Nedostižna može biti i 2025. u EU

Uoči vanrednih parlamentarnih izbora zakazanih za 11. maj i usred novih komplikacija na domaćoj političkoj sceni u vezi sa zbivanjima na Kosmetu, redakcija Glasa javnosti odlučila je da pokrene seriju intervjua sa javnim ličnostima u Srbiji, raznih političkih orijentacija, u pokušaju da dođe do odgovora na pitanje o čemu će, zapravo, građani Srbije morati da se izjasne na tim izborima. Koja bi za njih opcija od dve osnovne, sadržane u formulama „I Kosovo i Evropa (EU)“ i „U Evropu (EU) samo sa Kosovom“, bila korisnija i prihvatljivija? Da bi svima bilo što lakše da izvuku prave zaključke odlučili smo se da svim našim sagovornicima postavimo - ista pitanja.

1. Kojoj biste platformi dali prednost 11. maja: „I Kosovo i Evropa (EU)“ ili „U Evropu (EU) samo sa Kosovom“?

Na izborima 11. maja će se odlučivati o tome da li Srbija treba da sledi put evropskih integracija ili da izabere nesiguran put izolacije. Činjenica je da je nama Evropska unija preko potrebna i da razvoj Srbije zavisi od dobrih odnosa sa zemljama EU ide u prilog tvrdnjama da samo integracioni procesi mogu dovesti do poboljšanja života građana Srbije i do sveobuhvatnog smirivanja političkih potresa u Srbiji. Pitanje Kosova ne bi trebalo da kvari naše odnose sa zemljama EU, jer to nikako nije u nacionalnom interesu i dodatno slabi poziciju Srbije u međunarodnim odnosima. Već smo deo Evrope, a potrebno je i maksimalno ubrzati naš put kao EU.

2. Predsedniku Borisu Tadiću i dojučerašnji koalicioni partneri zameraju da unutar svoje formule „I Kosovo i Evropa (EU)“ apsolutnu prednost daje ulasku Srbije u EU. A Tadić uzvraća da su mu EU i Kosovo jednaki prioriteti. Šta je, po vašem mišljenju, prava Tadićeva pozicija i šta je u njegovom stavu dobro, a šta loše za Srbiju?

Predsednik Srbije Boris Tadić shvata da je interes ove zemlje u integracijama sa EU. Svaka izolacija bila bi pogubna po Srbiju. Pitanje Kosova aktuelno je već godinama, a valja podsetiti da je politika Slobodana Miloševića dovela do gubitka suvereniteta Srbije nad Kosovom i da Kosovo već devet godina de fakto funkcioniše kao nezavisna država. Ne treba žrtvovati evropsku budućnost Srbije i to predsednik Tadić shvata, ali potrebno je da on još više insistira na integracionim procesima i poboljšanju odnosa sa zemljama Unije i da tako popravi poljuljani međunarodni položaj Srbije.

NEMA PROKLINJANJA

13. Koga će naredne srpske generacije i nacionalna istorija proklinjati - one koji su uvereni da treba ići u EU po svaku cenu ili one koji su za Kosovo (Srbiju) po svaku cenu?

Mislim da dolazeće generacije ne treba da proklinju nikoga, jer samo proklinjanje nije nešto što je pojava koja je uobičajena u stvarnom svetu. Svakako treba da budu ljuti na one koji su od Srbije napravili slabu državu koju niko ne shvata ozbiljno. Srbija treba da bude jaka država, demokratska i evropska, otvorena i spremna na promene. Političke elite moraju shvatiti da naredne generacije moraju živeti u zdravoj i bogatoj Srbiji, a ne izolovanoj i siromašnoj. Tada neće biti potrebe ni za besom.

PRAVO NA DOBAR ŽIVOT

12. Biraju li Srbi između formula „U EU po svaku cenu“ i „Kosovo (Srbija) po svaku cenu? Može li se takav izbor izbeći, vredi li Kosmet novih stradanja cele nacije? Imaju li današnje srpske generacije pravo da se zarad „boljeg života“ odreknu najbitnije teritorije svog duhovnog i nacionalnog identiteta?

Građani Srbije imaju pravo na dobar život u savremenoj državi koja će biti otvorene ka susedima i partnerima iz Evrope. Ne sme se rizikovati sudbina miliona ljudi zbog ideja koje više nisu realno ostvarive. Kosovo ne sme da bude razlog za samoizolaciju Srbije i ne sme se stavljati na kocku sudbina miliona građana Srbije. Odlazeći premijer Koštunica to ne shvata i zato ne sme više obavljati niti jednu odgovornu funkciju u vlasti Republike Srbije. Istakao bih još i da nije samo Kosovo bit našeg nacionalnog identiteta. Jeste deo tog identiteta i kocka u mozaiku, ali taj identitet je veoma širok i ne sme se svoditi samo na mitove o njemu.

3. Imaju li pravo Tadićevi oponenti, kada tvrde da će se „i Kosovo“ iz formule „I Kosovo i Evropa (EU)“ faktički svoditi na pasivno ritualno ponavljanje da Beograd ne priznaje i nikada neće priznati „državu Kosovo“, uz uzmicanje pred realnim izrastanjem druge albanske države i propuštanjem prilika da se parira i onome čemu bi i slaba Srbija mogla parirati?

Kosovski problem je godinama u Srbiji bio rešavan na pogrešan način i to je i dovelo do protektorata UN na Kosovu i donedavnog proglašavanja nezavisnosti. Srbija i njene vlasti sada mogu veoma malo da urade po pitanju zadržavanja Kosova u okviru Srbije i manevarski prostor je po tom pitanju veoma sužen. Pogoršanje odnosa sa zemljama EU i SAD još više slabi našu poziciju. Deklarativno zalaganje naše države za suverenitet Srbije nad Kosovom jeste jedina mogućnost, jer je devedesetih godina kredibilitet Srbije veoma poljuljan i ne postoji realna mogućnost za bilo kakvu izvodljivu diplomatsku akciju u vezi sa Kosovom.

4. Smatrate li realnom Tadićevu procenu da će Srbija u EU - ako joj šanse ne pokvari „antievropski blok“ posle 11. maja - biti već za pet-šest godina i da je to za nju uslov uslova da ekonomski i državno ojača i da sačuva Kosmet?

Svakako da bi se pobedom proevropskog i demokratskog bloka stranaka na izborima ubrzao put Srbije ka EU, ali u ovom trenutku je nerealno govoriti o vremenskim rokovima. Potrebno je učiniti još puno stvari da bi se Srbija približila zajednici evropskih zemalja. To nije jednostavan proces i zahteva konsenzus svih političkih i društvenih činilaca. Toga danas u Srbiji nema. A povratak suvereniteta Srbije nad Kosovom nije realna opcija.

5. Ako Srbija bude u EU bar 2013. i tako istinski ojača, hoće li joj to biti dovoljno da povrati Kosmet? Koliko će Srbija time realno poboljšati svoje šanse, s obzirom na to da joj Brisel može tražiti i priznavanje „države Kosovo“, a Nemačka, Velika Britanija, Francuska i Italija teško da su priznavale Prištinu da bi uzmakle pred Srbijom koja će, čak i ojačana, biti evropska veličina trećeg reda?

Proces odvajanja Kosova je, podsetiću, počeo već devedesetih godina, kada je vođena veoma loša i neodgovorna politika u vezi sa Kosovom. Rat sa NATO paktom i loši odnosi sa moćnim državama koje kreiraju svetsku politiku učinile su poziciju Srbije nepovoljnom. Kosovo je, zasada, samo delimično priznato, čini mi se od strane 35 zemalja, ali činjenica je da su ga priznale i moćne evropske države i teško da Italija, Francuska, Britanija i Nemačka sebi mogu da dozvole drastičnu promenu u svojoj spoljnoj politici i da povuku odluku o priznavanju države Kosovo, pa čak i ako Srbija 2013. uđe u EU.

6. Plaši li vas to što se Priština i Tirana u Vašingtonu i Briselu očito bolje kotiraju od Beograda, a samim tim i mogućnost da Priština pre Beograda uđe i u EU i u NATO i da demokratska Srbija ostane kratkih rukava i ako 11. maja pobedi Tadićeva izborno-istorijska platforma „I Kosovo i Evropa“?

Loši odnosi sa NATO paktom doprinose pogoršanju bezbednosne situacije u Srbiji i regionu. Opšte je poznato da ulasku u Uniju mora prethoditi stvaranje stabilne bezbednosne situacije i ostvarenje pune integracije sa NATO savezom. Srbija mora biti deo tog procesa kao i ostale zemlje regiona. Sve zemlje zapadnog Balkana moraju sarađivati u stvaranju prostora u kojem su zadovoljeni bezbednosni standardi.

7. Politički konkurenti i kritičari Vojislava Koštunice već zvone na uzbunu i tvrde da njegova izborno-istorijska platforma „U Evropu (EU) samo sa Kosovom“ Srbiju dodatno svađa sa EU i SAD, da joj oduzima šansu da ekonomski i međunarodno ojača i tako ojačana „iz Evrope“ povrati Kosovo u svoj ustavno-pravni poredak.

Šta smatrate prednostima, a šta slabostima i minusima premijerovog „garda“?

Odlazeći premijer Vojislav Koštunica već godinama vodi neodgovornu politiku, koja šteti interesima Srbije. U mnogo čemu njegova politika podseća na politiku Slobodana Miloševića, koja je za posledicu imala izolaciju Srbije i drastično siromašenje zemlje. Rejting stranke odlazećeg premijera je veoma nizak i sada je na sceni pokušaj da se demagogijom i praznim, ničim utemeljenim patriotizmom osvoji još koji procenat glasova. Priča o Kosovu nije iskrena i samo još više šteti međunarodnoj poziciji Srbije.

8. Povećava li Srbija sa premijerovim „kontragardom“ - koliko god trenutno i u nekoliko narednih godina (i bez svoje krivice), kvarila odnose sa Briselom i Vašingtonom - šanse da u bližoj budućnosti sigurnije povrati Kosmet? Čuva li njime, kako tvrde iz DSS-a, bolje istorijsku tapiju da to učini pri promenjenom, povoljnijem odnosu snaga u svetu?

Premijer Koštunica svojom politikom samo šteti interesima Srbija i snosi dobar deo odgovornosti za ovakav razvoj događaja oko Kosova. Neodgovorno ponašanje u međunarodnim odnosima i pogoršanje odnosa sa mnogim zemljama samo slabe poziciju Srbije i definitivno nas udaljavaju od Kosova. Nada da će doći do bilo kakve promene odnosa na svetskoj političkoj sceni je neutemeljena i nerealna i samo je sredstvo kojim Koštunica i Nikolić pokušavaju da stvaranjem imaginarne snage koja će povratiti Kosovo u biračkom telu Srbije zarade još neki procenat glasova.

9. Rizikuje li Srbija išta s formulom „U Evropu (EU) samo sa Kosovom“, s obzirom na to da je bivši nemački ambasador u Beogradu Andreas Cobel bio neoprezno iskren i dobronameran kad je otkrio Srbima dragocenu, za njih zabranjenu, istinu da će u EU biti najranije 2025?

Ulazak u EU nije jednostavan proces, kako to mnogi političari u Srbiji žele da predstave. Potrebno je puno mukotrpnog rada da bi se stvorila zdrava zakonodavna baza koja bi predstavljala preduslov za ulazak u zajednicu evropskih država. Neozbiljnost političkih elita u Srbiji mogu dovesti u pitanje evropski put Srbije i bojim se da zbog toga ponekad i 2025. predstavlja nedostižan cilj. Važne teme nisu na dnevnom redu i njima se političke elite ne bave, već su samo pitanja koja su već rešena ili njihovo rešavanje ne zavisi od Srbije. Za bržu ulazak u EU potrebno je postići politički konsenzus i početi se baviti životnim pitanjima i stvarnim problemima države kao što su ekonomski prosperitet, decentralizacija, jačanje ingerencija autonomije Vojvodine, poštovanje ljudskih i manjinskih prava, vladavina zakona...

10. Rizikuje li Srbija sa premijerovim „kontragardom“ da ponovo bude (i bez formalnih sankcija) državno i ekonomski izolovana i kažnjavana?

Nažalost, rizikuje. Ponavljam da je politika odlazećeg premijera veoma neodgovorna i opasna i da građanke i građane Srbije može koštati jako puno. Građani Srbije ne smeju ponovo biti izolovani jer bi to dovelo da daljeg siromašenja zemlje. Ovo je veoma opasan eksperiment Koštunice i valjalo bi ga prekinuti 11. maja.

11. Koliko su zasnovana strahovanja-upozorenja da Srbija na Koštuničinom putu rizikuje da ostane i bez Kosova i bez Evrope (EU)?

Aktuelna politika pojedinih stranaka u Srbiji, pre svega DSS-a, radikala i Nove Srbije, veoma je opasna za Srbiju. Takvom politikom rizikuje se evropski put Srbije i priziva izolacija zemlje koja bi mogla da bude i gora od one koja je bila na sceni devedesetih godina. Imaginarna i mitomanska politika prema Kosovu i neodgovorna politika prema EU veliki je rizik za Srbiju, a stvari bi se mogle i pogoršati ako ove stranke nadjačaju demokratsku i evropsku opciju na izborima 11. maja. Ipak, siguran sam da se to neće dogoditi, jer je u Srbiji više onih koje žele da slede put evropskih integracija.

Autor:

G. J.