Grad budućnosti kao ogromna košnica

Izvođenjem predstave „Metapolis II“ Nacionalnog baleta iz Marseja, večeras (20) u Centru „Sava“ biće svečano zatvoren Peti beogradski festival igre. Po ocenama kritike, možda i najbolji do sada, a svakako najposećeniji.

„Iza nas je osam festivalskih večeri na kojima smo videli veoma različite predstave, što je, verujem, i najveće bogatstvo ove manifestacije“, rekla je na jučerašnjoj konferenciji za novinare direktorka festivala Aja Jung. Ona je izrazila i veliko zadovoljstvo što je interesovanje za festival bilo veće nego ikada. Bilo je i mnogo posetilaca iz inostranstva, među kojima su bili menadžeri koji su ugovarali gostovanja u svojim zemljama.

Na kraju festivala čeka nas još jedan izuzetan spektakl: predstava „Metapolis II“ koreografa Frederika Flamana, koju će Nacionalni balet iz Marseja, najveća plesna kompanija u Francuskoj posle pariske Opere, izvesti večeras (20) u Centru „Sava“.

Po rečima generalnog direktora ove kuće Pjera Tisa, predstava prikazuje utopijski grad u dalekoj budućnosti nazvan Metapolis II, a inspirisana je savremenim gradovima, njihovom lepotom i haotičnošću. Ova predstava je zapravo poslednji deo Flamanove trilogije posvećene gradu budućnosti, u kojoj dominira neobuzdani ritam košnice. „Metapolis II je sinteza različitih baletskih tehnika, i klasične i savremene, a to je i koncept koji se trudimo da sprovodimo u našoj kući“, kaže Pjer Tis.

Koreograf Frederik Flaman, koji je od 2004. godine umetnički direktor Baleta iz Marseja, beogradskoj publici poznat je i po predstavi „Ikar“, koja je 1991. godine osvojila glavnu nagradu Bitefa. Poslednja ostvarenja ovog autora zahtevaju veoma mnogo prostora jer su rađena u saradnji sa najznačajnijim svetskim arhitektama - u slučaju „Metapolisa II“ sa Britankom iračkog porekla Zahom Hadid, dobitnicom Prickerove nagrade za arhitekturu. U radu na svojim predstavama Flaman daje veliku slobodu igračima, koje ne posmatra kao interpretatore, već kao umetnike. To je rezultat njegovog obrazovanja, koje je više pozorišno nego igračko, pošto je Flaman potekao iz škole čuvenog poljskog reditelja Ježija Grotovskog.

Predstava „Metapolis II“ je od svoje premijere 2006. godine gostovala u Šangaju, Njujorku, Singapuru, Bejrutu, Belgiji i Švajcarskoj, a nakon Beograda putuje u Španiju.

Fascinantni Šen Vei

Ivana Milovanović glavni urednik „Orchestre“

Posle pet izdanja, mislim da bi ipak bilo mudro malo pojasniti identitet festivala, a ne zadržavati se na konceptu „od svega pomalo“. Organizatori bi trebalo da rade na osmišljenom kontaktu međunarodnih koreografa s našom plesnom zajednicom. Što se tiče pojedinačnih predstava, samo su kreativne inovacije kineskog koreografa Šen Veja, trupe „Inbal Pinto“ iz Izraela i koreografa Edvarda Kluga iz Slovenije bile istinska plesna novost. A videti danas nešto sveže i provokativno u oblasti plesa može biti ravno dobitku premije na lotou. Balet milanske „Skale“ potvrdio je moje mišljenje da budućnost umetničke igre ne „živi“ u velikim plesnim kompanijama; sem poslednje kreacije, „Henri Oguike Dance Company“ nije uspešno odbranila boje engleske savremene plesne scene, dok su „Poetični porazi“ trupe „Club Gay & Roni“ bili prebučni, preoštri, a već viđeni.

Jelena Kajgo baletska kritičarka „Politike“

Peti beogradski festival igre, u celini gledano, najbolji je do sada. Videli smo raznovrsne, izuzetno kvalitetne produkcije. Iako je nastup milanske „Skale“ s predstavom „Mediteranea“ Maura Bigoncetija bio vrlo atraktivan, ja bih kao koreografski značajna izdvojila rad „Inabal Pinto Dance Company“ iz Izraela i predstavu „Šejker“, nepretenciozno delo, ali vrlo poetično i maštovito. Potpuno fascinantan bio je nastup kompanije „Shen Wei Dance Arts“ iz Njujorka u predstavi „Slobodan pad“, koju je karakterisalo likovno bogatstvo - zanimljivi spoj futurizma i drevnog Istoka, izuzetna originalnost i spiritualnost u izrazu. Jedan mračan, zavodljiv, društveno kritički teatar, umetnički i koreografski osoben rukopis donelo je i ostvarenje „Poetični porazi“ Gaja Vajzmana i Roni Haver. Nešto sasvim novo i drugačije bila je predstava „Pret-a-porter“ i slovenački koreograf Edvar Klug.