a i iskusnije nagnao ka veri u mogućnost bitne izmene kursa Vašingtona.

Iz štaba Klintonove nastojali su da njegov uzlet omalovaže primedbom da on uspeva „igrajući na crnačku kartu”. Kao – građani su se „sažalili” na njega kao na pripadnika rasne manjine. Ali, to „ne pali”. Jer, kako je rekao anketirani Alen Lavel, iz severozapadne savezne države Vašington: „Nisam uz njega zato što je crnac, jer ja nisam, već zbog toga nam je definitivno potrebna promena.”

M. Pantelić

[objavljeno: 19/04/2008]