Arhiva » Vesti » Glas javnosti 19.04.2008
„Vinča“ pod kontrolom
Voda je prava zaštita od zračenja i sve što procuri ostaje u vodi. Bazen ima debele zidove od 80 centimetara, a sa unutrašnje strane je prevučen centimetar debelim nerđajućim čelikom, tako da voda ne može nigde da ode. Gorivo curi u njega, ali to se dešava ne samo kod nas, već u svim postrojenjima ove vrste u svetu
Glas javnosti subota, 19. april 2008.
Činjenica da ću za nekoliko minuta proći kroz vrata do nuklearnog reaktora i bazena u kome se nalaze burići puni radioaktivnog otpada koji curi u vodu već pomenutog bazena, ozbiljno me je juče zabrinula dok me je Milan Pašić, rukovodilac Programa za nuklearnu dekomisiju Instituta „Vinča“, uvodio u zgradu. Dupla vrata na objektu broj šest otvorila su se tek pošto je domaćin provukao svoju identifikacionu karticu kroz aparat postavljen ispred ulaza u zgradu. Unutra nas sačekuje Aleksandar Ristić. U rukama drži - dozinometar.
- Ništa se ne brinite! Ova sprava služi da nas upozori ako je radioaktivnost van normale - reče on, dodajući da je u Vinču stigao još pre reaktora negde 1952. godine i da je u penziju otišao s radnog mesta kontrolora radioaktivnosti. Sada u 78. godini u Institutu radi honorarno isti posao, plus obučava mlađi kadar. Oblačimo bele mantile.
Aleksandar nas vodi dugim, uskim hodnikom ka reaktoru. Svuda oko nas onaj znak što liči n propeler koji upozorava na radioaktivnost. Uđosmo u ogromnu prostoriju. Na sredini reaktor. Izgleda kao ogroman tanker za vino, recimo. Okolo njega neke skele. Naspram njega maketa. Tek prema maketi shvatamo da je ono što vidimo golim okom, samo vrh ledenog brega. To jest, da je pred nama samo mali deo reaktora. Ceo kompleks proteže se na još jedan sprat pod našim nogama. Scena podseća kao da smo se odjednom našli u nekom filmu. Onaj dozinometar polako štekće. Slabije, pa jače....
Pešić nam pokazuje put kojim se iz reaktora ka bazenu odliva ozračeno gorivo. Pri dnu reaktora nalazi se kanal u kome se nalazi cev koja vodi ka bazenu. On sam smešten u drugoj prostoriji. Jedan od četiri koja postoje u Institutu „Vinča“. Ovaj je jedini otvoren. Ostali se nalaze na šest metara ispod zemlje. Ovaj koji je pred nama, u zadnje vreme podigao je prašinu u medijima. U njemu burad, specijalne cevi kao deo pakovanja u kojima se nalazi otpad... Ukupna zapremina 200 metara kubnih. Voda u njemu obična, česmovača. Amerikanci će nam dostaviti specijalni filter koji oni koriste da se voda iz bazena prečisti, to jest da upije svu radioaktivnost iz nje. Posle, kažu, ta voda može, maltene - da se pije.
ZAUVEK U RUSIJI
Direktor Instituta „Vinča“ Jovan Nedeljković kaže da Ministarstvo nauke već nekoliko godina radi na pripremi ugovora sa Rusima i da je to u završnoj fazi.
- Za nas je taj ugovor povoljan jer, kada gorivo ode, ono će zauvek ostati u Rusiji. Tamo će se preraditi, a iz njega može da se izvadi 95 odsto materijala koji ponovo ide u nuklearno gorivo.
- Voda je prava zaštita od zračenja i sve što procuri ostaje u vodi. Bazen ima
debele zidove od 80 centimetara, a sa unutrašnje strane je prevučen centimetar debelim nerđajućim čelikom, tako da voda ne može nigde da ode. Gorivo curi u njega, ali to se dešava ne samo kod nas, već u svim postrojenjima ove vrste u svetu. Reaktor je ugašen ‘84. godine i ništa se danas ne dešava što se nije dešavalo pre deset godina u smislu curenja. O svemu imamo evidenciju dugi niz godina i to nije nova vest. Stalno se meri i prati šta se dešava i to se ne nalazi ni u kakvoj kritičnoj fazi. Moglo bi da postane samo ako bi država odlučila da to gorivo ostane kod nas. Zato koristimo ovaj rusko-američki sporazum, prema kome će se sve ozračeno gorivo vratiti sa svih istraživačkih reaktora u svetu u zemlje porekla. Američko u Ameriku, rusko u Rusiju.... Kod nas je predviđeni da Rusima vratimo ovo gorivo do 2010. - objašnjava Pešić dok stojimo nad bazenom. Dozinometar malo pojačao svoj ton. Aleksandar se smeje, sve je, kaže, pod kontrolom.
Jovan Nedeljković, direktor Instituta „Vinča“, kaže da se kompleks nalazi na prostoru malo većem od 60 hektara. Ima oko 80 objekata, a površina koja je pod krovom odgovara površini osam fudbalskih igrališta ili 40.000 kvadratnih metara. „Vinča“ ima oko 750 zaposlenih, od kojih se njih 400 bavi naučnim radom. Od ove cifre 150 ljudi imaju titulu doktora nauka, i rade u 15 laboratorija i pet centara. Postoje dva hangara za odlaganje radioaktivnog otpada, a treći se gradi.
Pored toga što je „Vinča“ jedino skladište radioaktivnog otpada iz cele zemlje, u njoj se nalazi i 50 odsto ukupnog nuklearnog goriva koji je tadašnji SSSR izvezao u sve zemlje sveta gde je imao istraživačke reaktore. Drugim rečima, pola od toga je u „Vinči“. Tako da je gorivo koje se nalazi u reaktoru i najjači izvor zračenja koji postoji u našoj zemlji. Slikovito opisano, to znači da sve ono što se vodi kao radioaktivni otpad zrači samo jedan odsto naspram toga što je u reaktoru.
Ako nam je za utehu, ovakve institucije postoje i u Mađarskoj, Bugarskoj, a čak dva u Rumuniji. S tim što njihovi reaktori rade. Inače, ceo kompleks Instituta je ekstremno obezbeđen, a sam kompleks izgleda kao da se nalazimo u nekom izletištu, s obzirom na obilje vegetacije. U krugu Instituta nalazi se banka, košarkaško igralište, „lokalna“ autobuska stanica... Po izgledu zgrada ništa ne nagoveštava da se nalazite u krugu punog radioaktivnog otpada. Bilo kako bilo, živi svedok da Vinča, zasada, nije opasna jeste upravo vremešni Aleksandar, koji uz sav nuklearni otpad i reaktor gazi 78 godinu života. A ne svetli u mraku...
Autor:
Brankica Ristić
- Ništa se ne brinite! Ova sprava služi da nas upozori ako je radioaktivnost van normale - reče on, dodajući da je u Vinču stigao još pre reaktora negde 1952. godine i da je u penziju otišao s radnog mesta kontrolora radioaktivnosti. Sada u 78. godini u Institutu radi honorarno isti posao, plus obučava mlađi kadar. Oblačimo bele mantile.
Aleksandar nas vodi dugim, uskim hodnikom ka reaktoru. Svuda oko nas onaj znak što liči n propeler koji upozorava na radioaktivnost. Uđosmo u ogromnu prostoriju. Na sredini reaktor. Izgleda kao ogroman tanker za vino, recimo. Okolo njega neke skele. Naspram njega maketa. Tek prema maketi shvatamo da je ono što vidimo golim okom, samo vrh ledenog brega. To jest, da je pred nama samo mali deo reaktora. Ceo kompleks proteže se na još jedan sprat pod našim nogama. Scena podseća kao da smo se odjednom našli u nekom filmu. Onaj dozinometar polako štekće. Slabije, pa jače....
Pešić nam pokazuje put kojim se iz reaktora ka bazenu odliva ozračeno gorivo. Pri dnu reaktora nalazi se kanal u kome se nalazi cev koja vodi ka bazenu. On sam smešten u drugoj prostoriji. Jedan od četiri koja postoje u Institutu „Vinča“. Ovaj je jedini otvoren. Ostali se nalaze na šest metara ispod zemlje. Ovaj koji je pred nama, u zadnje vreme podigao je prašinu u medijima. U njemu burad, specijalne cevi kao deo pakovanja u kojima se nalazi otpad... Ukupna zapremina 200 metara kubnih. Voda u njemu obična, česmovača. Amerikanci će nam dostaviti specijalni filter koji oni koriste da se voda iz bazena prečisti, to jest da upije svu radioaktivnost iz nje. Posle, kažu, ta voda može, maltene - da se pije.
ZAUVEK U RUSIJI
Direktor Instituta „Vinča“ Jovan Nedeljković kaže da Ministarstvo nauke već nekoliko godina radi na pripremi ugovora sa Rusima i da je to u završnoj fazi.
- Za nas je taj ugovor povoljan jer, kada gorivo ode, ono će zauvek ostati u Rusiji. Tamo će se preraditi, a iz njega može da se izvadi 95 odsto materijala koji ponovo ide u nuklearno gorivo.
- Voda je prava zaštita od zračenja i sve što procuri ostaje u vodi. Bazen ima
debele zidove od 80 centimetara, a sa unutrašnje strane je prevučen centimetar debelim nerđajućim čelikom, tako da voda ne može nigde da ode. Gorivo curi u njega, ali to se dešava ne samo kod nas, već u svim postrojenjima ove vrste u svetu. Reaktor je ugašen ‘84. godine i ništa se danas ne dešava što se nije dešavalo pre deset godina u smislu curenja. O svemu imamo evidenciju dugi niz godina i to nije nova vest. Stalno se meri i prati šta se dešava i to se ne nalazi ni u kakvoj kritičnoj fazi. Moglo bi da postane samo ako bi država odlučila da to gorivo ostane kod nas. Zato koristimo ovaj rusko-američki sporazum, prema kome će se sve ozračeno gorivo vratiti sa svih istraživačkih reaktora u svetu u zemlje porekla. Američko u Ameriku, rusko u Rusiju.... Kod nas je predviđeni da Rusima vratimo ovo gorivo do 2010. - objašnjava Pešić dok stojimo nad bazenom. Dozinometar malo pojačao svoj ton. Aleksandar se smeje, sve je, kaže, pod kontrolom.
Jovan Nedeljković, direktor Instituta „Vinča“, kaže da se kompleks nalazi na prostoru malo većem od 60 hektara. Ima oko 80 objekata, a površina koja je pod krovom odgovara površini osam fudbalskih igrališta ili 40.000 kvadratnih metara. „Vinča“ ima oko 750 zaposlenih, od kojih se njih 400 bavi naučnim radom. Od ove cifre 150 ljudi imaju titulu doktora nauka, i rade u 15 laboratorija i pet centara. Postoje dva hangara za odlaganje radioaktivnog otpada, a treći se gradi.
Pored toga što je „Vinča“ jedino skladište radioaktivnog otpada iz cele zemlje, u njoj se nalazi i 50 odsto ukupnog nuklearnog goriva koji je tadašnji SSSR izvezao u sve zemlje sveta gde je imao istraživačke reaktore. Drugim rečima, pola od toga je u „Vinči“. Tako da je gorivo koje se nalazi u reaktoru i najjači izvor zračenja koji postoji u našoj zemlji. Slikovito opisano, to znači da sve ono što se vodi kao radioaktivni otpad zrači samo jedan odsto naspram toga što je u reaktoru.
Ako nam je za utehu, ovakve institucije postoje i u Mađarskoj, Bugarskoj, a čak dva u Rumuniji. S tim što njihovi reaktori rade. Inače, ceo kompleks Instituta je ekstremno obezbeđen, a sam kompleks izgleda kao da se nalazimo u nekom izletištu, s obzirom na obilje vegetacije. U krugu Instituta nalazi se banka, košarkaško igralište, „lokalna“ autobuska stanica... Po izgledu zgrada ništa ne nagoveštava da se nalazite u krugu punog radioaktivnog otpada. Bilo kako bilo, živi svedok da Vinča, zasada, nije opasna jeste upravo vremešni Aleksandar, koji uz sav nuklearni otpad i reaktor gazi 78 godinu života. A ne svetli u mraku...
Autor:
Brankica Ristić
Preuzeto sa sajta glas-javnosti.co.yu »
Komentari na drugim sajtovima
„Vinča“ pod kontrolom
Glas javnosti1 komentar(a)
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari