Uzurpatori trljaju ruke

Od 40.000 zahteva za povraćaj nelegalno oduzete imovine građanima srpske nacionalnosti na Kosovu i Metohiji u periodu od 1998. godine do 1999. godine koji su podneti Kosovskoj agenciji za imovinu, do decembra prošle godine rešeno je samo 5.700!

Povraćaj imovine Srbi potražuju u svim opštinama na Kosmetu, a oko 45 odsto svih zahteva odnosi se na pet opština - Istok, Klina, Prizren, Peć i Uroševac.

Šef informativne službe Kosovske agencije za imovinu Lars Olson izjavio je da je broj podnetih zahteva četiri puta veći od očekivanog, kao i da očekuje da će do kraja juna 2008. godine rešiti više od 11.000 zahteva.

- U naredne dve godine planiramo da rešimo sve zahteve. Kosovska agencija za imovinu trebalo bi da završi sav posao na povraćaju imovine do 2010. godine - naveo je Olson.

Srbi koji potražuju pravo na svoju imovinu imaju poseban problem sa neblagovremenom dostavom sudskih poziva i ostale sudske dokumentacije. Na broj predmeta čeka se mesecima, i to onda kada je procedura započela. Zakazivanje ročišta se izrazito dugo čeka, nekad i do godinu i po dana, što samo po sebi govori o tome sa kakvim su beznađem suočeni oni čija je imovina ilegalno okupirana. Zapisnici su uglavnom na albanskom jeziku iako propisi kosovske imovinske agencije nalažu nešto drugo. Dugo se čeka na prevod koji, ako je simultani, uglavnom je nerazumljiv. Obično druga strana, onaj koji ilegalno okupira imovinu nije prisutan, tako da to predstavlja samo po sebi pokušaj bojkotovanja procesa. S obzirom na to da se ponekad radi o prekršajima, a ne o krivičnom delu, ne postoji pravna osnova da se ta i takva osoba privede. Neujednačena je praksa o priznavanju sudskih odluka sudova sa teritorije Srbije. U Peći će priznati sudsku odluku koja je doneta negde na teritoriji Srbije, ali u Orahovcu će vam reći da je to nemoguće.

FALSIFIKATI PROGLAŠENI VAŽEĆIM

Podsećanja radi, 2003. godine u Rožaju je otkrivena grupa koja je falsifikovana ovlašćenja pravih vlasnika srpske imovine na Kosmetu, na osnovu kojih je ista prodavana.

Pravi vlasnici, Srbi, sudovima na Kosovu i Metohiji dostavili su nebrojeno žalbi na ovakva dokumenta, ali su kosovski sudovi te žalbe odbijali i kupoprodajne ugovore koji su nastali na osnovu falsifikovanih dokumenta proglašavali važećim. Epilog ovoga je blizu pedeset hiljada slučajeva koji čekaju na rešavanje u kosovskim sudovima.

Poznato je da jedno srpsko domaćinstvo ima u proseku pet ili šest parcela. Kosovska imovinska agencija je predmete beležila prema žalbi, tako da se ispostavilo da je broj onih koji su se žalili zapravo šest puta manji od broja koji se navode.

Broj zauzetih poslovnih objekata je nepoznat. Nigde se ne vodi precizna statistika o tome koliki je to broj, a pogotovu se ne vodi statistika kakav je status pojedinačnih predmeta.

Autor:

Brankica Ristić