Vesti » Dnevnik 20.04.2008
Intervju: Moguća je zloupotreba čipovanih ličnih karti
Dnevnik nedelja, 20. april 2008.
Od sutra građani Srbije mogu na šalterima MUP-a podnositi zahteve za izdavanje novih ličnih karti. Nova lična karta biće plastična kartica, nalik platnoj, na prednjoj strani ima grb Srbije, digitalnu fotografiju, ime i prezime, pol, registarski broj, datum i mesto izdavanja kao i potpis građana.
Na poleđini je utisnut jedinstven matični broj, adresa i otisak prsta. Nakon izmene Zakona o ličnim dokumentima, građani sami biraju da li će uzeti „obične“ lične karte ili sa čipom na kojem će biti uneti podaci koji se nalaze na ličnoj karti.
Lične karte sa čipom, koje su prvobitno namenjene svim građanima u Srbiji, čime bi ona bila jedina zemlja u svetu koja „čipuje“ svoje stanovništvo, izazvale su veliku polemiku i podelu u javnosti zbog ocene da je primena biometrijskih ličnih karata bez mehanizama koji obezbeđuju zaštitu ljudskih prava, a pre svega podataka o ličnosti, suviše rizična.
- Kao ni većina drugih tehnologija, ni ova nije sama po sebi ni dobra ni loša, sve zavisi od toga kako će biti primenjena i koje će biti posledice - objašnjava za „Nedeljni Dnevnik“ profesor dr Vladimir Vodinelić, dekan Pravnog fakulteta „Union“ . - Činjenica jeste da je to vrlo skupa tehnologija, da treba odmeriti korist i moguću štetu, a sasvim posebna je priča zašto mi, kao jedna relativno siromašna zemlja, uvodimo čipovane lične karte kad se mnoge druge, bogatije, nisu za to opredelile. Kada govorim o posledicama, mislim na mogućnosti zloupotrebe, a ono što je nesumnjivo je da ovakva tehnologija omogućuje mnogo efikasniju upotrebu, ali i zloupottrebu. Prednosti su znane otežano falsifikovanje i lakše identifikovanje, ali s druge strane ovo je još jedan instrument za gomilanje moći vlasti, odnosno onih koji ovom tehnologijom mogu da upravljaju i da „ukrštaju podatke“ o građanima. U tom pogledu postoji velika razlika između nas i drugih zemalja jer mi nažalost nemamo odgovarajuće normativno okruženje da bi kontrola upotrebe ove tehnologije mogla biti efikasna: nama nedostaju obe komponente koje su nepohodne da bismo mogli spokojno da sačekamo primenu ove tehnologije.
l Vlada Srbije usvojila je predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti i uputila ga u skupštinsku proceduru. Srbija za razliku od većine demokratskih zemalja nema moderan zakon o zaštiti podataka ličnosti. Da li su ovim predlogom, u čijoj izradi ste učestovali, predviđeni mehanizmi koji će sprečiti zloupotrebu podataka o ličnosti?
- Nemamo zakon o zaštiti podataka ličnosti iole dostojan onoga što danas predstavlja evropski standard zaštite u ovoj oblasti. Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti vlada je usvojila i poslala u skupštinu, ali je samo pitanje kada će ona ponovo početi da radi da bi ga usvojila. Međutim, i kada zakon jednom bude usvojen, on neće pokriti sve građane u pogledu zaštite ličnosti u vezi sa ličnim podacima, jer je on samo takozvani opšti zakon o zaštiti podataka, odnosno osnova sistema zaštite, a ni kada taj zakon bude donet nećemo imati takozvanu sektorsku zaštitu podataka i zakone o njima. Naime, zakon je samo osnova koja traži da bude propraćena nizom drugih zakona koji se bave zaštitom podataka, kao što su medicinski i finansijski podaci, obrada podataka od strane banaka, ali isto tako i sektorske norme koje su potrebne i kada se radi o obradi podataka od strane javne i državne bezbednosti. Mi sada ništa od toga nemamo i dok to ne budemo dobili nećemo imati kompletirano normativno okruženje u kome bismo mogli relativno mirno da sačekamo početak primene nove tehnologije.
l Može li se uopšte pričati o ulasku Srbije na belu šengen listu ako se ne donesu svi poterebni zakoni koji su uslov za nju?
- Očigledno da nas je ulazak na šengen listu pokrenuo. No, makar to bila i šengenska lista koja je predstavljala inicijalnu kapislu da se konačno probudi aktivnost vlasti na donošenju zakona, treba da budemo zadovoljni što se najzad krenulo sa mrtve tačke. Bilo bi za nas pohvalnije da možemo da kažemo da je zakon o zaštiti podataka ličnosti izraz naše autohtone potrebe, da poštujemo i zaštitimo čoveka u pogledu onoga što mu je čak i Ustav zajamčio kao pravo, a to je pravo na zaštitu podataka o ličnosti. No, bez obzira na koji način stižemo do važnih zakona dobro je da se na tome radi. Još davne 2002. godine vlada Zorana Đinđića je ovaj zakon uvrstila među preoritete, a tek će sasvim konkretan povod, a to je izlazak na šengenske širine, učiniti efikasanim ovu odluku od pre nekoliko godina.
LJ. Malešević
Šešelja za premijera...
l Srpska radikalna stranka je za nosioca izborne liste stavila Vojislava Šešelja kojem se u Haškom tribunalu sudi za ratne zločine. Pravno tumačenje je da nema smetnje, ali se postavlja pitanje da li bi se Šešelj, ali i mnogi drugi, mogli naći na izbornim listama da je u Srbiji, u skladu sa Zakonom o lustraciji, sprovedena lustracija?
- Ne slažem se da je tačno pravno tumačenje koje se čulo prethodnih dana da nema smetnji da Vojislav Šešelj bude nosilac izborne liste Srpske radikalne stranke, a takvo tumačenje je „ostalo“ samo zato što niko nije podneo inicijativu ili zahtev RIK-u ili Vrhovnom sudu Srbije da kažu svoju konačnu reč. S obzirom na to da i RIK i Vrhovni sud Srbije to ne rade „sami od sebe“, odnosno da je za takvu ocenu potrebna nečija inicijativa, onda se i moglo dogoditi da se stvar prihvati zdravo za gotovo i da se time niko ne bavi. Možda bi, da je neko tražio, njihov zaključak bio drugačiji od ovoga koji se iznosi u javnost. Naime, ovo što se sada dešava sa Šešeljom je samo repriza onoga što se dešavalo pre nekoliko godina kada je SPS za nosioca liste imao Slobodana Miloševića. Ni na to niko nije stavio prigovor, tako da ni tada nismo čuli mišljenje onih koji bi o tome trebalo – da je nekom bilo stalo – da se izjasne. Jednostavno, nismo imali prilike da čujemo ni šta bi na tu temu rekao RIK, a ni šta bi nakon njegovog zaključka, bilo da je potvrdan ili odričan, imao da kaže Vrhovni sud Srbije. Naravno, da bi i jedni i drugi izrekli svoje mišljenje, trebalo je da postoji nečija inicijativa ili zahtev. Samo zato što toga nije bilo, ne može se tvrditi da nema pravnih smetnji da sada Šešelj, a ranije Milošević, budu nosioci izbornih lista zato što to tako tumače neki pravnici. Sporno je da Šešelj bude nosilac izborne liste jer je u pitanju školski slučaj zloupotrebe pasivnog biračkog prava. Naime, jasno je da, iz opravdanih razloga, Šešelj neće imati prilike da obavlja poslaničku funkciju, pa je reč o tome da bi on bio biran za funkciju koju neće ostvariti, a u pravu je jedan od oblika zloupotrebe kada se pravo vrši, a da se ne može tim vršenjem ostvariti cilj zbog kojeg je pravo dato.
Poslato 19.04.2008
Na poleđini je utisnut jedinstven matični broj, adresa i otisak prsta. Nakon izmene Zakona o ličnim dokumentima, građani sami biraju da li će uzeti „obične“ lične karte ili sa čipom na kojem će biti uneti podaci koji se nalaze na ličnoj karti.
Lične karte sa čipom, koje su prvobitno namenjene svim građanima u Srbiji, čime bi ona bila jedina zemlja u svetu koja „čipuje“ svoje stanovništvo, izazvale su veliku polemiku i podelu u javnosti zbog ocene da je primena biometrijskih ličnih karata bez mehanizama koji obezbeđuju zaštitu ljudskih prava, a pre svega podataka o ličnosti, suviše rizična.
- Kao ni većina drugih tehnologija, ni ova nije sama po sebi ni dobra ni loša, sve zavisi od toga kako će biti primenjena i koje će biti posledice - objašnjava za „Nedeljni Dnevnik“ profesor dr Vladimir Vodinelić, dekan Pravnog fakulteta „Union“ . - Činjenica jeste da je to vrlo skupa tehnologija, da treba odmeriti korist i moguću štetu, a sasvim posebna je priča zašto mi, kao jedna relativno siromašna zemlja, uvodimo čipovane lične karte kad se mnoge druge, bogatije, nisu za to opredelile. Kada govorim o posledicama, mislim na mogućnosti zloupotrebe, a ono što je nesumnjivo je da ovakva tehnologija omogućuje mnogo efikasniju upotrebu, ali i zloupottrebu. Prednosti su znane otežano falsifikovanje i lakše identifikovanje, ali s druge strane ovo je još jedan instrument za gomilanje moći vlasti, odnosno onih koji ovom tehnologijom mogu da upravljaju i da „ukrštaju podatke“ o građanima. U tom pogledu postoji velika razlika između nas i drugih zemalja jer mi nažalost nemamo odgovarajuće normativno okruženje da bi kontrola upotrebe ove tehnologije mogla biti efikasna: nama nedostaju obe komponente koje su nepohodne da bismo mogli spokojno da sačekamo primenu ove tehnologije.
l Vlada Srbije usvojila je predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti i uputila ga u skupštinsku proceduru. Srbija za razliku od većine demokratskih zemalja nema moderan zakon o zaštiti podataka ličnosti. Da li su ovim predlogom, u čijoj izradi ste učestovali, predviđeni mehanizmi koji će sprečiti zloupotrebu podataka o ličnosti?
- Nemamo zakon o zaštiti podataka ličnosti iole dostojan onoga što danas predstavlja evropski standard zaštite u ovoj oblasti. Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti vlada je usvojila i poslala u skupštinu, ali je samo pitanje kada će ona ponovo početi da radi da bi ga usvojila. Međutim, i kada zakon jednom bude usvojen, on neće pokriti sve građane u pogledu zaštite ličnosti u vezi sa ličnim podacima, jer je on samo takozvani opšti zakon o zaštiti podataka, odnosno osnova sistema zaštite, a ni kada taj zakon bude donet nećemo imati takozvanu sektorsku zaštitu podataka i zakone o njima. Naime, zakon je samo osnova koja traži da bude propraćena nizom drugih zakona koji se bave zaštitom podataka, kao što su medicinski i finansijski podaci, obrada podataka od strane banaka, ali isto tako i sektorske norme koje su potrebne i kada se radi o obradi podataka od strane javne i državne bezbednosti. Mi sada ništa od toga nemamo i dok to ne budemo dobili nećemo imati kompletirano normativno okruženje u kome bismo mogli relativno mirno da sačekamo početak primene nove tehnologije.
l Može li se uopšte pričati o ulasku Srbije na belu šengen listu ako se ne donesu svi poterebni zakoni koji su uslov za nju?
- Očigledno da nas je ulazak na šengen listu pokrenuo. No, makar to bila i šengenska lista koja je predstavljala inicijalnu kapislu da se konačno probudi aktivnost vlasti na donošenju zakona, treba da budemo zadovoljni što se najzad krenulo sa mrtve tačke. Bilo bi za nas pohvalnije da možemo da kažemo da je zakon o zaštiti podataka ličnosti izraz naše autohtone potrebe, da poštujemo i zaštitimo čoveka u pogledu onoga što mu je čak i Ustav zajamčio kao pravo, a to je pravo na zaštitu podataka o ličnosti. No, bez obzira na koji način stižemo do važnih zakona dobro je da se na tome radi. Još davne 2002. godine vlada Zorana Đinđića je ovaj zakon uvrstila među preoritete, a tek će sasvim konkretan povod, a to je izlazak na šengenske širine, učiniti efikasanim ovu odluku od pre nekoliko godina.
LJ. Malešević
Šešelja za premijera...
l Srpska radikalna stranka je za nosioca izborne liste stavila Vojislava Šešelja kojem se u Haškom tribunalu sudi za ratne zločine. Pravno tumačenje je da nema smetnje, ali se postavlja pitanje da li bi se Šešelj, ali i mnogi drugi, mogli naći na izbornim listama da je u Srbiji, u skladu sa Zakonom o lustraciji, sprovedena lustracija?
- Ne slažem se da je tačno pravno tumačenje koje se čulo prethodnih dana da nema smetnji da Vojislav Šešelj bude nosilac izborne liste Srpske radikalne stranke, a takvo tumačenje je „ostalo“ samo zato što niko nije podneo inicijativu ili zahtev RIK-u ili Vrhovnom sudu Srbije da kažu svoju konačnu reč. S obzirom na to da i RIK i Vrhovni sud Srbije to ne rade „sami od sebe“, odnosno da je za takvu ocenu potrebna nečija inicijativa, onda se i moglo dogoditi da se stvar prihvati zdravo za gotovo i da se time niko ne bavi. Možda bi, da je neko tražio, njihov zaključak bio drugačiji od ovoga koji se iznosi u javnost. Naime, ovo što se sada dešava sa Šešeljom je samo repriza onoga što se dešavalo pre nekoliko godina kada je SPS za nosioca liste imao Slobodana Miloševića. Ni na to niko nije stavio prigovor, tako da ni tada nismo čuli mišljenje onih koji bi o tome trebalo – da je nekom bilo stalo – da se izjasne. Jednostavno, nismo imali prilike da čujemo ni šta bi na tu temu rekao RIK, a ni šta bi nakon njegovog zaključka, bilo da je potvrdan ili odričan, imao da kaže Vrhovni sud Srbije. Naravno, da bi i jedni i drugi izrekli svoje mišljenje, trebalo je da postoji nečija inicijativa ili zahtev. Samo zato što toga nije bilo, ne može se tvrditi da nema pravnih smetnji da sada Šešelj, a ranije Milošević, budu nosioci izbornih lista zato što to tako tumače neki pravnici. Sporno je da Šešelj bude nosilac izborne liste jer je u pitanju školski slučaj zloupotrebe pasivnog biračkog prava. Naime, jasno je da, iz opravdanih razloga, Šešelj neće imati prilike da obavlja poslaničku funkciju, pa je reč o tome da bi on bio biran za funkciju koju neće ostvariti, a u pravu je jedan od oblika zloupotrebe kada se pravo vrši, a da se ne može tim vršenjem ostvariti cilj zbog kojeg je pravo dato.
Poslato 19.04.2008
Preuzeto sa sajta dnevnik.co.yu »
Povezane vesti
Intervju: Moguća je zloupotreba čipovanih ličnih karti
Dnevnik nedelja, 20. april 2008.
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari