Arhiva » Vesti » Večernje novosti 22.04.2008
Bićemo motor Srpske
Večernje novosti utorak, 22. april 2008.
Mi, 22. aprilu, danu kada je u Drugom svetskom ratu oslobođena Banjaluka, pridajemo veliku pažnju. Obeležavamo ga svake godine na primeren način, a tako će biti i ovog puta. Naša praksa jeste da se u organizaciju proslave uključi cela Banjaluka, a ne samo Gradska uprava. u utorak ćemo zaslužnim pojedincima i organizacijama uručiti tradicionalna priznanja za ono što su oni, za napredak grada, učinili u protekloj ili prethodnim godinama, kaže inž. Dragoljub Davidović, gradonačelnik Banjaluke, koji obavlja ovu funkciju već osam godina. U razgovoru za „Novosti“ u prvi plan stavlja činjenicu da je grad, u periodu od prošlog do ovog praznika, relizovao sve predviđene projekte i da je budžet ispunjen u stopostotnom iznosu.
- Na kraju prošle godine nismo nikome ostali dužni, izmirili smo sve obaveze i prema budžetskim korisnicima. Pored toga, urađeno je mnogo u oblasti infrastrukture, izgrađeno je više sportskih objekata, rešeno je pitanje finansiranja zdravstva,školstva, kulture i sporta. Ocenjujem period od 22. aprila prošle i ove godine uspešnim za ovaj grad.
Budžet grada, znamo, svake godine ima trend rasta?
- Taj porast je značajan i dostigao je iznos od 163 miliona maraka. Ovaj iznos sam po sebi ne govori dovoljno, jer je pitanje šta se sve iz tog budžeta finansira. Nekada je manji budžet bolji, ukoliko se pravilno investira.
Koliko se novca od javnih prihoda iz republičke „kase“ vraća u glavni grad?
- Suma koju grad dobija iznosi oko 30 do 35 odsto ukupnih sredstava koja se na području Banjaluke prikupe. Ako gledate po tome, onda bismo rekli da nam treba više. Ipak, svestan sam činjenice da iz budžeta RS treba da se podmire potrebe celokupne Srpske, gde ekonomski moćniji centri kroz budžetski sistem moraju da podržavaju slabije. To je svuda u svetu praksa. Nismo sebični, ali Banjaluka jeste i treba da bude motor, pored Prijedora, Bijeljine, Trebinja i drugih gradova.
Kao ekonomski centar, koliko je Banjaluka uznapredovala na opštem planu?
- Pre rata, u gradu je bilo oko 63.000 zaposlenih, a danas ih je 61.000. Dakle, primakli smo se predratnom broju, a znamo koliko je privreda tada radila i da su davno ugašeni giganti poput „Čajaveca“ i „Incela“. Dakle, otvorene su neke druge oblasti, mada treba imati u vidu i da je povećan broj stanovnika. Samo prošle godine u gradu je registrovano 675 novih firmi, uz oko 870 zanatsko-preduzetničkih radnji, znači oko hiljadu i po novih privrednih subjekata samo u jednoj godini. Rastom koji imamo još nismo zadovoljni, a pitanje svih pitanja u celoj RS ostaje zapošljavanje.
Kritičari gradske vlasti tvrde da je prekomerna pažnja posvećena centru grada, na račun zaostale periferije?
- To, naprosto, nije istina. Imam mnogo podataka kojima mogu da argumentujem svoj stav. Jedno od bitnih pitanja u razvoju tiče se ravnomernog razvoja. Moramo biti svesni činjenice da su neka gradska područja bila dugo zapuštena, bez elementarnih uslova za život, kao što su infrastruktura, vodosnabdevanje, putna mreža. Poslednjih godina mnogo toga je uloženo, ali uvek imate ljude kojima je njihov problem najveći. Ima, opet, ljudi iz centra koji smatraju da se u rubna područja ulaže previše.
Koje velike projekte nameravate da ostvarite uskoro?
- Mnogo toga ćemo uraditi. Teško je reći šta je kapitalni projekat. Za nekog je to, na primer, nova ambulanta, ali za drugog nije. Radićemo na putnoj mreži i novoj tehnologiji za regulisanje saobraćaja, kao krvotoka za grad. Bitna nam je gradnja sportskih objekata, a među prvima je olimpijski bazen, čija je gradnja vredna 15 miliona maraka. To je deo naše politike da se svake godine izgradi po jedan važan sportski objekat. Zatim, u planu je određen broj novih ambulanti, uz sanaciju starih. Cilj je i da se grad celokupno „pokrije“ uličnom rasvetom.
Šta će Banjaluci konkretno doneti status glavnog grada?
- Više će to doneti Srpskoj nego Banjaluci. Jednom entitetu je veoma potrebno da ima glavni grad, a Banjaluka najbolje ispunjava uslove za to. Tek treba da se to i odrazi na grad, jer sam status nije dovoljan, već treba stvoriti pravi centar. Interes cele Srpske jeste da Banjaluka bude glavni grad.
Kako funkcionišu komunalne službe grada?
- Čistoća je prvo što se uoči. Nisam ni bio svestan da će to ljudi prvo uočavati kada dođu kod nas, ali tako je. Pripremamo strategiju razvoja grada, dokument koji će odrediti razvoj do 2015. godine i moto tog projekta je „Banjaluka kao moderan, evropski grad“. Mi, u međuvremenu, moramo da pokažemo da je ona zaista takva. Čistoća je samo segment. Jer, grejanje funkcioniše dobro, a ne sećam se u poslednjih pet godina da je grad imao veće probleme u snabdevanju vodom.
Saobraćaj se često ističe kao bolna tačka?
- U pitanju je veliki porast broja vozila. Mi smo tranzitni centar kroz koji dnevno samo proputuje nekoliko hiljada vozila. Takođe, mnogi dolaze zbog svakodnevnih poslova. Naravno da mreža puteva mora da se širi. Radimo studiju saobraćajnog razvoja, naročito na temu da li u gradu treba da se uvedu drugi vidovi javnog prevoza.
Kako se borite sa građevincima koji krše zakon?
- Mislim da kod nas previše firmi ima licencu za izvođenje javnih radova. Mi ne možemo da sprečimo nekog da gradi, ukoliko on ima zemljište i građevinsku dozvolu, ali ove dokumente ne može da dobije neko ko nelegalno radi. Svako ko gradi, ima veliki ekonomski interes i to je jako profitabilno.
Hoće li Banjaluka koristiti kredite Investiciono-razvojne banke RS, jedne pod vladinih poluga u pokretanju privrede?
- Siguran sam da će i prema nama biti usmerena sredstva, pod istim uslovima kao i za sve ostale. U skladu sa zakonom, Banjaluka se može zadužiti za neke kapitalne projekte i kandidovali smo se za kredite IRB. Grad nije previše zadužen i logično je da za neke projekte, koje ne možemo da isfinansiramo iz gradske kase, koristimo kredite.
Čime ste ponajviše zadovoljni, a šta je ostalo nedovršeno?
- Ponosan sam što je cela Banjaluka uspela da promeni tadašnju celokupnu atmosferu. U utorak se u Banjaluci niko nikoga ne plaši. Ljudi normalno žive, iako ima kriminaliteta, ali više se ne strahuje kao nekada. To je najveći pomak, koji se nije desio u nekim drugim sredinama u BiH. I gradska vlast je u ovom periodu dobro funkcionisala, ma šta neko mislio o tome. Nismo dobro rešili grejanje. Jer, Banjaluka se greje na mazut, koji je sve skuplji, a nabavlja se na svetskom tržištu. Mogli smo na 30 kilometara od grada napraviti termoelektranu, ali to neki ljudi nisu razumeli. Imali bismo čistiji vazduh, električnu energiju i bolje grejanje.
NOVI MANDAT
POSTOJI li želja da se ponovo kandidujete za gradonačelnika?
- Ne mogu vam dati precizan odgovor. Mogao bih, kada bih znao stav građana Banjaluke po tom pitanju. Sigurno bih imao dovoljno energije, ali treba imati na umu da političke partije imenuju ljude. SNSD će imati svog kandidata i ko god on bude, čekaće ga mnogo posla i on mora biti svestan šta ga očekuje. Lako je biti gradonačelnik tamo gde su rešeni veliki problemi, ali kod nas to nije slučaj i ovo je posao koji od čoveka mnogo zahteva.
- Na kraju prošle godine nismo nikome ostali dužni, izmirili smo sve obaveze i prema budžetskim korisnicima. Pored toga, urađeno je mnogo u oblasti infrastrukture, izgrađeno je više sportskih objekata, rešeno je pitanje finansiranja zdravstva,školstva, kulture i sporta. Ocenjujem period od 22. aprila prošle i ove godine uspešnim za ovaj grad.
Budžet grada, znamo, svake godine ima trend rasta?
- Taj porast je značajan i dostigao je iznos od 163 miliona maraka. Ovaj iznos sam po sebi ne govori dovoljno, jer je pitanje šta se sve iz tog budžeta finansira. Nekada je manji budžet bolji, ukoliko se pravilno investira.
Koliko se novca od javnih prihoda iz republičke „kase“ vraća u glavni grad?
- Suma koju grad dobija iznosi oko 30 do 35 odsto ukupnih sredstava koja se na području Banjaluke prikupe. Ako gledate po tome, onda bismo rekli da nam treba više. Ipak, svestan sam činjenice da iz budžeta RS treba da se podmire potrebe celokupne Srpske, gde ekonomski moćniji centri kroz budžetski sistem moraju da podržavaju slabije. To je svuda u svetu praksa. Nismo sebični, ali Banjaluka jeste i treba da bude motor, pored Prijedora, Bijeljine, Trebinja i drugih gradova.
Kao ekonomski centar, koliko je Banjaluka uznapredovala na opštem planu?
- Pre rata, u gradu je bilo oko 63.000 zaposlenih, a danas ih je 61.000. Dakle, primakli smo se predratnom broju, a znamo koliko je privreda tada radila i da su davno ugašeni giganti poput „Čajaveca“ i „Incela“. Dakle, otvorene su neke druge oblasti, mada treba imati u vidu i da je povećan broj stanovnika. Samo prošle godine u gradu je registrovano 675 novih firmi, uz oko 870 zanatsko-preduzetničkih radnji, znači oko hiljadu i po novih privrednih subjekata samo u jednoj godini. Rastom koji imamo još nismo zadovoljni, a pitanje svih pitanja u celoj RS ostaje zapošljavanje.
Kritičari gradske vlasti tvrde da je prekomerna pažnja posvećena centru grada, na račun zaostale periferije?
- To, naprosto, nije istina. Imam mnogo podataka kojima mogu da argumentujem svoj stav. Jedno od bitnih pitanja u razvoju tiče se ravnomernog razvoja. Moramo biti svesni činjenice da su neka gradska područja bila dugo zapuštena, bez elementarnih uslova za život, kao što su infrastruktura, vodosnabdevanje, putna mreža. Poslednjih godina mnogo toga je uloženo, ali uvek imate ljude kojima je njihov problem najveći. Ima, opet, ljudi iz centra koji smatraju da se u rubna područja ulaže previše.
Koje velike projekte nameravate da ostvarite uskoro?
- Mnogo toga ćemo uraditi. Teško je reći šta je kapitalni projekat. Za nekog je to, na primer, nova ambulanta, ali za drugog nije. Radićemo na putnoj mreži i novoj tehnologiji za regulisanje saobraćaja, kao krvotoka za grad. Bitna nam je gradnja sportskih objekata, a među prvima je olimpijski bazen, čija je gradnja vredna 15 miliona maraka. To je deo naše politike da se svake godine izgradi po jedan važan sportski objekat. Zatim, u planu je određen broj novih ambulanti, uz sanaciju starih. Cilj je i da se grad celokupno „pokrije“ uličnom rasvetom.
Šta će Banjaluci konkretno doneti status glavnog grada?
- Više će to doneti Srpskoj nego Banjaluci. Jednom entitetu je veoma potrebno da ima glavni grad, a Banjaluka najbolje ispunjava uslove za to. Tek treba da se to i odrazi na grad, jer sam status nije dovoljan, već treba stvoriti pravi centar. Interes cele Srpske jeste da Banjaluka bude glavni grad.
Kako funkcionišu komunalne službe grada?
- Čistoća je prvo što se uoči. Nisam ni bio svestan da će to ljudi prvo uočavati kada dođu kod nas, ali tako je. Pripremamo strategiju razvoja grada, dokument koji će odrediti razvoj do 2015. godine i moto tog projekta je „Banjaluka kao moderan, evropski grad“. Mi, u međuvremenu, moramo da pokažemo da je ona zaista takva. Čistoća je samo segment. Jer, grejanje funkcioniše dobro, a ne sećam se u poslednjih pet godina da je grad imao veće probleme u snabdevanju vodom.
Saobraćaj se često ističe kao bolna tačka?
- U pitanju je veliki porast broja vozila. Mi smo tranzitni centar kroz koji dnevno samo proputuje nekoliko hiljada vozila. Takođe, mnogi dolaze zbog svakodnevnih poslova. Naravno da mreža puteva mora da se širi. Radimo studiju saobraćajnog razvoja, naročito na temu da li u gradu treba da se uvedu drugi vidovi javnog prevoza.
Kako se borite sa građevincima koji krše zakon?
- Mislim da kod nas previše firmi ima licencu za izvođenje javnih radova. Mi ne možemo da sprečimo nekog da gradi, ukoliko on ima zemljište i građevinsku dozvolu, ali ove dokumente ne može da dobije neko ko nelegalno radi. Svako ko gradi, ima veliki ekonomski interes i to je jako profitabilno.
Hoće li Banjaluka koristiti kredite Investiciono-razvojne banke RS, jedne pod vladinih poluga u pokretanju privrede?
- Siguran sam da će i prema nama biti usmerena sredstva, pod istim uslovima kao i za sve ostale. U skladu sa zakonom, Banjaluka se može zadužiti za neke kapitalne projekte i kandidovali smo se za kredite IRB. Grad nije previše zadužen i logično je da za neke projekte, koje ne možemo da isfinansiramo iz gradske kase, koristimo kredite.
Čime ste ponajviše zadovoljni, a šta je ostalo nedovršeno?
- Ponosan sam što je cela Banjaluka uspela da promeni tadašnju celokupnu atmosferu. U utorak se u Banjaluci niko nikoga ne plaši. Ljudi normalno žive, iako ima kriminaliteta, ali više se ne strahuje kao nekada. To je najveći pomak, koji se nije desio u nekim drugim sredinama u BiH. I gradska vlast je u ovom periodu dobro funkcionisala, ma šta neko mislio o tome. Nismo dobro rešili grejanje. Jer, Banjaluka se greje na mazut, koji je sve skuplji, a nabavlja se na svetskom tržištu. Mogli smo na 30 kilometara od grada napraviti termoelektranu, ali to neki ljudi nisu razumeli. Imali bismo čistiji vazduh, električnu energiju i bolje grejanje.
NOVI MANDAT
POSTOJI li želja da se ponovo kandidujete za gradonačelnika?
- Ne mogu vam dati precizan odgovor. Mogao bih, kada bih znao stav građana Banjaluke po tom pitanju. Sigurno bih imao dovoljno energije, ali treba imati na umu da političke partije imenuju ljude. SNSD će imati svog kandidata i ko god on bude, čekaće ga mnogo posla i on mora biti svestan šta ga očekuje. Lako je biti gradonačelnik tamo gde su rešeni veliki problemi, ali kod nas to nije slučaj i ovo je posao koji od čoveka mnogo zahteva.
Preuzeto sa sajta novosti.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari