Vesti » Dnevnik 21.04.2008
Intervju: Nećemo dozvoliti stvaranje teritorijalnih autonomija
Dnevnik ponedeljak, 21. april 2008.
Realnih razloga za većim ingerencijama Vojvodine nema, a inicijative u tom pravcu su običan politički marketing
– Izbori 11. maja treba da daju odgovore na ključna pitanja – kako će dalje funkcionisati država Srbija, kakav će biti status Kosova i Metohije, da li će privreda i dalje stagnirati ili će se u tom pogledu krenuti u nekom povoljnijem pravcu, da li ćemo u promene na način kako se radilo u ovih osam godina, a što je podrazumevalo tavorenje, siromaštvo a sve u iščekivanju „svetle» evropske budućnosti“, ili ćemo stvarno krenuti u realne i radikalne promene u privredi, poljoprivredi, politici, socijalnoj politici...
Na biračima je da se opredele da li će poverenje dati onima koji osam godina vode politiku čija je suština da se sve može tolerisati u ime puta ka EU, ili, pak, politici koja će već 12. maja povući poteze u cilju otpočinjanja korenitih promena – iznosi u intervjuu „«Dnevniku“» svoja očekivanja od majskih izbora potpredsednik SRS-a Milorad Mirčić, koji predvodi izbornu listu SRS na vojvođanskim izborima. – Dilema oko rešavanja sudbine Srbije zajednička je crta svih izbora, pa tako i onih na lokalnom i pokrajinskom nivou.
l Šta je okosnica izbornog programa SRS-a na vojvođanskim izborima i kakve rezultate očekujete?
– Biće veoma interesantno videti da li u pokrajinskoj vlasti ostaju oni koji su u njoj već osam godina, doduše u raznim koalicionim formacijama, ili će birači u Vojvodini konačno dati poverenje radikalima, koji imaju program, planove i veoma jasne ciljeve. U prvom redu nameravamo da završimo započete i pokrenemo nove investicije i da tako obezbedimo nova radna mesta. Naš je cilj da u AP Vojvodini bude zadovoljna većina porodica, da roditelji imaju posao i da mogu da školuju decu, da budu zadovoljni i oni najmlađi, ali i oni najstariji građani, penzioneri. Želimo da nakon četiri godine naše vlasti penzioneri budu u prilici da svojim unucima kupe čokoladu, a ne da se, kao što je sada slučaj, sakrivaju od svojih unuka.
l Da li smatrate da bi poboljšanju sveukupnih prilika doprinelo kada bi Vojvodina imala više ingerencija?
– SRS se zalaže za decentralizaciju do nivoa lokalne samouprave. Pokrajinska administracija kao posrednik između centralnih i lokalnih vlasti samo izaziva veće troškove i komplikuje proceduru, a administracija mora da bude ekspeditivna i u funkciji pravog servisa građana. Za nas je prioritet da se izdefiniše ustavna preambula o položaju Kosova i Metohije. Kad je u pitanju stepen vojvođanske autonomije, o tome se može raspravljati, ali samo u okviru postojećeg Ustava. Svrha autonomije u Srbiji treba da bude zaštita nacionalnih manjina, i u tom smislu na autonomiju se može gledati kao na korak ka omogućavanju obrazovanja, kulture i jezika nacionalnih manjina. Dakle, realnih razloga za većim ingerencijama nema, a inicijative u tom pravcu su običan politički marketing.
l Za koja ćete se konkretno rešenja zalagati pri izradi novog statuta?
– Između ostalog, za uvođenje čisto proporcionalnog izbornog sistema jer ovaj postojeći, „«hibridni“,» komplikuje i izborni proces, ali i period nakon izbora pošto omogućava stvaranje neprincipijelnih koalicija. Takođe, tražićemo smanjivanje broja poslanika u Skupštini Vojvodine, utoliko pre što Srbija s osam miliona stanovnika ima 250 poslanika u parlamentu. Vojvodina ima dva miliona stanovnika i stoga je realno da broj poslanika u njenoj skupštini ne bude veći od 100. Dalje, nećemo dozvoliti stvaranje teritorijalnih autonomija jer to nije predviđeno Ustavom. Što se tiče funkcionisanja administracije, smatramo da tamo treba da radi mnogo manje ljudi, da bi se taj posao obavljao efikasnije. Da bude jasno, nikako ne nameravamo da nekoga ostavimo bez posla. Svesni toga smo da u administraciji radi veliki broj obrazovanih ljudi i tokom našeg mandata potrudićemo se da im, shodno njihovoj stručnoj spremi, nađemo posao tamo gde budu bilo potrebni njihovi kvaliteti.
l Koliki je taj optimalan broj zaposlenih u pokrajinskoj administraciji?
– Za četiri godine taj broj bi trebalo da iznosi 120 zaposlenih. To bi bili čisti administrativci, koji bi mogli da obavljaju kompletan posao i za Izvršno veće i za Skupštinu Vojvodine. Uz sve to, trebalo bi smanjiti i broj pokrajinskih sekretarijata.
l A šta bi bilo s preostalih, otprilike, 1.000 zaposlenih?!
– U narednom perodu bili bi preraspoređeni na neka druga mesta u okviru pokrajinske administracije, ali ne bi direktno radili u PIV-u i u Skupštini Vojvodine. Imate, na primer, razne pokrajinske fondove koji posluju kao posebne radne jedinice, ali koriste logistiku i administraciju Izvršnog veća. U njima treba da rade oni koji iovako već rade te poslove, dakle administrativci, profesionalci u PIV-u, a ne da se zapošljava nova radna snaga.
Denis Kolundžija
Statut u ustavnim okvirima
l Da li bi se stav radikala prema nadležnostima promenio ukoliko biste nakon majskih izbora došli na vlast u Vojvodini?
– O nadležnostima će biti reči kada na dnevni red dođe izrada novog pokrajinskog statuta, pri čemu će se SRS zalagati za to da u novi statut uđu isključivo rešenja iz Ustava. Naš prioritet biće da uspostavimo sistem da se budžet ubuduće racionalno koristi, da se poboljša život građana i uslovi života. U budžetu Vojvodine dovoljno je para da se pokrene poljoprivreda i da se proizvodnji da potrebna injekcija, a uloga politike i političara trebalo bi da bude da Vojvodinu poveže s tržištima na kojima se njeni proizvodi mogu plasirati.
Poslato 20.04.2008
– Izbori 11. maja treba da daju odgovore na ključna pitanja – kako će dalje funkcionisati država Srbija, kakav će biti status Kosova i Metohije, da li će privreda i dalje stagnirati ili će se u tom pogledu krenuti u nekom povoljnijem pravcu, da li ćemo u promene na način kako se radilo u ovih osam godina, a što je podrazumevalo tavorenje, siromaštvo a sve u iščekivanju „svetle» evropske budućnosti“, ili ćemo stvarno krenuti u realne i radikalne promene u privredi, poljoprivredi, politici, socijalnoj politici...
Na biračima je da se opredele da li će poverenje dati onima koji osam godina vode politiku čija je suština da se sve može tolerisati u ime puta ka EU, ili, pak, politici koja će već 12. maja povući poteze u cilju otpočinjanja korenitih promena – iznosi u intervjuu „«Dnevniku“» svoja očekivanja od majskih izbora potpredsednik SRS-a Milorad Mirčić, koji predvodi izbornu listu SRS na vojvođanskim izborima. – Dilema oko rešavanja sudbine Srbije zajednička je crta svih izbora, pa tako i onih na lokalnom i pokrajinskom nivou.
l Šta je okosnica izbornog programa SRS-a na vojvođanskim izborima i kakve rezultate očekujete?
– Biće veoma interesantno videti da li u pokrajinskoj vlasti ostaju oni koji su u njoj već osam godina, doduše u raznim koalicionim formacijama, ili će birači u Vojvodini konačno dati poverenje radikalima, koji imaju program, planove i veoma jasne ciljeve. U prvom redu nameravamo da završimo započete i pokrenemo nove investicije i da tako obezbedimo nova radna mesta. Naš je cilj da u AP Vojvodini bude zadovoljna većina porodica, da roditelji imaju posao i da mogu da školuju decu, da budu zadovoljni i oni najmlađi, ali i oni najstariji građani, penzioneri. Želimo da nakon četiri godine naše vlasti penzioneri budu u prilici da svojim unucima kupe čokoladu, a ne da se, kao što je sada slučaj, sakrivaju od svojih unuka.
l Da li smatrate da bi poboljšanju sveukupnih prilika doprinelo kada bi Vojvodina imala više ingerencija?
– SRS se zalaže za decentralizaciju do nivoa lokalne samouprave. Pokrajinska administracija kao posrednik između centralnih i lokalnih vlasti samo izaziva veće troškove i komplikuje proceduru, a administracija mora da bude ekspeditivna i u funkciji pravog servisa građana. Za nas je prioritet da se izdefiniše ustavna preambula o položaju Kosova i Metohije. Kad je u pitanju stepen vojvođanske autonomije, o tome se može raspravljati, ali samo u okviru postojećeg Ustava. Svrha autonomije u Srbiji treba da bude zaštita nacionalnih manjina, i u tom smislu na autonomiju se može gledati kao na korak ka omogućavanju obrazovanja, kulture i jezika nacionalnih manjina. Dakle, realnih razloga za većim ingerencijama nema, a inicijative u tom pravcu su običan politički marketing.
l Za koja ćete se konkretno rešenja zalagati pri izradi novog statuta?
– Između ostalog, za uvođenje čisto proporcionalnog izbornog sistema jer ovaj postojeći, „«hibridni“,» komplikuje i izborni proces, ali i period nakon izbora pošto omogućava stvaranje neprincipijelnih koalicija. Takođe, tražićemo smanjivanje broja poslanika u Skupštini Vojvodine, utoliko pre što Srbija s osam miliona stanovnika ima 250 poslanika u parlamentu. Vojvodina ima dva miliona stanovnika i stoga je realno da broj poslanika u njenoj skupštini ne bude veći od 100. Dalje, nećemo dozvoliti stvaranje teritorijalnih autonomija jer to nije predviđeno Ustavom. Što se tiče funkcionisanja administracije, smatramo da tamo treba da radi mnogo manje ljudi, da bi se taj posao obavljao efikasnije. Da bude jasno, nikako ne nameravamo da nekoga ostavimo bez posla. Svesni toga smo da u administraciji radi veliki broj obrazovanih ljudi i tokom našeg mandata potrudićemo se da im, shodno njihovoj stručnoj spremi, nađemo posao tamo gde budu bilo potrebni njihovi kvaliteti.
l Koliki je taj optimalan broj zaposlenih u pokrajinskoj administraciji?
– Za četiri godine taj broj bi trebalo da iznosi 120 zaposlenih. To bi bili čisti administrativci, koji bi mogli da obavljaju kompletan posao i za Izvršno veće i za Skupštinu Vojvodine. Uz sve to, trebalo bi smanjiti i broj pokrajinskih sekretarijata.
l A šta bi bilo s preostalih, otprilike, 1.000 zaposlenih?!
– U narednom perodu bili bi preraspoređeni na neka druga mesta u okviru pokrajinske administracije, ali ne bi direktno radili u PIV-u i u Skupštini Vojvodine. Imate, na primer, razne pokrajinske fondove koji posluju kao posebne radne jedinice, ali koriste logistiku i administraciju Izvršnog veća. U njima treba da rade oni koji iovako već rade te poslove, dakle administrativci, profesionalci u PIV-u, a ne da se zapošljava nova radna snaga.
Denis Kolundžija
Statut u ustavnim okvirima
l Da li bi se stav radikala prema nadležnostima promenio ukoliko biste nakon majskih izbora došli na vlast u Vojvodini?
– O nadležnostima će biti reči kada na dnevni red dođe izrada novog pokrajinskog statuta, pri čemu će se SRS zalagati za to da u novi statut uđu isključivo rešenja iz Ustava. Naš prioritet biće da uspostavimo sistem da se budžet ubuduće racionalno koristi, da se poboljša život građana i uslovi života. U budžetu Vojvodine dovoljno je para da se pokrene poljoprivreda i da se proizvodnji da potrebna injekcija, a uloga politike i političara trebalo bi da bude da Vojvodinu poveže s tržištima na kojima se njeni proizvodi mogu plasirati.
Poslato 20.04.2008
Preuzeto sa sajta dnevnik.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari