Arhiva » Vesti » Građanski list 22.04.2008
Informacija od javnog značaja, šta to beše?!
Građanski list utorak, 22. april 2008.
Plate i naknade novosadskih funkcionera, sume koje su iz gradske kase trošili na službena putovanja, računi za mobilne i fiksne telefone – neke su od informacija koje su najčešće bile predmet zahteva koji su upućivani u protekle tri i po godine Danici Matović, ovlašćenoj za pristup informacijama od javnog značaja organa grada – gradonačelnika i Gradskog veća, Skupštine grada i gradskih uprava.
Matovićevoj je u tom periodu podneto 196 zahteva, ali je dato i triput više informacija, s obzirom na to da se većina zahteva odnosi na dobijanje velikog broja informacija. Najveći broj zahteva podneli su novinari, dok građani retko koriste svoja prava po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, o čemu govori i podatak da su podneli tridesetak zahteva. Kako saznajemo od Matovićeve, Novosađani pribegavaju tom zakonu najčešće kada im je potreban neki dokument ili informacija iz oblasti urbanizma, a u vezi s planovima, građevinskim dozvolama i radom inspekcije.
Međutim, nisu samo odgovori na tako "misteriozna" pitanja poput računa o utrošku budžetskog novca traženi po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, već je sve češća pojava da gradska administracija pribegava ovom zakonu kao modelu komunikacije. Tako su, na primer, zabeleženi i slučajevi da se upravo taj zakon koristi i za dobijanje informacija u vezi s pojedinim rešenjima o režimu saobraćaja, dok su službenici gradske uprave spremni da upute novinare na to da se pozovu na zakon čak i kod pitanja kao što je priprema programa za održavanje kulturne manifestacije.
Predstavnica organizacije "Forum iuris" Mirej Grčki kaže za naš list da joj nije poznato zašto administracija tako postupa, uz komentar: "Možda im je tako lakše ili se konsultuju u međuvremenu".
– Činjenica je da u početku nisu primenjivali Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Potom su se upoznali sa zakonom, počeli da ga primenjuju, ali ga se sada strogo i formalno pridržavaju – kaže Mirej Grčki. Prema njenim rečima, takođe je primetno kako se uvek primenjuje to da se odgovori u roku od 15 dana, što je maksimalan rok predviđen zakonom.
Matovićevoj je u tom periodu podneto 196 zahteva, ali je dato i triput više informacija, s obzirom na to da se većina zahteva odnosi na dobijanje velikog broja informacija. Najveći broj zahteva podneli su novinari, dok građani retko koriste svoja prava po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, o čemu govori i podatak da su podneli tridesetak zahteva. Kako saznajemo od Matovićeve, Novosađani pribegavaju tom zakonu najčešće kada im je potreban neki dokument ili informacija iz oblasti urbanizma, a u vezi s planovima, građevinskim dozvolama i radom inspekcije.
Međutim, nisu samo odgovori na tako "misteriozna" pitanja poput računa o utrošku budžetskog novca traženi po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, već je sve češća pojava da gradska administracija pribegava ovom zakonu kao modelu komunikacije. Tako su, na primer, zabeleženi i slučajevi da se upravo taj zakon koristi i za dobijanje informacija u vezi s pojedinim rešenjima o režimu saobraćaja, dok su službenici gradske uprave spremni da upute novinare na to da se pozovu na zakon čak i kod pitanja kao što je priprema programa za održavanje kulturne manifestacije.
Predstavnica organizacije "Forum iuris" Mirej Grčki kaže za naš list da joj nije poznato zašto administracija tako postupa, uz komentar: "Možda im je tako lakše ili se konsultuju u međuvremenu".
– Činjenica je da u početku nisu primenjivali Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Potom su se upoznali sa zakonom, počeli da ga primenjuju, ali ga se sada strogo i formalno pridržavaju – kaže Mirej Grčki. Prema njenim rečima, takođe je primetno kako se uvek primenjuje to da se odgovori u roku od 15 dana, što je maksimalan rok predviđen zakonom.
Preuzeto sa sajta gradjanski.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari