GALIJANO: Biti slobodan i svoj

Na izuzetan prijem naišao je koncert Rišara Galijana, poznatog francuskog muzičara na harmonici, koji je na Nomusu nastupio sa trijom “Tangaria”. Zvuci tanga, džeza i mešavine ostalih muzičkih uticaja, očigledno su se u ovom izvođenju dopali publici u velikoj sali Srpskog narodnog pozorišta.

Jedan japanski muzičar, koji takođe svira harmoniku, rekao je da ste izmenili istoriju ovog instrumenta. Kako ste doživeli taj kompliment: kao priznanje načinu na koji svirate, ili na koji komponujete?

- To je velika pohvala, i hvala muzičaru koji tako misli. Što se mene tiče, postoje mnogi dobri muzičari u svetu. Oko instrumenta, ako je reč o tome, nema ništa novo što bih mogao da dam. Svaki od nas ugrađuje po jednu ciglu u ono što se zove instrument. Postoje muzičari koji jako dobro interpretiraju sve ono što je do sada urađeno, tako da ja nisam nešto posebno. Jednostavno, mislim da bi mi trebalo, da ono što najbolje znamo, slušaocima prenesemo kroz naša osećanja. Kada se dok sviram ta osećanja pokrenu, ljudi valjda misle kako sam nešto specijalno. Ali, ja mislim da svaki muzičar ima svoju vrednost.

Ako je neko priznanje potrebno dati meni, to je samo zato što sam se promenio mesto u kome je normalno i prirodno da se pojavljuje ovaj instrument, kao balovi i veselja, pa sam otišao malo u džez, malo u klasičnu muziku, ali ni u kom slučaju ne zaboravljam odakle je taj instrument potekao.

Da li je za iskorak iz klasične muzike i okretanje ka džezu i tangu i drugim muzičkim uticajima “kriv” instrument koji svirate, ili je to bila prosto vaša želja da svirate i komponujete takvu muziku ?

- Može da se kaže da je to jedna duga ljubavna priča. Normalno, to je instrument kojem sam se posvetio, njega istražujem, ali taj isti instrument me stalno i inspiriše i podseća odakle je, i šta je sve pre mene neko na njemu umeo da uradi, pre nego što smo stupili u brak, u ljubavnu zajednicu uzajamne inspiracije.

Astor Pjacola vas je savetovao da morate da komponujete muziku koja odražava sredinu i tlo s kojeg potičete. Šta ste prepoznali u francuskoj muzici kao specifičnost: određeni instrument, melodijsku liniju, ljudski glas...?

- Ponekad kad mi se postavi ovakvo pitanje, i moram brzo da odgovorim na njega, samom sebi kažem “ja baš i ne mislim tako". To znači da sam, ako se vratim na ono što mi je Pjacola savetovao, mogao sto odsto da ga poslušam, ili da odem u drugom pravcu, i da uopšte ne uradim ono što mi je rekao. Ako se slažete, odgovor na ovo pitanje bi bio da čovek u svakom trenutku mora da se oseća slobodan da bi bio svoj.

Nataša Pejčić

Poslato 21.04.2008