Arhiva » Vesti » BBC 21.04.2008
Problem imigracije u Britaniji
U jednom od verovatno najdramatičnijih političkih nastupa u novijoj britanskoj istoriji, Inok Pauel, u kome su mnogi videli budućeg premijera iz redova Konzervativne stranke, predviđao da će Britanijom poteći "reke krvi" ako se imigraciji ne stane na put.
BBC ponedeljak, 21. april 2008.
Dvadesetog aprila 1968. godine Pauel je govorio pred članovima lokalnog stranačkog odbora. Njegov otvoren i nepomirljiv poziv da se zaustavi doseljavanje u Britaniju postao je poznat kao "govor o rekama krvi".
"Dok gledam u budućnost, ispunjava me loše predosećanje. Poput Rimljanina, kao da mi se pred očima ukazuje reka Tibar zapenušana od krvi. Zemlja kao da je bukvalno poludela kada je pristala da godišnje primi pedeset hiljada ljudi iz kolonija", govorio je Pauel, tvrdeći da Britanija "sama sebi sprema pogrebnu lomaču".
"Reke krvi"
Govor Inoka Pauela bila je prava retorička bomba koja je podelila zemlju.
Politička elita je smesta odbacila njegove stavove i on je trenutno izbačen iz Konzervativne vlade u senci.
Podršku mu je međutim, pružila bela radnička klasa koja je gajila istovetna strahovanja - Pauel je dobio skoro sto hiljada pisama podrške.
U jednom od centralnih delova Londona, Vestminsteru, na ulice su, u znak podrške Inoku Pauelu, izašli lučki radnici i zaposleni na tržnicama mesa.
Učesnik tadašnjih demonstracija Džon Grin još uvek radi na jednoj od najstarijih londonskih tržnica mesa, Smitfild Marketu. On kaže da su pre četrdeset godina strahovali da će doseljenici "preplaviti Britaniju i da će im oteti radna mesta".
Problem su novi imigranti
To je, kaže Džon Grin bio i glavni razlog što su mnogi, ako ne među višim klasama, a onda sigurno među radnciima, smatrali da je Pauel, kada je govorio o "rekama krvi" bio u pravu.
Proročanstvo se, dodaje četiri decenije kasnije Džon Grin, u Britaniji nije u potpunosti ostvarilo, ali:
"Ono što se govorilo o doseljenicima je apsolutno tačno. Vlada daje sve od sebe kako bi dokazala da je imigracija dobra za britansku privredu, ali se sada pokazuje da to nije tačno, i da engleski radnici svih rasa ostaju bez posla jer u zemlji ima previše došljaka", kaže Džon Grin.
Većina Britanaca protiv useljenika
Nedavno sprovedene ankete ukazuju na to da većina Britanaca veruje da doseljenika ima previše.
Useljavanje je sporna i osetljiva tema u Velikoj Britaniji, posebno posle dolaska skoro milion ljudi iz istočne Evrope, koji su na Ostrvo prispeli posle proširenja Evropske unije pre četiri godine.
Četrdeset godina posle govora Inoka Pauela, takav stav dele i oni na koje je mislio kada je pominjao "reke krvi". Mnogi od nekadašnjih doseljenika nisu nimalo srećni zbog priliva "novih Evropljana".
Tako razmišlja i Keli Panda, koji je u Britaniju stigao početkom 60-tih godina. Danas se, kaže, slaže sa Inokom Pauelom od prve do poslednje reči:
"Tada ga nisam shvatao, ali danas, kada vidim ovu situaciju, mogu da kažem da je bio u pravu. U Britaniji su ranije stizali ljudi iz dve ili tri zemlje, a danas se u Londonu govori 600 jezika! Previše je Poljaka i Evropljana čiji je dolazak nemoguće zabraniti. Ali došljaci bi morali da idu negde drugde, jer u Britaniji zbog doseljenika nema dovoljno ni stanova, ni mesta u školama i bolnicama. Ničeg nema dovljno, i mi sa time više ne možemo da se nosimo", kaže Keli Panda.
Razumljivi stavovi
Kuvari iz azijskih zemalja su veoma traženi širom zemlje Stavovi poput ovog su potpuno razumljivi, ima li se u vidu postojeći nivo doseljavanja u Britaniju koji čak ni Enok Paul nije mogao da predvidi, kaže bivši ministar i poslanik vladajućih laburista Frenk Fild:
"Mislim da nije iznenađenje što se doseljenici iz 60-tih godina koji se danas smatraju Britancima, osećaju ugroženim i uplašenim zbog dolaska novih imigranata koji pristižu u broju koji niko nikada nije mogao ni da zamisli. Takav proces nesumnjivo otežava preživljavanje ovdašnje radničke klase. Ljudi koji dolaze u tom broju moraju negde da žive. A to znači da utiču i na visinu zarada i na dostupnost rasoploživih kapaciteta i u stanogradnji i u školstvu i u zdravstvu", mišljenja je poslanik Frenk Fild.
"Dok gledam u budućnost, ispunjava me loše predosećanje. Poput Rimljanina, kao da mi se pred očima ukazuje reka Tibar zapenušana od krvi. Zemlja kao da je bukvalno poludela kada je pristala da godišnje primi pedeset hiljada ljudi iz kolonija", govorio je Pauel, tvrdeći da Britanija "sama sebi sprema pogrebnu lomaču".
"Reke krvi"
Govor Inoka Pauela bila je prava retorička bomba koja je podelila zemlju.
Politička elita je smesta odbacila njegove stavove i on je trenutno izbačen iz Konzervativne vlade u senci.
Podršku mu je međutim, pružila bela radnička klasa koja je gajila istovetna strahovanja - Pauel je dobio skoro sto hiljada pisama podrške.
U jednom od centralnih delova Londona, Vestminsteru, na ulice su, u znak podrške Inoku Pauelu, izašli lučki radnici i zaposleni na tržnicama mesa.
Učesnik tadašnjih demonstracija Džon Grin još uvek radi na jednoj od najstarijih londonskih tržnica mesa, Smitfild Marketu. On kaže da su pre četrdeset godina strahovali da će doseljenici "preplaviti Britaniju i da će im oteti radna mesta".
Problem su novi imigranti
To je, kaže Džon Grin bio i glavni razlog što su mnogi, ako ne među višim klasama, a onda sigurno među radnciima, smatrali da je Pauel, kada je govorio o "rekama krvi" bio u pravu.
Proročanstvo se, dodaje četiri decenije kasnije Džon Grin, u Britaniji nije u potpunosti ostvarilo, ali:
"Ono što se govorilo o doseljenicima je apsolutno tačno. Vlada daje sve od sebe kako bi dokazala da je imigracija dobra za britansku privredu, ali se sada pokazuje da to nije tačno, i da engleski radnici svih rasa ostaju bez posla jer u zemlji ima previše došljaka", kaže Džon Grin.
Većina Britanaca protiv useljenika
Nedavno sprovedene ankete ukazuju na to da većina Britanaca veruje da doseljenika ima previše.
Useljavanje je sporna i osetljiva tema u Velikoj Britaniji, posebno posle dolaska skoro milion ljudi iz istočne Evrope, koji su na Ostrvo prispeli posle proširenja Evropske unije pre četiri godine.
Četrdeset godina posle govora Inoka Pauela, takav stav dele i oni na koje je mislio kada je pominjao "reke krvi". Mnogi od nekadašnjih doseljenika nisu nimalo srećni zbog priliva "novih Evropljana".
Tako razmišlja i Keli Panda, koji je u Britaniju stigao početkom 60-tih godina. Danas se, kaže, slaže sa Inokom Pauelom od prve do poslednje reči:
"Tada ga nisam shvatao, ali danas, kada vidim ovu situaciju, mogu da kažem da je bio u pravu. U Britaniji su ranije stizali ljudi iz dve ili tri zemlje, a danas se u Londonu govori 600 jezika! Previše je Poljaka i Evropljana čiji je dolazak nemoguće zabraniti. Ali došljaci bi morali da idu negde drugde, jer u Britaniji zbog doseljenika nema dovoljno ni stanova, ni mesta u školama i bolnicama. Ničeg nema dovljno, i mi sa time više ne možemo da se nosimo", kaže Keli Panda.
Razumljivi stavovi
Kuvari iz azijskih zemalja su veoma traženi širom zemlje Stavovi poput ovog su potpuno razumljivi, ima li se u vidu postojeći nivo doseljavanja u Britaniju koji čak ni Enok Paul nije mogao da predvidi, kaže bivši ministar i poslanik vladajućih laburista Frenk Fild:
"Mislim da nije iznenađenje što se doseljenici iz 60-tih godina koji se danas smatraju Britancima, osećaju ugroženim i uplašenim zbog dolaska novih imigranata koji pristižu u broju koji niko nikada nije mogao ni da zamisli. Takav proces nesumnjivo otežava preživljavanje ovdašnje radničke klase. Ljudi koji dolaze u tom broju moraju negde da žive. A to znači da utiču i na visinu zarada i na dostupnost rasoploživih kapaciteta i u stanogradnji i u školstvu i u zdravstvu", mišljenja je poslanik Frenk Fild.
Preuzeto sa sajta bbc.co.uk »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari