U „Magnohromu” požar stao, preti svuda okolo

Vlada Srbije je usvojila socijalni program za radnike kraljevačkog „Magnohroma“: svim radnicima koji žele da odu iz fabrike nudi se otpremina od 200 evra po godini staža, što je dvostruko više nego što su dobijali u drugim preduzećima. Prijavljivanje za dobrovoljno napuštanje kraljevačke fabrike, koja ima 2.300 radnika, traje do 30. aprila a otpremine će se isplatiti do 10. maja.

Ministar finansija Mirko Cvetković pojasnio je da je za povezivanje radnog staža zaposlenih u „Magnohromu“ obezbeđeno 250 miliona dinara, a da bi fabrika mogla redovno da radi iz budžeta će svakog meseca dobijati subvencije od 20 miliona dinara. Razmatra se, po njegovim rečima, i mogućnost da se prodajom imovine „Magnohroma“, koja ne bi ugrozila buduću privatizaciju i nije neophodna za redovnu proizvodnju, obezbedi novac za isplatu zaostalih plata radnicima tog preduzeća.

Inače, zaposleni u „Magnohromu“ne primaju platu od prošlogodišnjeg aprila, a zbog neispunjavanja obaveza prema radnicima Agencija za privatizaciju je krajem prošle godine raskinula ugovor o prodaji tog produzeća sa komapnijom „Global stil“ iz Velike Britanije. Da bi donekle ublažila socijalni status radnika koji mesecima ne primaju platu, država je u januaru svim zaposlenima podelila po 10.000 dinara jednokratne pomoće, dok je prošlog meseca odlukom Vlade Srbije zaposlenima „Magonhroma“ isplaćena još jedna jednokratna novčana pomoć od 5.000 dinara.

Jednostavno, država je pogrešno procenila kupca kojem je na upravljanje predala kraljevačko preduzeće i sasvim je normalno da zbog toga i plaća svoju krivicu. Međutim, sasvim je izvesno da će upravo slučaj kraljevačkih radnika, koji su u nekoliko navrata svoja prava tražili pred vratima Vlade Srbije u Beogradu, biti recept za sve one koji su prošli istu agoniju, a od države nisu dobili ni dinara.

U prethodih šest godina u 318 firmi u kojima radi 40.025 radnika privatizacija je poništena i ti ljudi od države nisu dobili ni zaostale plate, ni socijalni program, a onim retkim koji su ga i dobili bio je mnogo lošiji od ovog koji se sada radnicima „Magnohroma“ nudi. Pored toga, oko 300.000 radnika u istom periodu ostalo je bez posla zbog stečajeva, likvidacije, restrukturiranja i privatizacije a samo mali deo njih dobio je otpremine, dok je većina završila na tržištu rada bez dinara ili, ukoliko su imali dovoljno godina staža, na penzijskom spisku.

Na ovu nimalo veselu statistiku treba dodati i podatak Agencije za privatizaciju da su sada u toku stečajevi 466 preduzeća i da zaposleni u njima teško da nakon namirenja poverilaca mogu očekivati zaostale plate, a o otpremninama nema ni reči. Samo tokom prošle godine Trgovinski sud je doneo 656 presuda o stečaju i 90 likvidacija preduzeća. Ni radnici zaposleni u tim preduzećima nisu dobili nikakvu pomoć države. Država bi morala, ali to ne čini, da pomogne i radnicima koji svakog dana odlaze na svoje radno mesto a za to mesecima ne dobijaju ni dinara. Naime, u Srbiji, po podacima Zavoda za statistiku, u januaru je gotovo 76.000 radnika uredno radilo a nisu primali platu. Sindikalci tvrde da se najveći broj zaposlenih koji ne primaju platu krije upravo u firmama u kojima je privatizacija poništena i na koje je država zaboravila, odnosno digla ruke od njih. Potpredsednik SSS Dragan Zarubica kaže da bez plate ostaju radnici preduzeća u kojima je poništena privatizacija, oni koje su vlasnici nakon privatizacije „zavili u crno“, zadužili ih i rasprodali im imovinu, a kao ilustraciju navodi „Rakovicu“, „Silose“ i „Magnohrom“.

Naravno, sindikati podržavaju svaku pomoć države radnicima, pa tako i zaposlenima u „Magnohromu“. Međutim, smatraju da bi pomoć morala biti data svima koji su žrtve promašene privatizacije, dok ekonomisti smatraju da je pogrešno gašenje požara samo u nekim slučajevima i to po pravilu samo za one koji se okupe pred vratima Vlade.

LJ. Malešević

Poslato 18.04.2008