Arhiva » Vesti » Večernje novosti 19.04.2008
Potvrda sve manje
Večernje novosti subota, 19. april 2008.
Zgrada Evropske unije u Briselu
KOSOVO je u petak dobilo priznanje nezavisnosti i od Maršalskih Ostrva. Posle potpunog zatišja od tri nedelje, i nije se desila neka “bura”...
U ovom trenutku, na svetu je oko četiri puta više zemalja koje nisu za novu državu na mapi Evrope. Od 49 evropskih, ubrajajući i Srbiju, 23 nije priznalo Kosovo. Osam članica Evropske unije se, ili otvoreno protivi nezavisnosti pokrajine, ili se još drži “po strani”. To su Kipar, Rumunija, Slovačka, Španija, Češka, Grčka, Malta i Portugal.
Na ovonedeljnom zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Strazburu, podrška novoj državi bila je sumnjičava, ili je uopšte nije bilo.
- Samo četiri govornika su podržala nezavisnost, a čak 16 je bilo protiv - kaže za “Novosti” šef srpske delegacije Miloš Aligrudić. - U potpunosti sam siguran da ogromna većina članova Parlamentarne skupštine SE ima stav koji nije naklonjen nezavisnosti, pa pretpostavljamo da tako misle i građani koji su ih birali.
Otpor javnog mnenja zvaničnoj politici u vezi sa Kosmetom postoji u svim evropskim zemljama. Uglavnom - uzalud.
- U javnosti se ne upotrebljavaju uvek pravi izrazi za ono što se dešava, pa je, na primer, rat koji je poveo NATO nazvan “mirovnom intervencijom” - kazao je za “Novosti” Mario Spadari, direktor Fondacije “Vili Brant”, italijanske nevladine organizacije koja je nedavno u Rimu organizovala zapaženi skup o “proglašenju nezavisnosti Kosova koje je podelilo svet”.
On ističe da je ono što zastupa u vezi sa Kosovom, “stav legalnosti”, i siguran je da je to mišljenje većine Italijana.
Pitanje - postoje li šanse da se “oseka” u priznanjima nezavisnosti prenese i na zemlje koje su već priznale “državu Kosovo” - ima, za sada, negativan odgovor.
Mario Spadari smatra da će, sve što se bude dogodilo, biti “ogledalo američkih izbora”, jer, kako kaže, “Evropa ne postoji”.
- Mislim da neće biti moguće izmeniti nešto od onoga što je već odlučeno - ocenjuje on.
Miloš Aligrudić ne očekuje da, u bliskoj budućnosti, zemlje koje su već priznale novu državu ponište svoje odluke.
- Moguće je da će se shvatiti neophodnost obnove dijaloga o statusu pokrajine, ako ne za jednu ili dve godine, onda za sedam-osam. Bilo bi dobro da i evropske vlade slede stav svojih građana, ali, nažalost, neke od njih slede stav Bele kuće - kaže Aligrudić.
On zaključuje da je za Srbiju, u svakom slučaju, veoma važno da se zaustavi trend priznavanja nezavisnosti lažne države na KiM, što se i dogodilo.
MAKEDONIJA PROMIŠLJA
SUDEĆI prema izjavi ministra inostranih poslova Makedonije Antonija Milošoskog i ova zemlja dobro promišlja i vaga kako da postupi:
- Potrajaće odlučivanje da li da Makedonija prizna Kosovo. Zato što Makedonija nije Britanija. Mi smo susedi Srbije i Kosova i želimo sa njima dobre odnose - objasnio je Milošoski.
KOSOVO je u petak dobilo priznanje nezavisnosti i od Maršalskih Ostrva. Posle potpunog zatišja od tri nedelje, i nije se desila neka “bura”...
U ovom trenutku, na svetu je oko četiri puta više zemalja koje nisu za novu državu na mapi Evrope. Od 49 evropskih, ubrajajući i Srbiju, 23 nije priznalo Kosovo. Osam članica Evropske unije se, ili otvoreno protivi nezavisnosti pokrajine, ili se još drži “po strani”. To su Kipar, Rumunija, Slovačka, Španija, Češka, Grčka, Malta i Portugal.
Na ovonedeljnom zasedanju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u Strazburu, podrška novoj državi bila je sumnjičava, ili je uopšte nije bilo.
- Samo četiri govornika su podržala nezavisnost, a čak 16 je bilo protiv - kaže za “Novosti” šef srpske delegacije Miloš Aligrudić. - U potpunosti sam siguran da ogromna većina članova Parlamentarne skupštine SE ima stav koji nije naklonjen nezavisnosti, pa pretpostavljamo da tako misle i građani koji su ih birali.
Otpor javnog mnenja zvaničnoj politici u vezi sa Kosmetom postoji u svim evropskim zemljama. Uglavnom - uzalud.
- U javnosti se ne upotrebljavaju uvek pravi izrazi za ono što se dešava, pa je, na primer, rat koji je poveo NATO nazvan “mirovnom intervencijom” - kazao je za “Novosti” Mario Spadari, direktor Fondacije “Vili Brant”, italijanske nevladine organizacije koja je nedavno u Rimu organizovala zapaženi skup o “proglašenju nezavisnosti Kosova koje je podelilo svet”.
On ističe da je ono što zastupa u vezi sa Kosovom, “stav legalnosti”, i siguran je da je to mišljenje većine Italijana.
Pitanje - postoje li šanse da se “oseka” u priznanjima nezavisnosti prenese i na zemlje koje su već priznale “državu Kosovo” - ima, za sada, negativan odgovor.
Mario Spadari smatra da će, sve što se bude dogodilo, biti “ogledalo američkih izbora”, jer, kako kaže, “Evropa ne postoji”.
- Mislim da neće biti moguće izmeniti nešto od onoga što je već odlučeno - ocenjuje on.
Miloš Aligrudić ne očekuje da, u bliskoj budućnosti, zemlje koje su već priznale novu državu ponište svoje odluke.
- Moguće je da će se shvatiti neophodnost obnove dijaloga o statusu pokrajine, ako ne za jednu ili dve godine, onda za sedam-osam. Bilo bi dobro da i evropske vlade slede stav svojih građana, ali, nažalost, neke od njih slede stav Bele kuće - kaže Aligrudić.
On zaključuje da je za Srbiju, u svakom slučaju, veoma važno da se zaustavi trend priznavanja nezavisnosti lažne države na KiM, što se i dogodilo.
MAKEDONIJA PROMIŠLJA
SUDEĆI prema izjavi ministra inostranih poslova Makedonije Antonija Milošoskog i ova zemlja dobro promišlja i vaga kako da postupi:
- Potrajaće odlučivanje da li da Makedonija prizna Kosovo. Zato što Makedonija nije Britanija. Mi smo susedi Srbije i Kosova i želimo sa njima dobre odnose - objasnio je Milošoski.
Preuzeto sa sajta novosti.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari