JASENOVAC - OPOMENA ZA SVA VREMENA

Počast nedužnim žrtvama... Stjepan Mesić juče u Jasenovcu

U memorijalnom centru Jasenovac juče je održana komemoracija žrtvama zloglasnog ustaškog logora i obeležena 63. godišnjica proboja logoraša 22. aprila 1945. godine. Kod spomenika Kameni cvet položeni su venci i odata počast logorašima, a prisutnima su se obratili hrvatski predsednik Stjepan Mesić i predsednik Hrvatskog sabora Luka Bebić, potpredsednica Vlade Jadranka Kosor, predsednica Saveta memorijalnog područja Zorica Stipetić i predstavnik zatvorenika logora i član Saveta Ivan Fumić.

Obeležje ustaškog zločina... Memorijalni centar Jasenovac

Mesić je rekao da se treba snažno boriti protiv zaborava, jer će se jednoga dana naći neki gad koji će reći da je sve ovo izmišljeno.

- Živih svedoka sve je manje. Tek kada ih gotovo ne bude, postaće jasno kolika je važnost okupljanja kao što je ovo danas - rekao je Mesić, i dodao da Hrvatska danas želi svet u kojem se ljudi neće razlikovati, a kamoli stavljati u podređen položaj samo zato što su druge vere, nacije ili boje kože.

Predsednik Hrvatskog sabora Luka Bebić ocenio je da se žrtava Jasenovca treba sećati kao stvarnih osoba koje su izgubile svoje živote, a ne samo kao broja. Potpredsednica hrvatske vlade Jadranka Kosor rekla je da moderna Hrvatska uči iz svoje prošlosti, naglasivši da najveću odgovornost građani Hrvatske imaju prema mladima kojima treba da prenesu šta se ranije događalo, da se to ne bi više ponovilo.

Fumić: Katolička crkva uz ustaše

Predstavnik zarobljenika jasenovačkog logora i član Saveta Ivan Fumić osudio je u svom govoru Katoličku crkvu da je sarađivala sa tadašnjim ustaškim režimom i ocenio da je „to razlog zašto sam vrh Katoličke crkve zaobilazi Jasenovac, a posećuje Blajburg".

On je naglasio da iz Jasenovca nikad nije poslata poruka mržnje, nego se samo podsećalo na zločin.

Zorica Stipetić konstatovala je da je Jasenovac mesto zločina nad Srbima i Romima, mesto holokausta za Jevreje i mesto nepravde za sve one koji se nisu slagali sa aktuelnom politikom.

Na kraju komemoracije predstavnici verskih zajednica pomolili su se za sve jasenovačke žrtve.

Koncentracioni logor Jasenovac otvoren je nedugo posle uspostavljanja Nezavisne Države Hrvatske, sredinom 1941. godine, a prestao je da postoji tek završetkom Drugog svetskog rata 1945. godine. U Jasenovcu, koji je bio najsuroviji i najbrutalniji sistem logora smrti hrvatskih ustaša, ljudi su ubijani od 21. avgusta 1941. do 22. aprila 1945. godine.

Jasenovački logor smatra se najvećim koncentracionim logorom za istrebljenje ljudi na teritoriji Balkana. Činio ga je kompleks od nekoliko podlogora duž reke Save, na plavnoj ravnici Lonjskog polja. U Jasenovcu se nalazi od 210 do 241 kvadratni kilometar masovnih grobnica, a Donja Gradina je bila najveće stratište i jedino područje jasenovačkog sistema logora smrti koje je do sada istraženo.

fakti

n Izraelski centar „Jad Vašem" procenio da je u Jasenovcu ubijeno više od 500.000 ljudi

n Pojedini nemački generali pominjali su i do 700.000 žrtava

n U bivšoj Jugoslaviji navođena je brojka između 700.000 i 800.000 usmrćenih osoba

n U Hrvatskoj se kao zvaničan vodi broj od 80.000 do 100.000 ubijenih

Prema zvaničnim podacima vlasti bivše SFRJ, u kompleksu logora svirepo je ubijeno više od pola miliona Srba, 40.000 Roma, 33.000 Jevreja i 120.000 antifašista, pripadnika drugih naroda i narodnosti.

Među žrtvama Jasenovca je i više od 22.000 uglavnom srpske dece.

Ove brojke osporavaju vlasti Hrvatske, u čemu se posebno isticao pokojni hrvatski predsednik Franjo Tuđman. Hrvatski nacionalni komitet za istraživanje zločina okupacionih snaga i njihovih saradnika je u svom izveštaju od 15. novembra 1945. godine navodio da je u Jasenovcu ubijeno od 500.000 do 600.000 ljudi, ali u službenoj hrvatskoj istoriografiji broj žrtava logora procenjuje se između 80.000 i 100.000, pri čemu postoje imena za 73.000 usmrćenih.

(AG.)