Velika ovlašćenja za direktore, đaci bez kazni

Izjava Ministra prosvete da je Vlada pala na testu obrazovanja zbog nedovoljnih ulaganja u škole, pokrenula je pitanje odgovornosti za neuspeh pokrenutih reformi. Od planirane sistemske transformacije obrazovnog sistema, započete 2001. godine, uspešno su realizovani samo pojedini segmenti, iako je samo iz Evropske unije uloženo više od 20 miliona evra.

- Evropska unija znači savremeno obrazovanje. Srbiji je to potrebno, ali ne na bilbordima, kao što je u ovoj kampanji, već u praksi. Da bismo ostvarili ovaj cilj, neophodna su veća ulaganja, a to je ispit koji ova vlada nije položila - kaže Zoran Lončar, ministar prosvete.

Prema njegovim rečima, obrazovanje u Srbiji postaće sastavni deo jedinstvenog evropskog obrazovnog procesa, pre ostalih oblasti evropskih integracija. Međutim, iako se svi slažu da su neophodna veća ulaganja, većina stručnjaka plaši se da bi ovakav tempo u sprovođenju reformi ubrzo mogao dovesti do nazadovanja obrazovnog sistema.

- Gde smo mogli biti, a gde smo sada, ključno je pitanje koje bi svi trebalo da postavimo. Od pokrenutog sistema reformi ostali su samo neki elementi, kao što su liberalizacija tržišta izdavača udžbenika, program samoevoluacije škola, izrada razvojnih planova. Međutim, problem je što razvoj tih parcijalnih segmenata nije koordiniran, tako da su i njihovi dometi ograničeni. Obrazovni razvoj je zaustavljen, ali su škole dobile puno novina tokom prvih godina reformi - kaže za „Blic“ Tinde Kovač Cerović, vođa tima, koji je pokrenuo reforme za vreme ministra Gaše Kneževića.

Jedan od segmenata koji je uspešno realizovan je reforma srednjeg stručnog obrazovanja, za koju je Evropska unija kroz programe kards 2003. i kards 2005. izdvojila 20 miliona evra. Ogledi uvedeni u 72 škole dali su odlične rezultate. Smanjen je broj izostanaka sa nastave, a povećala se i prosečna ocena. Takođe, poraslo je i interesovanje preduzeća za njih. Međutim, da bi ovi projekti zaživeli, neophodna su veća ulaganja u školsku infrastrukturu i njihova primena u obrazovni sistem. Ipak, prosvetni radnici upozoravaju da reformu srednjeg stručnog obrazovanja treba uskladiti sa Nacionalnom strategijom privredno-ekonomskog razvoja, koja nije usvojena.

- Prvo je trebalo doneti nacionalnu strategiju privredno-ekonomskog razvoja, a zatim krenuti u reformu obrazovanja. Neophodno je znati kako će se naša privreda razvijati da bismo znali za koje profile da školujemo decu. Kada je Gašo Knežević, tadašnji ministar prosvete, pokrenuo reformu obrazovanja, dobio je našu punu podršku i pomoć. Međutim, još tada smo insistirali na postizanju širokog društvenog konsenzusa u pogledu pravca razvoja obrazovanja. Plašili smo se da će se dogoditi da reforme zavise od pojedinaca koji su na vlasti. I bili smo u pravu. Prvi problemi su nastali kada je donet Zakon o osnovama sistema obrazovanja 2003. godine. Knežević je hteo da jedan demokratski i krajnje liberalni zakon primeni u sredini koja nije bila spremna za njega. Prema podacima koji su tada bili u opticaju, za uspešnu reformu bilo je potrebno oko 5,6 milijardi dolara. Mi smo, naravno, bili daleko od toga - navodi Miodrag Skrobanja iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Pozitivne strane reformi:

1. Uvedena liberalizacija izdavačke politike

2. Škole su dužne da rade razvojni plan

3. Uvedeni priručnici za samoevoluaciju škola

4. Uvedena licenca za direktore

5. Uvedeni novi obrazovni profili u oglednim odeljenjima

Negativne strane reformi:

1. Nije usvojena strategija razvoja obrazovanja

2. Usporen proces integracije romske dece u škole

3. Direktorima data prevelika ovlašćenja

4. Reforme nisu koordinisane

5. Ne postoji efikasan način za kažnjavanje agresivnog ponašanja dece