Vesti » Politika 21.04.2008
Vrh Katoličke crkve zaobilazi Jasenovac
Održana komemoracija povodom godišnjice proboja zatočenika iz tog ustaškog konclogora u kojem je vršen genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima
Politika ponedeljak, 21. april 2008.
Od našeg stalnog dopisnika
Jasenovac, 20. aprila – Pod velikim betonskim cvetom koji se izdiže iz ravnice kraj Save u Jasenovcu (rad vajara Bogdana Bogdanovića) danas je održana komemoracija žrtvama ustaškog konclogora koji je prestao da postoji 22. aprila 1945. godine kada je preostalih 600 zatočenika, koji su još mogli da se kreću, u očajničkom golorukom jurišu na svoje naoružane dželate pokušalo da sačuva istinu o tome šta se na tom strašnom mestu dešavalo tokom celog Drugog svetskog rata. Do slobode ih je stiglo stotinu i nekoliko i tako je stravična istina zauvek sačuvana za naredna pokolenja.
Vence u spomen žrtvama ovog logora, u kojem je počinjen genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima i teški zločini nad Hrvatima i pripadnicima drugih naroda koji se nisu slagali s ustaškim fašističkim režimom, položile su brojne delegacije među kojima i vlade i SUBNOR-a Srbije, a na komemoraciji su izostali jedino predstavnici Jevreja pošto je u toku njihov sveti praznik Pesah kada ne posećuju groblja. Svoju komemoraciju oni su održali u Jasenovcu pre dva dana.
Pozdravljajući učesnike komemoracije u ime preživelih logoraša Ivan Fumić je napomenuo da je Jasenovac najveći i najstrašniji od ukupno 82 ustaška logora iz Drugog svetskog rata. „Da se popišu sve žrtve u njima trebalo bi štampati barem tri ovakve velike knjige kakva se nalazi na ulazu u Spomen područje Jasenovac”, rekao je on, ukazujući da je samo u logorima kod Gospića (Jadovno i drugi) u kratkom vremenu ubijeno 41.000 ljudi, žena i dece „o čemu se baš i ne govori”.
U velikoj knjizi odštampanoj prošle godine, koja se nalazi na ulazu u Spomen područje Jasenovac, navedena su imena i podaci za oko 73.000 ubijenih u tom konclogoru koja su do sada utvrdili stručnjaci u Hrvatskoj, a taj posao se, kako se ističe, i dalje nastavlja. Među tim imenima je i 19.106 dece do 14 godina starosti.
Fumić je u nastavku rekao da je „žalosno da su ustaše imale podršku većeg dela katoličkog klera u Hrvatskoj”, te da je „to razlog zašto vrh Katoličke crkve zaobilazi Jasenovac, a posećuje Blajburg”.
„Dok su oni koji su nas zatvarali još 1993. godine dobili penzije i status političkih zatočenika o nama do danas još se niko nije pobrinuo da nas se obešteti, a nema ni naznake da će to biti učinjeno”, rekao je takođe Fumić.
Predsednik RH Stjepan Mesić podsetio je na događaj kada je predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer zatražio da se snime zločini zatečeni u nacističkim koncentracionim logorima „jer će se jednog dana naći neki gad koji će reći da je sve to izmišljeno”. Zatim je rekao:
„A nađe se i danas gadova koji bi nas hteli uveriti kako zločin u Jasenovcu nije bio tako strašan, ako je uopšte i počinjen, kako se u logorima poput Jasenovca sasvim dobro živelo i preživljavalo, kako je ubica bilo i na drugoj strani, pa to valjda poništava masovna ubijanja počinjena ovde, te kako se strahote koncentracionih logora zapravo izmišljaju da bi se celi narodi mogli opisati kao genocidni.„
„Mi želimo svet u kojem se ljudi neće razlikovati, a kamoli stavljati u podređen položaj samo zato što su druge vere, nacije ili boje kože”, ukazao je Mesić.
Na komemoraciji su takođe govorili predsednica Saveta Spomen područja Zorica Stipetić, i njegov član, te predstavnik Roma Stevo Đurđević, predsednik Hrvatskog sabora Luka Bebić i potpredsednica vlade Jadranka Kosor. Na kraju su verske obrede održali sveštenici verskih zajednica čiji su pripadnici bili žrtve ovog ustaškog konclogora.
R. Arsenić
[objavljeno: 21/04/2008]
Jasenovac, 20. aprila – Pod velikim betonskim cvetom koji se izdiže iz ravnice kraj Save u Jasenovcu (rad vajara Bogdana Bogdanovića) danas je održana komemoracija žrtvama ustaškog konclogora koji je prestao da postoji 22. aprila 1945. godine kada je preostalih 600 zatočenika, koji su još mogli da se kreću, u očajničkom golorukom jurišu na svoje naoružane dželate pokušalo da sačuva istinu o tome šta se na tom strašnom mestu dešavalo tokom celog Drugog svetskog rata. Do slobode ih je stiglo stotinu i nekoliko i tako je stravična istina zauvek sačuvana za naredna pokolenja.
Vence u spomen žrtvama ovog logora, u kojem je počinjen genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima i teški zločini nad Hrvatima i pripadnicima drugih naroda koji se nisu slagali s ustaškim fašističkim režimom, položile su brojne delegacije među kojima i vlade i SUBNOR-a Srbije, a na komemoraciji su izostali jedino predstavnici Jevreja pošto je u toku njihov sveti praznik Pesah kada ne posećuju groblja. Svoju komemoraciju oni su održali u Jasenovcu pre dva dana.
Pozdravljajući učesnike komemoracije u ime preživelih logoraša Ivan Fumić je napomenuo da je Jasenovac najveći i najstrašniji od ukupno 82 ustaška logora iz Drugog svetskog rata. „Da se popišu sve žrtve u njima trebalo bi štampati barem tri ovakve velike knjige kakva se nalazi na ulazu u Spomen područje Jasenovac”, rekao je on, ukazujući da je samo u logorima kod Gospića (Jadovno i drugi) u kratkom vremenu ubijeno 41.000 ljudi, žena i dece „o čemu se baš i ne govori”.
U velikoj knjizi odštampanoj prošle godine, koja se nalazi na ulazu u Spomen područje Jasenovac, navedena su imena i podaci za oko 73.000 ubijenih u tom konclogoru koja su do sada utvrdili stručnjaci u Hrvatskoj, a taj posao se, kako se ističe, i dalje nastavlja. Među tim imenima je i 19.106 dece do 14 godina starosti.
Fumić je u nastavku rekao da je „žalosno da su ustaše imale podršku većeg dela katoličkog klera u Hrvatskoj”, te da je „to razlog zašto vrh Katoličke crkve zaobilazi Jasenovac, a posećuje Blajburg”.
„Dok su oni koji su nas zatvarali još 1993. godine dobili penzije i status političkih zatočenika o nama do danas još se niko nije pobrinuo da nas se obešteti, a nema ni naznake da će to biti učinjeno”, rekao je takođe Fumić.
Predsednik RH Stjepan Mesić podsetio je na događaj kada je predsednik SAD Dvajt Ajzenhauer zatražio da se snime zločini zatečeni u nacističkim koncentracionim logorima „jer će se jednog dana naći neki gad koji će reći da je sve to izmišljeno”. Zatim je rekao:
„A nađe se i danas gadova koji bi nas hteli uveriti kako zločin u Jasenovcu nije bio tako strašan, ako je uopšte i počinjen, kako se u logorima poput Jasenovca sasvim dobro živelo i preživljavalo, kako je ubica bilo i na drugoj strani, pa to valjda poništava masovna ubijanja počinjena ovde, te kako se strahote koncentracionih logora zapravo izmišljaju da bi se celi narodi mogli opisati kao genocidni.„
„Mi želimo svet u kojem se ljudi neće razlikovati, a kamoli stavljati u podređen položaj samo zato što su druge vere, nacije ili boje kože”, ukazao je Mesić.
Na komemoraciji su takođe govorili predsednica Saveta Spomen područja Zorica Stipetić, i njegov član, te predstavnik Roma Stevo Đurđević, predsednik Hrvatskog sabora Luka Bebić i potpredsednica vlade Jadranka Kosor. Na kraju su verske obrede održali sveštenici verskih zajednica čiji su pripadnici bili žrtve ovog ustaškog konclogora.
R. Arsenić
[objavljeno: 21/04/2008]
Preuzeto sa sajta politika.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari