Inflacija će „pojesti“ poklone činovnicima

BEOGRAD - Vlada Srbije je u četvrtak usvojila Uredbu po kojoj će mesec dana ranije ispuniti obećanja zaposlenima u državnoj upravi, zdravstvu, prosveti, kulturi, nauci, Vojsci, MUP-u i Bezbednosno-informativnoj agenciji i povećati plate od tri do pet odsto, a uz to dodeliti jednokratne „majske“ ili „vaskršnje“ nagrade u iznosu od 3.000 ili 5.000 dinara. Prema podacima koje je vlada iznela na konferenciji za štampu ukupna davanja će iznositi dve milijarde dinara, ali prema nekim nezvaničnim proračunima čak i duplo više.

Kakvu je važnost dobila ova odluka vlade svedoči i primer iz Novog Sada. Gradonačelnica Maja Gojković zatražila je juče hitno sazivanje sednice Skupštine grada na kojoj bi bio razmotren predlog za povećanje plata zaposlenima u upravi i lokalnoj samoupravi, saopštio je njen kabinet.

JELAŠIĆ: DA SE PONOVE LEKCIJE IZ EKONOMIJE

Nažalost, naše upozorenje se ispunilo mnogo brže nego što smo očekivali, a još pre mesec dana smo najavili da će biti pritisaka na rast zarada - kaže Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije. „To se može razumeti, sa njihove tačke gledišta je i opravdano, jer je vlada projektovala u ovoj godini inflaciju od šest odsto i njeno postepeno smanjivanje da bi se taj cilj ostvario. Pošto se to ne događa, zaposleni traže više zarade i obećane korekcije odmah. Problem, nije u zaradama, nego u cenama i ako neko misli da se bolji život može postići samo rastom zarada bez smanjivanja inflacije, tada bi trebalo da ponovi lekcije iz ekonomske istorije Jugoslavije i Srbije iz poslednjih četrdesetak godina“, preporučio je guverner Jelašić.

- Ukoliko je taj rast zarada predviđen ovogodišnjim budžetom, to ne bi trebalo dodatno da narušava makroekonomsku stabilnost. Ali, čak i u tom slučaju Narodna banka će imati dopunske troškove, jer će morati da steriliše višak novca, kako bi sprečila da veća tražnja ne podgreva inflaciju - dodao je Jelašić.

„Posle donošenja odgovarajuće Uredbe Vlade Srbije, gradski parlament bi trebalo da po hitnom postupku razmotri Predlog odluke o izmenama Odluke o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u organima gradske uprave, kao i u posebnim organizacijama i službama“, navedeno je u saopštenju.

U zahtevu za sazivanje sednice, upućenom predsedniku Skupštine grada Zoranu Vučeviću, Gojkovićeva je navela da je reč o odluci „čije nedonošenje može izazvati štetne posledice po interese zaposlenih“.

Profesor Ekonomskog fakulteta Pavle Petrović kaže da ta suma novca čini 0,1 odsto godišnjeg bruto domaćeg proizvoda i ima uticaja na inflaciju, mada ne toliko koliko će efekat „ugledanja“ drugih podstaći tražnju i cene. „Prvobitni dogovor sa sindikatima pojedinih sektora bio je povećanje plate od maja za oko tri odsto, a ako se ostvare uštede i do pet odsto. Iz poslednje odluke vlade nije moguće utvrditi da li su te uštede ostvarene. Osim toga, prema grubim proračunima samo aktuelni zahtevi rezervista za isplatama dnevnica mogli bi da iznose oko desetak milijardi dinara. Ako i radnici u drugim sektorima pritisnu poslodavce za povećanjem, popuštanje vlade će imati značajnije posledice po makroekonomsku stabilnost“ , kaže Petrović.

JELAŠIĆ: DA SE PONOVE LEKCIJE IZ EKONOMIJE

Nažalost, naše upozorenje se ispunilo mnogo brže nego što smo očekivali, a još pre mesec dana smo najavili da će biti pritisaka na rast zarada - kaže Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije. „To se može razumeti, sa njihove tačke gledišta je i opravdano, jer je vlada projektovala u ovoj godini inflaciju od šest odsto i njeno postepeno smanjivanje da bi se taj cilj ostvario. Pošto se to ne događa, zaposleni traže više zarade i obećane korekcije odmah. Problem, nije u zaradama, nego u cenama i ako neko misli da se bolji život može postići samo rastom zarada bez smanjivanja inflacije, tada bi trebalo da ponovi lekcije iz ekonomske istorije Jugoslavije i Srbije iz poslednjih četrdesetak godina“, preporučio je guverner Jelašić.

- Ukoliko je taj rast zarada predviđen ovogodišnjim budžetom, to ne bi trebalo dodatno da narušava makroekonomsku stabilnost. Ali, čak i u tom slučaju Narodna banka će imati dopunske troškove, jer će morati da steriliše višak novca, kako bi sprečila da veća tražnja ne podgreva inflaciju - dodao je Jelašić.

Ivan Nikolić, iz Ekonomskog instituta smatra da će isplate svakako povećati potrošnju i cene. „Poklon za praznike je ništa drugo nego politikantstvo i kupovina glasova, što će imati implikacije na ekonomiju. Oko tri petine sume za isplate su dogovorene ranije, ali će zaposleni dobiti povišice pre nego što je planirano. Za nagrade za oko 180.000 zaposlenih u državnoj upravi treba obezbediti 800 miliona dinara i to je ‘grant’ vlade, odnosno dobra volja vlade da pred izbore birače stimuliše da podignu poverenje u njen rad i motiviše ih da za nju glasaju“, kaže Nikolić i dodaje da to neće biti bez negativnog uticaja na ekonomsku stabilnost.“Time će se kod ljudi stvoriti osećaj da su dobili neke pare, a kada to podigne tražnju i inflaciju i obezvredi ih, imaće manje nego pre tog povećanja“, dodaje Nikolić.

Jurij Bajec, saradnik Ekonomskog instituta ističe da isplaćena suma nije prevelika, pa ni njen uticaj na porast cena, ali ako se tome doda usklađivanje penzija koje sledi, pa možda i ispunjenje još nekih zahteva, nema govora da će inflacija ostati na planiranom nivou od šest odsto, već će sigurno biti dvocifrena.

Autor:

Slavica Jovović