Matica srpska u proceduralnoj zamci

NOVI SAD – Najstarija naučno-kulturna ustanova u Srba Matica srpska (MS), po svemu sudeći, još neko vreme ostaće bez predsednika. Zapelo je zbog različitih tumačenja Statuta ove ugledne institucije, budući da postojeći akt uopšte ne predviđa situaciju u kojoj se Matica našla posle smrti dosadašnjeg predsednika Božidara Kovačeka. Prema važećem Statutu, izbornu skupštinu može da sazove samo predsednik Matice, a pošto se predsednik upokojio pre više od godinu dana, Skupština MS se našla pred Gordijevim čvorom nastalim usled spleta okolnosti, pa i različitih interesa.

Izborna skupština održana 12. aprila nije donela rešenje, jer su imenovana tri potpredsednika, generalni sekretar i članovi Upravnog i Nadzornog odbora, ali ne i predsednik. Jedini kandidat, dosadašnji potpredsednik Miro Vuksanović nije dobio dovoljno glasova prisutnih članova MS, dok se o nominiciji episkopa jegarskog Porfirija, istaknutoj na samoj skupštini, nije ni izjašnjavalo. Suprotstavljeni tabori i dalje ostaju na svojim pozicijama, pa su sve prilike da i posle sinoćne sednice novoizabranog Upravnog odbora, koja nije završena do zaključenja ovog broja GL, bez obzira na nagoveštaje da će UO doneti odluku o zakazivanju vanredne izborne skupštine – spor neće biti okončan.

– Statut nije izmenjen i zato nemamo sazivača vanredne izborne skupštine. Skupština mora sebe rekonstruisati kako bi radno predsedništvo sazvalo vanrednu izbornu skupštinu za predsednika Matice – navodi član Matice srpske Milan Paroški.

Na izbornoj skupštini prošle subote stekao se utisak da je upravo Paroški minirao izbor Vuksanovića, predlažući vladiku Porfirija kao novog kandidata, a različito je protumačena i njegova opaska u kojoj je naveo da će, "kako se stvari odvijaju, Matica srpska jednog dana postati Matica crnogorska".

– Nije nikakav problem što je Vuksanović Crnogorac, kao što nije bio problem ni to što je preminuli predsednik Matice srpske u dva mandata bio deklarisan kao Hrvat iz Bosanskog Novog. Nije upšte problem ni to što su drugi ljudi nesrpskog porekla u Matici srpskoj. Međutim, nije u redu kad predsedavajući kaže: "Matica nije srpska"! A Vuksanović je izgovorio tu rečenicu. Onda hajde zaista da vidimo da li jeste ili nije srpska. Pa nek nije srpska, nemam ništa protiv, ali nemojte da me terate da budem član s opcijom koja je totalno nesrpska. Osim toga, ako Matica nije srpska, dajte izglasajte to i stavite u Statut – navodi Paroški, dodajući da nije lobirao za sebe da bude potpredsednik Matice, već je, na predlog Đure Popovića i na osnovu 40 potpisa članova Matice, formirana alternativna lista za rukovodioce Matice, a na toj listi Paroški se našao kao kandidat za generalnog sekretara Matice.

Sam Miro Vuksanović juče nije želeo da komentariše navode Milana Paroškog, ali objavljujemo deo njegovog govora na 125. redovnoj izbornoj skupštini Matice srpske.

– Nije lako nabrojati značajna Matičina izdanja iz svih njenih odeljenja. Neću stići ni da pomenem umetničke i ostale aktivnosti, ažurni rad malobrojne Matičine stručne službe, poslove na projektima uz simboličnu naknadu, ali ću ponoviti da niko nije na gubitku ko radi za Maticu. Tako se udruženo uzdiže naša najstarija književna, naučna i kulturna zadužbina, čija je imovina brzim zakonom oduzeta, pa se nadamo da će barem i sporim zakonom biti vraćena. Ta zadužbina nije samo srpska i nije samo za Srbe. Da odmah kažem, da ne smetnemo s uma: u Matici je više od 300.000 publikacija na stranim jezicima, Matičina izdanja se redovno, počevši od 1832, svake godine razmenjuju s više od 300 srodnih ustanova u pedesetak zemalja (tako je u prethodne četiri godine razmenjeno 65.000 publikacija); potom, nema u Vojvodini drugog mesta osim Matice gde se, najpre sporadično a od 1948. neprekidno, prikuplja, obrađuje i čuva sve što u našoj zemlji izlazi na mađarskom, slovačkom, rumunskom, ukrajinskom, rusinskom i svim jezicima na kojima se oko nas govori i piše; i još, nema drugog mesta u Srbiji gde se, osim u Matici, nalaze međunarodne kompletne zbirke s indeksima naučnih citata i nema druge ustanove kulture u Srbiji koja ima elektronski katalog knjiga s bezmalo milion zapisa. Da li ste nekada čuli bilo kojeg političara kada govori o multikulturalnosti, saradnji sa svetom i modernom protoku informacija da imenuje Maticu, njenu Biblioteku, njenu Galeriju? Oni misle da je Matica još u 19. veku. Ne znaju da odavno radi ono što oni započinju – rekao je, između ostalog, Vuksanović.