Vesti » Dnevnik 22.04.2008
Intervju: DRAŠKOVIĆ: Majski izbori za cenzus srpske budućnosti
Dnevnik utorak, 22. april 2008.
Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković ocenio je da će izbori 11. maja biti referendum, “čak i važniji od onog koji je održan u septembru 2000. godine”. U razgovoru za “Dnevnik” on je kazao da je pozicija Koalicije “Za evropsku Srbiju – Boris Tadić”, u okviru koje na republičkim i pokrajinskim izborima nastupa i SPO, danas dosta teža, pošto su neki saborci iz devedesetih u međuvremenu napustili proevropski kurs i okrenuli se radikalima.
– Pre osam godina smo imali referendum da se obori Slobodan Milošević, a 11. maja je referendum za cenzus srpske budućnosti – istakao je lider SPO-a. – Pozicija proevropskog bloka sada je, međutim, komplikovanija i teža zbog ove preudaje Vojislava Koštunice i Velimira Ilića za radikale. I naš zadatak je veći: da lista “Za evropsku Srbiju – Boris Tadić”, zajedno s Mađarskom koalicijom, još nekim manjinskim zajednicama i s LDP-om osvoji parlamentarnu većinu. Srbija više nema ni vremena ni snage za još jedan sunovrat. Čak se i ne usuđujem da pričam o posledicama takvog političkog braka između SRS-a i DSS–NS-a, koje bi bile više nego katastrofalne. Jer, to bi bilo gore nego povratak u devedesete, pošto je tad barem postojala nada, a ukoliko bi 12. maja vlast u Srbiji formirala radikalsko-narodnjačka koalicija – to bi bilo ubijanje nade!.
Da li ste očekivali da će Srbija morati u tako kratkom periodu da izađe na još jedan „sudbinski” referendum?
– Jesam, jer sam znao da se ta drama mora raspetljati. Velika je greška pravljena posle 5. oktobra 2000. godine što nije do kraja demistifikovana politika zla koja je vladala devedesetih godina. Mnogo je grešaka napravljeno posle 5. oktobra, a počinjeno je i dosta grehova. Od svih nas koji smo se makar jedan dan našli na nekoj funkciji. Ne amnestiram ni SPO, ni sebe. Svi smo grešili. Bilo je bahatosti, neznanja, nekompetentnosti, uobraženosti, lenjosti... Ali, sve to može i mora da se ispravi. Međutim, ako Srbija 12. maja 2008. osvane u 12. maju 1991. godine, više ništa u ovoj zemlji neće moći da se popravi. Jer, zločini i oduzimanje godina milionima ljudi ne može da se popravi. Zato su ovi izbori sudbinski, hamletovski – biti, ili ne biti.
I LSV i SPO za debeogradizaciju Srbije
Šta je bilo presudno za formiranje koalicije Lige socijaldemokrata Vojvodine i Srpskog pokreta obnove na lokalnim izborima u Novom Sadu, odnosno koji je zajednički imenitelj vaše dve, inače idoeloški različite, opcije?
- Zajednički je evropski koncept decentralizacije Srbije i njenog uravnoteženog razvoja. Ništa se od Titovog vremena nije promenilo kad je reč o broju opština, s tim što su u ono vreme opštine imale veća prava nego danas. Srbija nema nijednu funkcionalnu evropsku regiju, pa ni Vojvodina čak nije funkcionalna regija u evropskom značenju tog pojma. Centralizam je ogoljeno sveden na vlast nad Srbijom, nad kapitalom, nad građanima. LSV je za radikalnu decentralizaciju i debeogradizaciju Srbije, a na istoj liniji je i SPO, jer je to uslov za razvoj države u celini. A otpori decentralizaciji su ogromni, a najveći protivnik je SRS, koji svaki pomen o jačanju autonomije Vojvodine ili regionalaizaciji Srbije proglašava izdajom.
Kako komentarišete to što vas danas DSS i SRS, kao što je to činio režim devedesetih, prozivaju da ste u „paktu protiv Srbije”, sa Čankom, Tadićem i Dinkićem?
– Okolnosti su slične kao devedesetih godina. Svi mi koji smo na listi “Za evropsku Srbiju – Boris Tadić”, bili smo zajedno i devedestih godina, od 9. marta, Vidovdanskog sabora, do 5. oktobra. S tim što su s nama tad bili i Koštunica i Ilić, ali su sada prešli na drugu stranu. Velika greška je učinjena kada je izmišljena mantra o nacionalnom jedinstvu u Skupštini Srbije, pa su se glavni zakoni, rezolucije i deklaracije donosili konsenzusom sa SRS-om. I tada je počelo zaglavljivanje Srbije u blato.
Da li se 11. maja vodi nova bitka za Kosovo, kako to tvrde u DSS-u, i imaju li majski izbori bilo kakav značaj u odnosu na kosovski problem?
– Borba Srbije za Kosovo nije borba jedne izborne kampanje, ni jednog meseca, niti jedne godine. Ta borba će da potraje. Sigurno je, međutim, da u toj borbi može pobediti samo jaka Srbija – jaka ekonomski, demokratski i po broju saveznika u svetu, te po standardu i osećanju životnog zadovoljstva kod svojih građana. U toj borbi može pobediti samo Srbija koja je u Evropskoj uniji. A ponavljajući mantre radikala, DSS i NS tvrde da Srbija mora da bude veoma slaba i sve slabija, odnosno da mora da atrofira da bi se borila za Kosovo.
Koliko je realno da iz Brisela dobijemo poziv za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju pre majskih izbora?
– Voleo bih da nam taj sporazum bude ponuđen sutra. Mislim i da je to i moguće ako Brisel odluči da rizikuje. A to znači da nam ponudi sporazum da ga predsednik Tadić potpiše, uz svest da postoji mogućnost da u slučaju pobede koalicije SRS–DSS-a na majskim izborima parlament taj potpis poništi.
B. D. Savić
Poslato 21.04.2008
– Pre osam godina smo imali referendum da se obori Slobodan Milošević, a 11. maja je referendum za cenzus srpske budućnosti – istakao je lider SPO-a. – Pozicija proevropskog bloka sada je, međutim, komplikovanija i teža zbog ove preudaje Vojislava Koštunice i Velimira Ilića za radikale. I naš zadatak je veći: da lista “Za evropsku Srbiju – Boris Tadić”, zajedno s Mađarskom koalicijom, još nekim manjinskim zajednicama i s LDP-om osvoji parlamentarnu većinu. Srbija više nema ni vremena ni snage za još jedan sunovrat. Čak se i ne usuđujem da pričam o posledicama takvog političkog braka između SRS-a i DSS–NS-a, koje bi bile više nego katastrofalne. Jer, to bi bilo gore nego povratak u devedesete, pošto je tad barem postojala nada, a ukoliko bi 12. maja vlast u Srbiji formirala radikalsko-narodnjačka koalicija – to bi bilo ubijanje nade!.
Da li ste očekivali da će Srbija morati u tako kratkom periodu da izađe na još jedan „sudbinski” referendum?
– Jesam, jer sam znao da se ta drama mora raspetljati. Velika je greška pravljena posle 5. oktobra 2000. godine što nije do kraja demistifikovana politika zla koja je vladala devedesetih godina. Mnogo je grešaka napravljeno posle 5. oktobra, a počinjeno je i dosta grehova. Od svih nas koji smo se makar jedan dan našli na nekoj funkciji. Ne amnestiram ni SPO, ni sebe. Svi smo grešili. Bilo je bahatosti, neznanja, nekompetentnosti, uobraženosti, lenjosti... Ali, sve to može i mora da se ispravi. Međutim, ako Srbija 12. maja 2008. osvane u 12. maju 1991. godine, više ništa u ovoj zemlji neće moći da se popravi. Jer, zločini i oduzimanje godina milionima ljudi ne može da se popravi. Zato su ovi izbori sudbinski, hamletovski – biti, ili ne biti.
I LSV i SPO za debeogradizaciju Srbije
Šta je bilo presudno za formiranje koalicije Lige socijaldemokrata Vojvodine i Srpskog pokreta obnove na lokalnim izborima u Novom Sadu, odnosno koji je zajednički imenitelj vaše dve, inače idoeloški različite, opcije?
- Zajednički je evropski koncept decentralizacije Srbije i njenog uravnoteženog razvoja. Ništa se od Titovog vremena nije promenilo kad je reč o broju opština, s tim što su u ono vreme opštine imale veća prava nego danas. Srbija nema nijednu funkcionalnu evropsku regiju, pa ni Vojvodina čak nije funkcionalna regija u evropskom značenju tog pojma. Centralizam je ogoljeno sveden na vlast nad Srbijom, nad kapitalom, nad građanima. LSV je za radikalnu decentralizaciju i debeogradizaciju Srbije, a na istoj liniji je i SPO, jer je to uslov za razvoj države u celini. A otpori decentralizaciji su ogromni, a najveći protivnik je SRS, koji svaki pomen o jačanju autonomije Vojvodine ili regionalaizaciji Srbije proglašava izdajom.
Kako komentarišete to što vas danas DSS i SRS, kao što je to činio režim devedesetih, prozivaju da ste u „paktu protiv Srbije”, sa Čankom, Tadićem i Dinkićem?
– Okolnosti su slične kao devedesetih godina. Svi mi koji smo na listi “Za evropsku Srbiju – Boris Tadić”, bili smo zajedno i devedestih godina, od 9. marta, Vidovdanskog sabora, do 5. oktobra. S tim što su s nama tad bili i Koštunica i Ilić, ali su sada prešli na drugu stranu. Velika greška je učinjena kada je izmišljena mantra o nacionalnom jedinstvu u Skupštini Srbije, pa su se glavni zakoni, rezolucije i deklaracije donosili konsenzusom sa SRS-om. I tada je počelo zaglavljivanje Srbije u blato.
Da li se 11. maja vodi nova bitka za Kosovo, kako to tvrde u DSS-u, i imaju li majski izbori bilo kakav značaj u odnosu na kosovski problem?
– Borba Srbije za Kosovo nije borba jedne izborne kampanje, ni jednog meseca, niti jedne godine. Ta borba će da potraje. Sigurno je, međutim, da u toj borbi može pobediti samo jaka Srbija – jaka ekonomski, demokratski i po broju saveznika u svetu, te po standardu i osećanju životnog zadovoljstva kod svojih građana. U toj borbi može pobediti samo Srbija koja je u Evropskoj uniji. A ponavljajući mantre radikala, DSS i NS tvrde da Srbija mora da bude veoma slaba i sve slabija, odnosno da mora da atrofira da bi se borila za Kosovo.
Koliko je realno da iz Brisela dobijemo poziv za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju pre majskih izbora?
– Voleo bih da nam taj sporazum bude ponuđen sutra. Mislim i da je to i moguće ako Brisel odluči da rizikuje. A to znači da nam ponudi sporazum da ga predsednik Tadić potpiše, uz svest da postoji mogućnost da u slučaju pobede koalicije SRS–DSS-a na majskim izborima parlament taj potpis poništi.
B. D. Savić
Poslato 21.04.2008
Preuzeto sa sajta dnevnik.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari