Vesti » Večernje novosti 20.04.2008
Kasno Srbin lekaru stiže
Večernje novosti nedelja, 20. april 2008.
Dom zdravlja
PROSEČAN stanovnik Srbije ima povišen krvni pritisak, emocionalne i egzistencijalne probleme, živi u oblaku duvanskog dima, jede nezdravu hranu punu holesterola, nedovoljno voća i povrća, fizički je „zakržljao“ od sedenja pred TV ekranom ili kompjuterom i umreće od bolesti srca i krvnih sudova!
Isti taj prosečni stanovnik u srpskom životnom miljeu, nabijenom svakojakim stresom, može da se nada da će živeti, najviše, 69,7 godina, ako je muškog pola, ili 74,9, koliko je očekivani životni vek žena u Srbiji. Prosečan Slovenac, recimo, nadživeće ga čitavih pet-šest godina.
Bolesti nisu ravnomerno zastupljene u svim delovima Srbije, ali na nacionalnoj mapi patologije nema generalno „zdravih“ i „bolesnih“ regiona. U Braničevskom okrugu se, recimo, češće oboleva od dijabetesa nego u ostalim krajevima, a u srednjem Banatu bolesti srca i krvnih sudova „potpisuju“ najviše smrtovnica. Beograd je „crna tačka“ po učestalosti obolevanja od karcinoma.
Istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ pokazuju da u nacionalnoj patologiji već decenijama dominiraju bolesti srca i krvnih sudova, maligni tumori, povrede, dijabetes, opstruktivna bolest pluća i poremećaji mentalnog zdravlja. Svaki drugi stanovnik Srbije (57 odsto) umire od kardiovaskularnih oboljenja. Ona su u ekspanziji u čitavom svetu, ali nigde nemaju tako visok mortalitet kao kod nas. Zašto? Profesor dr Petar Seferović, načelnik Kliničke kardiologije dva u Institutu za KVB Kliničkog centra Srbije uveren je da je to zato što još nismo shvatili da je svako krojač svoje sudbine.
- Nikako da prevladamo turski fatalizam: „Što će biti biće“, a to ne mora da bude tako, bolesti se mogu predvideti i sprečiti - kaže profesor Seferović. - Od svih preventivnih taktika, kod nas je najzastupljenija ona: „Neće, valjda, mene“. I, baš zbog tog nerazumevanja odgovornosti za svoje zdravlje, masovno umiremo od kardiovaskularnih i drugih bolesti.
Analizirajući naš zdravstveni sistem nadležni u ovom sektoru, pa i sam ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljević, više puta su konstatovali da se „prosečni Srbin leči bolje od prosečnog Amerikanca“. Ali, u SAD je smrtnost od kardiovaskularnih bolesti 27 odsto. Oni su za dve decenije smanjili mortalitet za 25 odsto. To je praktičan dokaz da preventiva - deluje. Mi, međutim, živimo u drugačijem miljeu i ta opšta društvena klima utiče na naše zdravlje.
- Briga o sopstvenom zdravlju pojedincu u tranzicionoj Srbiji je na 15. mestu, a trebalo bi da bude na prvom - napominje profesor Seferović. - Visok krvni pritisak, gojaznost, pušenje, fizička neaktivnost su faktori rizika koji sigurno vode u bolest, mogu se izbeći, ali su kod nas još masovno prisutni. Živimo u sredini gde su „debeli zdravi“ i gde se sa podsmehom gleda na one koji trče, a tu je i hronični stres. Sve to nas svrstava na treće mesto u Evropi po smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. Negde je zatajio i sistem zdravstvene zaštite, jer je preventiva njegova najslabija karika.
Strah od bolesti i nemogućnosti lečenja prisutan je kod 82 odsto punoletnih građana, ali u ličnom kalendaru obaveza malo ko rezerviše vreme za redovne, preventivne godišnje preglede. U 25 domova zdravlja osnovani su centri za prevenciju, ali nam je zdravstvena kultura još na prilično niskom nivou. Svetska zdravstvena organizacija izračunala je da preventivnim akcijama na nivou primarne zdravstvene zaštite za obuzdavanje faktora rizika, koje ona preporučuje, svake godine čak osam miliona ljudi u svetu može da se spasi masovnih nezaraznih bolesti. Preslikana na naš teren, ova računica obećava smanjenje obolelih od ove grupe bolesti za 10.000-12.000 godišnje.
Generalni zaključak svih stručnih skupova na godinama eksploatisanu i već prilično izlizanu temu reforme zdravstva je da Srbija mora da promeni kolosek i da se sa kurative (lečenja posledica) prestroji na preventivu. Tako bismo postali zdravija nacija i racionalnije bismo koristili novac koji izdvajamo za zdravstvo. A, za tu namenu jedino Albanija izdvaja manje od nas. Sa 131 evrom po stanovniku, koliko smo imali za lečenje 2003, lane smo stigli do 185, a računa se da ćemo ove godine imati 230 evra. U zdravstvenu kasu „ide“ 12,3 odsto primanja, što je, manje-više, ista stopa doprinosa kao u ostalim zemljama, ali je naš društveni bruto proizvod značajno manji. Poljoprivrednici, samostalni preduzetnici i firme za zdravstveni doprinos, prema poslednjim podacima, duguju 42 milijarde dinara. Kada se računica svede ispada da jedan plaća, a dvoje se leči.
A, lečenje nam je još daleko od idealnog, ali taj „uzvišeni“ nivo nije dostigao nijedan zdravstveni sistem u svetu. Čeka se svugde, i za različite procedure, od najjednostavijeg pregleda ultrazvukom, do najsloženije operacije. Ali, čeka se neuporedivo kraće nego pre, samo što su građani, izgleda, zaboravili da su, ne tako davno, na operaciju nosili gazu i konac ili od zdravstvenog sistema sa 230 evra po glavi stanovnika očekuju „nemoguće“. Od pacijenata kojima ovih dana, recimo u Kliničkom centru Srbije, zakazuju operaciju srca za avgust 2010. godine, neetično je tražiti da to razumeju.
Fenomen tih redova u našem zdravstvu još niko nije uspeo da objasni. Usko grlo hirurgije su operacione sale, ali zašto se čeka pred ordinacijama za najjednostavniji pregled ili recept? Srbija ima dovoljno zdravstvenog kadra, 263 lekara na 100.000 stanovnika, odnosno isto kao Holandija ili Hrvatska. U državnom zdravstvu imamo oko 20.000 lekara, gotovo šest specijalista na jednog lekara opšte prakse, a jedan lekar u domu zdravlja, u proseku, leči 1.049 stanovnika.
NESREĆE ODNOSE 8,5 GODINA
DETE rođeno u Srbiji ili Crnoj Gori 2005. godine, verovatno će, s obzirom na životne okolnosti u kojima odrasta, živeti oko 72,3 godine, pri čemu bi 88 odsto svog života bilo zdravo, pokazuju tabele „Svetske zdravstvene statiske“ za 2007. godinu, objavljene na sajtu Svetske zdravstvene organizacije. SZO navodi da su satističke procene o očekivanom životnom veku ljudi u svetu bazirane na dostupnim podacima iz 2005. godine.
Ako se u obzir uzmu bolesti i moguće nesreće, statistički životni vek bi se u Srbiji i Crnoj Gori smanjio na prosečnih 63,8 godina. Taj „gubitak“ od osam i po godina je znatno veći od proseka u zemljama Evropske unije, gde je očekivani životni vek stanovništva, prema SZO, u proseku, 78,9 godina, odnosno 71,6, „računajući“ bolesti i nesreće.
Posmatrano po ostalim novostvorenim državama na tlu bivše Jugoslavije, Srbija je, prema tabeli SZO, po dužini očekivanog životnog veka jedino ispred Makedonije, u kojoj je on 72 godine, odnosno 63,4 godine (uz bolesti i nesreće).
Prema procenama SZO do pete godine života u Srbiji bi moglo da umre devetoro od 1.000 dece. Verovatnoća je da će između 15. i 60. godine života umreti čak 192 muškarca na 1.000 i 98 žena.
RAK UBICA BROJ DVA
MALIGNI tumori su drugi masovni ubica u Srbiji, odmah iza bolesti srca i krvnih sudova. Svaka peta smrt (18,5 odsto) izazvana je karcinomom. Od njih umiremo više nego Bugari, Makedonci ili stanovnici Bosne i Hercegovine, Austrije, pa i Rumunije, ali ređe nego Mađari, Hrvati i Slovenci.
Povrede i trovanja „ubijaju“ 3,6, a opstruktivne bolesti pluća 2,1 odsto stanovništva. Najviše stope mortaliteta beleže se u Zaječarskom, Pirotskom i Severnobanatskom, a najniže u Zaječarskom i Zlatiborskom okrugu i Beogradu. Za nešto više od dve i po decenije stopa mortaliteta porasla je za čak 45,2 odsto: sa 988,1 na 100.000 stanovnika 1980. godine, na 1.439,9 u 2005 godini!
Od dijabetesa boluje najmanje 400.000 ljudi ili 5,3 odsto naše populacije. Stanovništvo Srbije, prema istraživanju „Batuta“, značajno je opterećeno i mentalnim bolestima, ali se registar ove patologije zvanično ne vodi. Među poremećajima mentalnog zdravlja najčešća je depresija, za koju Svetska zdravstvena organizacija upozorava da bi do 2020. godine mogla da postane jedan od vodećih uzroka smrti u svetu. Čak 54 odsto stanovništva je gojazno ili predgojazno, a pušimo „kao Turci“ - svaki drugi muškarac i svaka treća žena.
15 NAJZDRAVIJIH ZEMALjA SVETA
AMERIČKI magazin „Forbs“ sastavio je rang-listu petnaest „najzdravijih“ zemalja za život. U spisak, sa 138 država, uvršćene su samo one za koje Svetska zdravstvena organizacija poseduje sve neophodne podatke. Zato na njemu nisu, na primer, Norveška, Malta, Belgija, Novi Zeland ili Irska. Kao ni Srbija.
Kriterijumi za vrednovanje bili su: nivo zagađenosti vazduha u gradovima, dostupnost vode za piće, smrtnost dece, raširenost tuberkuloze u populaciji, broj lekara - opšte prakse i specijalista - na hiljadu stanovnika, pothranjenost i očekivana dužina života. Evo rezultata:
1. Island
Jedna od najmanje zagađenih zemalja, u kojoj se veoma dugo živi (72 godine je prosečni životni vek muškaraca, 74 žena). Najmanje slučajeva tuberkuloze (dva slučaja na 100.000 stanovnika) i najniža na svetu smrtnost dece (dva slučaja na hiljadu dece). Zdravstvena zaštita je izuzetno dostupna (na hiljadu stanovnika 3,62 lekara).
2. Švedska
Mala zagađenost, niska smrtnost dece (tri slučaja na hiljadu stanovnika), veoma malo slučajeva tuberkuloze (3,28 na 100.000 stanovnika) i laka dostupnost zdravstvene zaštite.
3. Finska
Za razliku od većine evropskih zemalja, Finci ne moraju da se boje srčanih oboljenja - na hiljadu slučajeva smrti kod muškaraca samo pet je od bolesti srca. Razlog tome je zdrav životni stil Finaca - dnevni unos voća i povrća je dva puta veći od evropskog proseka, a broj pušača se stalno smanjuje. Malo je tuberkuloze (4,8 slučajeva na 100.000 stanovnika), a od 1.000 male dece troje umre.
4. NemaČka
Najmanje se čeka kod lekara, pacijentu nije potreban uput za pregled kod specijaliste, a donedavno je i lečenje u bolnici bilo besplatno. Nemačko zdravstvo se smatra za jedno od najbolje organizovanih na svetu - na hiljadu stanovnika dolaze 3,4 doktora.
5. Švajcarska
Ova zemlja troši više od 11 odsto svog bruto domaćeg proizvoda na zdravstvo. Živi se dugo (prosek kod muškaraca je 71 godina, a kod žena 75), na hiljadu stanovnika dolazi 3,61 doktor. U Švajcarskoj je, međutim, zagađenost vazduha veoma visoka.
6. Australija
Jedan od najbolje organizovanih sistema zdravstvene zaštite na svetu. Uz to, čist vazduh, niski stepen zagađenosti i veoma malo slučajeva tuberkuloze.
7. Danska
Danci izdvajaju od 42 do 59 odsto svojih prihoda na porez - od toga osam odsto ide u zdravstvo. Danci, međutim, retko idu na preventivne lekarske preglede. Možda i zato što je u ovoj zemlji niska koncentracija lekara (2,93 na hiljadu stanovnika).
8. Kanada
Najmanje lekara od svih zemalja u vrhu rang-liste (2,1 na hiljadu stanovnika) i relativno visoka smrtnost dece (pet slučajeva na hiljadu dece). Nasuprot tome, Kanađani se mogu pohvaliti dugim životom i jednim od najnižih procenata tuberkuloze (3,6 slučaja na 100.000 osoba).
9. Austrija
Relativno visoka zagađenost vazduha i dosta slučajeva tuberkuloze (8,8 na hiljadu stanovnika). Ali, s druge strane, veoma dobra je zdravstvena zaštita (3,38 lekara na hiljadu stanovnika).
10. Holandija
Iako ova zemlja ima jedan od najviših životnih standarda na svetu, nije se probila među prvih pet na rang-listi. Razlog je visoka zagađenost vazduha i izvora vode za piće, visok stepen urbanizacije i gusta naseljenost. Oboljenja od tuberkuloze (5,4 na 100.000 stanovnika) i dužina života (70 godina muškarci, 73 žene) prosečni su.
11. Sjedinjene AmeriČke DrŽave
Amerika izdvaja više od 15 odsto svog bruto domaćeg proizvoda u zdravstvenu zaštitu. S druge strane, krajem 2006. skoro 16 odsto građana nije bilo zdravstveno osigurano. Ova zemlja ima i jednu od najvećih stopa smrtnosti kod dece. Amerikanci, međutim, žive dugo, udišu relativno čist vazduh i ne moraju da se boje tuberkuloze.
12. Izrael
Veoma zagađen vazduh, ali i mnogo lekara - 3,4 na hiljadu stanovnika. Prosečna dužina života je 70 godina kod muškaraca, a 72 kod žena.
13. ČeŠka Republika
Jedna od najnižih stopa smrtnosti dece (tri na hiljadu), prosečan broj lekara i 10,8 slučajeva tuberkuloze na 1.000 stanovnika.
14. Španija
Najviše slučajeva tuberkuloze u celoj Evropi (21,7 na 100.000 stanovnika). Takođe, veliko zagađenje životne sredine.
15. Francuska
Odličan zdravstveni sistem, sa dosta lekara (3,37 na hiljadu osoba), ali mnogo slučajeva tuberkuloze u populaciji: 11 obolelih na 100.000 stanovnika.
PROSEČAN stanovnik Srbije ima povišen krvni pritisak, emocionalne i egzistencijalne probleme, živi u oblaku duvanskog dima, jede nezdravu hranu punu holesterola, nedovoljno voća i povrća, fizički je „zakržljao“ od sedenja pred TV ekranom ili kompjuterom i umreće od bolesti srca i krvnih sudova!
Isti taj prosečni stanovnik u srpskom životnom miljeu, nabijenom svakojakim stresom, može da se nada da će živeti, najviše, 69,7 godina, ako je muškog pola, ili 74,9, koliko je očekivani životni vek žena u Srbiji. Prosečan Slovenac, recimo, nadživeće ga čitavih pet-šest godina.
Bolesti nisu ravnomerno zastupljene u svim delovima Srbije, ali na nacionalnoj mapi patologije nema generalno „zdravih“ i „bolesnih“ regiona. U Braničevskom okrugu se, recimo, češće oboleva od dijabetesa nego u ostalim krajevima, a u srednjem Banatu bolesti srca i krvnih sudova „potpisuju“ najviše smrtovnica. Beograd je „crna tačka“ po učestalosti obolevanja od karcinoma.
Istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ pokazuju da u nacionalnoj patologiji već decenijama dominiraju bolesti srca i krvnih sudova, maligni tumori, povrede, dijabetes, opstruktivna bolest pluća i poremećaji mentalnog zdravlja. Svaki drugi stanovnik Srbije (57 odsto) umire od kardiovaskularnih oboljenja. Ona su u ekspanziji u čitavom svetu, ali nigde nemaju tako visok mortalitet kao kod nas. Zašto? Profesor dr Petar Seferović, načelnik Kliničke kardiologije dva u Institutu za KVB Kliničkog centra Srbije uveren je da je to zato što još nismo shvatili da je svako krojač svoje sudbine.
- Nikako da prevladamo turski fatalizam: „Što će biti biće“, a to ne mora da bude tako, bolesti se mogu predvideti i sprečiti - kaže profesor Seferović. - Od svih preventivnih taktika, kod nas je najzastupljenija ona: „Neće, valjda, mene“. I, baš zbog tog nerazumevanja odgovornosti za svoje zdravlje, masovno umiremo od kardiovaskularnih i drugih bolesti.
Analizirajući naš zdravstveni sistem nadležni u ovom sektoru, pa i sam ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljević, više puta su konstatovali da se „prosečni Srbin leči bolje od prosečnog Amerikanca“. Ali, u SAD je smrtnost od kardiovaskularnih bolesti 27 odsto. Oni su za dve decenije smanjili mortalitet za 25 odsto. To je praktičan dokaz da preventiva - deluje. Mi, međutim, živimo u drugačijem miljeu i ta opšta društvena klima utiče na naše zdravlje.
- Briga o sopstvenom zdravlju pojedincu u tranzicionoj Srbiji je na 15. mestu, a trebalo bi da bude na prvom - napominje profesor Seferović. - Visok krvni pritisak, gojaznost, pušenje, fizička neaktivnost su faktori rizika koji sigurno vode u bolest, mogu se izbeći, ali su kod nas još masovno prisutni. Živimo u sredini gde su „debeli zdravi“ i gde se sa podsmehom gleda na one koji trče, a tu je i hronični stres. Sve to nas svrstava na treće mesto u Evropi po smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti. Negde je zatajio i sistem zdravstvene zaštite, jer je preventiva njegova najslabija karika.
Strah od bolesti i nemogućnosti lečenja prisutan je kod 82 odsto punoletnih građana, ali u ličnom kalendaru obaveza malo ko rezerviše vreme za redovne, preventivne godišnje preglede. U 25 domova zdravlja osnovani su centri za prevenciju, ali nam je zdravstvena kultura još na prilično niskom nivou. Svetska zdravstvena organizacija izračunala je da preventivnim akcijama na nivou primarne zdravstvene zaštite za obuzdavanje faktora rizika, koje ona preporučuje, svake godine čak osam miliona ljudi u svetu može da se spasi masovnih nezaraznih bolesti. Preslikana na naš teren, ova računica obećava smanjenje obolelih od ove grupe bolesti za 10.000-12.000 godišnje.
Generalni zaključak svih stručnih skupova na godinama eksploatisanu i već prilično izlizanu temu reforme zdravstva je da Srbija mora da promeni kolosek i da se sa kurative (lečenja posledica) prestroji na preventivu. Tako bismo postali zdravija nacija i racionalnije bismo koristili novac koji izdvajamo za zdravstvo. A, za tu namenu jedino Albanija izdvaja manje od nas. Sa 131 evrom po stanovniku, koliko smo imali za lečenje 2003, lane smo stigli do 185, a računa se da ćemo ove godine imati 230 evra. U zdravstvenu kasu „ide“ 12,3 odsto primanja, što je, manje-više, ista stopa doprinosa kao u ostalim zemljama, ali je naš društveni bruto proizvod značajno manji. Poljoprivrednici, samostalni preduzetnici i firme za zdravstveni doprinos, prema poslednjim podacima, duguju 42 milijarde dinara. Kada se računica svede ispada da jedan plaća, a dvoje se leči.
A, lečenje nam je još daleko od idealnog, ali taj „uzvišeni“ nivo nije dostigao nijedan zdravstveni sistem u svetu. Čeka se svugde, i za različite procedure, od najjednostavijeg pregleda ultrazvukom, do najsloženije operacije. Ali, čeka se neuporedivo kraće nego pre, samo što su građani, izgleda, zaboravili da su, ne tako davno, na operaciju nosili gazu i konac ili od zdravstvenog sistema sa 230 evra po glavi stanovnika očekuju „nemoguće“. Od pacijenata kojima ovih dana, recimo u Kliničkom centru Srbije, zakazuju operaciju srca za avgust 2010. godine, neetično je tražiti da to razumeju.
Fenomen tih redova u našem zdravstvu još niko nije uspeo da objasni. Usko grlo hirurgije su operacione sale, ali zašto se čeka pred ordinacijama za najjednostavniji pregled ili recept? Srbija ima dovoljno zdravstvenog kadra, 263 lekara na 100.000 stanovnika, odnosno isto kao Holandija ili Hrvatska. U državnom zdravstvu imamo oko 20.000 lekara, gotovo šest specijalista na jednog lekara opšte prakse, a jedan lekar u domu zdravlja, u proseku, leči 1.049 stanovnika.
NESREĆE ODNOSE 8,5 GODINA
DETE rođeno u Srbiji ili Crnoj Gori 2005. godine, verovatno će, s obzirom na životne okolnosti u kojima odrasta, živeti oko 72,3 godine, pri čemu bi 88 odsto svog života bilo zdravo, pokazuju tabele „Svetske zdravstvene statiske“ za 2007. godinu, objavljene na sajtu Svetske zdravstvene organizacije. SZO navodi da su satističke procene o očekivanom životnom veku ljudi u svetu bazirane na dostupnim podacima iz 2005. godine.
Ako se u obzir uzmu bolesti i moguće nesreće, statistički životni vek bi se u Srbiji i Crnoj Gori smanjio na prosečnih 63,8 godina. Taj „gubitak“ od osam i po godina je znatno veći od proseka u zemljama Evropske unije, gde je očekivani životni vek stanovništva, prema SZO, u proseku, 78,9 godina, odnosno 71,6, „računajući“ bolesti i nesreće.
Posmatrano po ostalim novostvorenim državama na tlu bivše Jugoslavije, Srbija je, prema tabeli SZO, po dužini očekivanog životnog veka jedino ispred Makedonije, u kojoj je on 72 godine, odnosno 63,4 godine (uz bolesti i nesreće).
Prema procenama SZO do pete godine života u Srbiji bi moglo da umre devetoro od 1.000 dece. Verovatnoća je da će između 15. i 60. godine života umreti čak 192 muškarca na 1.000 i 98 žena.
RAK UBICA BROJ DVA
MALIGNI tumori su drugi masovni ubica u Srbiji, odmah iza bolesti srca i krvnih sudova. Svaka peta smrt (18,5 odsto) izazvana je karcinomom. Od njih umiremo više nego Bugari, Makedonci ili stanovnici Bosne i Hercegovine, Austrije, pa i Rumunije, ali ređe nego Mađari, Hrvati i Slovenci.
Povrede i trovanja „ubijaju“ 3,6, a opstruktivne bolesti pluća 2,1 odsto stanovništva. Najviše stope mortaliteta beleže se u Zaječarskom, Pirotskom i Severnobanatskom, a najniže u Zaječarskom i Zlatiborskom okrugu i Beogradu. Za nešto više od dve i po decenije stopa mortaliteta porasla je za čak 45,2 odsto: sa 988,1 na 100.000 stanovnika 1980. godine, na 1.439,9 u 2005 godini!
Od dijabetesa boluje najmanje 400.000 ljudi ili 5,3 odsto naše populacije. Stanovništvo Srbije, prema istraživanju „Batuta“, značajno je opterećeno i mentalnim bolestima, ali se registar ove patologije zvanično ne vodi. Među poremećajima mentalnog zdravlja najčešća je depresija, za koju Svetska zdravstvena organizacija upozorava da bi do 2020. godine mogla da postane jedan od vodećih uzroka smrti u svetu. Čak 54 odsto stanovništva je gojazno ili predgojazno, a pušimo „kao Turci“ - svaki drugi muškarac i svaka treća žena.
15 NAJZDRAVIJIH ZEMALjA SVETA
AMERIČKI magazin „Forbs“ sastavio je rang-listu petnaest „najzdravijih“ zemalja za život. U spisak, sa 138 država, uvršćene su samo one za koje Svetska zdravstvena organizacija poseduje sve neophodne podatke. Zato na njemu nisu, na primer, Norveška, Malta, Belgija, Novi Zeland ili Irska. Kao ni Srbija.
Kriterijumi za vrednovanje bili su: nivo zagađenosti vazduha u gradovima, dostupnost vode za piće, smrtnost dece, raširenost tuberkuloze u populaciji, broj lekara - opšte prakse i specijalista - na hiljadu stanovnika, pothranjenost i očekivana dužina života. Evo rezultata:
1. Island
Jedna od najmanje zagađenih zemalja, u kojoj se veoma dugo živi (72 godine je prosečni životni vek muškaraca, 74 žena). Najmanje slučajeva tuberkuloze (dva slučaja na 100.000 stanovnika) i najniža na svetu smrtnost dece (dva slučaja na hiljadu dece). Zdravstvena zaštita je izuzetno dostupna (na hiljadu stanovnika 3,62 lekara).
2. Švedska
Mala zagađenost, niska smrtnost dece (tri slučaja na hiljadu stanovnika), veoma malo slučajeva tuberkuloze (3,28 na 100.000 stanovnika) i laka dostupnost zdravstvene zaštite.
3. Finska
Za razliku od većine evropskih zemalja, Finci ne moraju da se boje srčanih oboljenja - na hiljadu slučajeva smrti kod muškaraca samo pet je od bolesti srca. Razlog tome je zdrav životni stil Finaca - dnevni unos voća i povrća je dva puta veći od evropskog proseka, a broj pušača se stalno smanjuje. Malo je tuberkuloze (4,8 slučajeva na 100.000 stanovnika), a od 1.000 male dece troje umre.
4. NemaČka
Najmanje se čeka kod lekara, pacijentu nije potreban uput za pregled kod specijaliste, a donedavno je i lečenje u bolnici bilo besplatno. Nemačko zdravstvo se smatra za jedno od najbolje organizovanih na svetu - na hiljadu stanovnika dolaze 3,4 doktora.
5. Švajcarska
Ova zemlja troši više od 11 odsto svog bruto domaćeg proizvoda na zdravstvo. Živi se dugo (prosek kod muškaraca je 71 godina, a kod žena 75), na hiljadu stanovnika dolazi 3,61 doktor. U Švajcarskoj je, međutim, zagađenost vazduha veoma visoka.
6. Australija
Jedan od najbolje organizovanih sistema zdravstvene zaštite na svetu. Uz to, čist vazduh, niski stepen zagađenosti i veoma malo slučajeva tuberkuloze.
7. Danska
Danci izdvajaju od 42 do 59 odsto svojih prihoda na porez - od toga osam odsto ide u zdravstvo. Danci, međutim, retko idu na preventivne lekarske preglede. Možda i zato što je u ovoj zemlji niska koncentracija lekara (2,93 na hiljadu stanovnika).
8. Kanada
Najmanje lekara od svih zemalja u vrhu rang-liste (2,1 na hiljadu stanovnika) i relativno visoka smrtnost dece (pet slučajeva na hiljadu dece). Nasuprot tome, Kanađani se mogu pohvaliti dugim životom i jednim od najnižih procenata tuberkuloze (3,6 slučaja na 100.000 osoba).
9. Austrija
Relativno visoka zagađenost vazduha i dosta slučajeva tuberkuloze (8,8 na hiljadu stanovnika). Ali, s druge strane, veoma dobra je zdravstvena zaštita (3,38 lekara na hiljadu stanovnika).
10. Holandija
Iako ova zemlja ima jedan od najviših životnih standarda na svetu, nije se probila među prvih pet na rang-listi. Razlog je visoka zagađenost vazduha i izvora vode za piće, visok stepen urbanizacije i gusta naseljenost. Oboljenja od tuberkuloze (5,4 na 100.000 stanovnika) i dužina života (70 godina muškarci, 73 žene) prosečni su.
11. Sjedinjene AmeriČke DrŽave
Amerika izdvaja više od 15 odsto svog bruto domaćeg proizvoda u zdravstvenu zaštitu. S druge strane, krajem 2006. skoro 16 odsto građana nije bilo zdravstveno osigurano. Ova zemlja ima i jednu od najvećih stopa smrtnosti kod dece. Amerikanci, međutim, žive dugo, udišu relativno čist vazduh i ne moraju da se boje tuberkuloze.
12. Izrael
Veoma zagađen vazduh, ali i mnogo lekara - 3,4 na hiljadu stanovnika. Prosečna dužina života je 70 godina kod muškaraca, a 72 kod žena.
13. ČeŠka Republika
Jedna od najnižih stopa smrtnosti dece (tri na hiljadu), prosečan broj lekara i 10,8 slučajeva tuberkuloze na 1.000 stanovnika.
14. Španija
Najviše slučajeva tuberkuloze u celoj Evropi (21,7 na 100.000 stanovnika). Takođe, veliko zagađenje životne sredine.
15. Francuska
Odličan zdravstveni sistem, sa dosta lekara (3,37 na hiljadu osoba), ali mnogo slučajeva tuberkuloze u populaciji: 11 obolelih na 100.000 stanovnika.
Preuzeto sa sajta novosti.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari