Svet je sasvim fino mesto

Kakvo god da je vaše originalno muzičko opredeljenje - jednostavno ste morali prisustvovati koncertu Pola Enke u Hali sportova na Novom Beogradu. Iako izbor dvorane naoko nikako ne ide sa razuzdanim Las Vegas glamourom koji bi vam eventualno mogao sugerisati osnovni predznak njegove dugovečne swing-pop karijere, sa ovim kao i verovatno svakim drugim nastupom vremešnog simpatičnog pevača egzotičnog rodoslova i fascinantne liste profesionalnih družbenika - od Badija Holija i Bitlsa, preko Frenka Sinatre, Semija Dejvisa Džuniora do Toma Džonsa i tako dalje! - apsolutno je sve u redu. Jer gospodin Enka i njegovi opaki momci iz pratećeg jazz-swing orkestra ljuto sviraju gde god da se zateknu, mada će vas struja od nekoliko miliona volta zabave i dobrog provoda zapravo istinski protresti tek kada glavna zvezda večeri ušeta kroz gledalište, praćena svitom fotoreportera i oduševljenom publikom mahom starijeg, te pretežno ženskog sastava.

Iskusni šoumen Pol Enka tako će u svojoj nepatvorenoj estradnoj radljivosti zapaliti sve auditorijumske vatre već u startu, podigavši poklonike na noge ne u završnici nego još na samim počecima početaka, razbijajući dakle u paramparčad i ono verovanje o regularnom usponu raspoloženja tokom žive muzičke predstave. Njegova sentimentalna ushitljivost, rečju, ne trpi nikakvo ustezanje, pa će on u zanosu pevačkog junaštva - koje mu uzgred izvrsno ide od ruke nakon ovolikih generacijskih i stilskih turbulencija sveta okolo - potpuno nagonski podsticati obožavaoce na prirodne električne vatromete srca u recimo nekakvom prigođenom mjuzik-hol izazovu zvučnog pijanstva za ovu priliku.

Šta ima još uopšte da se kaže. Nakon ovakvih gala događaja, za one ne mnogo napadnute underground demonima žanrovske zbilje, svet se doima kao sasvim fino mesto.