Rusima se žuri da kupe NIS

BEOGRAD - Koalicioni partneri iz sadašnje vladajuće koalicije imaće verovatno u četvrtak još jednu priliku da na sednici vlade odmere snage, ovaj put još jednom zbog ratifikacije Sporazuma o energetskoj saradnji Rusije i Srbije u oblasti nafte i gasa. DS je i dalje protiv ratifikacije pre izbora, dok se DSS-u žuri i zalaže se da se to odmah učini. Glavno pitanje koje čak ne postavlja ni DS je zašto premijer nije pokrenuo ratifikaciju Sporazuma od 25. januara kada je potpisan u Moskvi do 8. marta kada je vlada postala tehnička, odnosno pala i izgubila legitimitet da to učini.

Predlog Borisa Tadića, predsednika Srbije i predsednika DS-a, da tehnička vlada posle izbora 11. maja pošalje novoj Skupštini Sporazum, prema nezvaničnim informacijama, dovoljna je garancija Rusima da će ga potvrditi i novoizabrani poslanici. Ovo bi moglo da bude kompromisno rešenje i način da se ubrza ratifikacija jer nije potrebno da se čeka formiranje nove vlade, što može trajati i tri meseca, a možda se i ne dogodi u roku, već samo Skupštine, za šta je rok 30 dana. Sporazum predviđa gradnju gasovoda „Južni tok (potok)“ za snabdevanje Italije i Evrope ruskim gasom preko Srbije i preuzimanje 51 odsto Naftne industrije Srbije od „Gasprom njefta“, firme kćerke „Gasproma“.

Tadić je svoj predlog saopštio ruskom ministru za vanredne situacije Sergeju Šojguu u subotu uveče, iako je ranije govorio da će se čekati formiranje nove vlade i Skupštine. Ovo, međutim, nije bilo dovoljno premijeru Vojislavu Koštunici i lideru DSS-a, pa su nekoliko sati kasnije Predrag Bubalo, ministar privrede, i Šojgu potpisali Protokol kojim se Vlada Srbije obavezuje da će uraditi sve kako bi se Sporazum ratifikovao pre izbora 11. maja. Na pitanje kako to da je Tadić rekao da se dogovorio sa Šojguom, a zatim je potpisan Protokol, Aleksandar Popović, ministar energetike, kaže da će se „na sednici vlade u četvrtak videti ko se šta dogovorio sa ruskom stranom“.

I CRNI VRH U PAKETU

U vlasništvu „O zona“ je i kompleks Crni vrh kod Bora, koji ima oko 60.000 kvadrata i građen je s velikim ambicijama, pa je čak imao i vile za šeike. Gradnja je stala 2000. godine, a samo NIS je uložio oko 100 miliona maraka ili sada 50 miliona evra. Da bi se objekat završio kako je planirano, potrebno je oko 50 miliona evra, a za neki manje ambiciozan plan oko dvadesetak miliona. Neki tvrde da ovaj projekat nema svetlu budućnost.

AKCIJE U PETROHEMIJI, POLITICI I PINKIJU...

NIS ima i akcije u srodnim preduzećima - 16 odsto pančevačke „Petrohemije“ i 13 odsto „Karbondioksida“, fabrike za proizvodnju industrijskih gasova. Posebno je interesantno vlasništvo u „Petrohemiji“, koja je prošle godine bila drugi najveći izvoznik sa 216 miliona evra jer bi, ukoliko ostane u paketu koji dobija „Gasprom njeft“, bio unapred određen njen budući vlasnik jer je i dalje u društvenom vlasništvu. NIS ima i 43 odsto Politike AD i 21 odsto Radio-televizije Politika, ali i 14 odsto deonica „Jugovoća“ i 49 odsto Sportskog centra „Pinki“.

Nove komplikacije oko energetskog Sporazuma treba shvatiti i kao deo nadmudrivanja dve strane pred njegovu konkretizaciju - formiranje zajedničke firme za gradnju gasovoda i potpisivanje ugovora za NIS-om. Ruska strana je naglasila da što pre treba potpisati i ugovor o NIS-u, a prevelika brzina kod ovog dokumenta nije baš u interesu srpske strane jer želi da poboljša ponudu od 400 miliona evra u kešu i 500 miliona za investicije. S tim u vezi su i najave da bi Rusi mogli da postanu vlasnici dve rafinerije u Pančevu i Novom Sadu i polovine od 497 benzinskih stanica NIS-a, dok bi ostalu imovinu zadržala država. U „Gasprom njeftu“ ne kriju da ih najviše zanima povećanje prerade u rafinerijama na više od sedam miliona tona nafte godišnje, jer su prošle godine preradile samo 3,37 miliona. Kapacitet pančevačke fabrike goriva je 4,8 miliona tona, a novosadske 2,5 miliona. Ruska strana ima veliku proizvodnju sirove nafte i nedovoljno kapaciteta za preradu, pa su im rafinerije preko potrebne.

NIS ima i proizvodnju nafte i gasa, ali i opremu za istraživanje i eksploataciju, objedinjene u „Naftagasu“. Godišnja proizvodnja nafte je 720.000 tona, od čega 649.000 tona potiče sa vojvođanskih polja, a ostatak iz koncesije u Angoli, dok je ukupno proizvedeno 278 miliona kubika gasa. Na poslovima bušenja za strane kompanije angažovana su postrojenja u Turkmenistanu i Egiptu. Ovaj deo NIS-a takođe možda ne bi bio previše interesantan Rusima jer imaju svoje bušotine, mada i za njega imaju velike planove, a i zalihe od 141 miliona barela (117 litar) nisu za bacanje. Naftagas ima i fabriku vode „Jazak“ i rafineriju gasa u Elemiru. NIS je proizveo i oko 90.000 tona tečnog naftnog gasa, za koji je zadužen treći ogranak TNG, koji je u prošloj godini zabeležio promet od 187.000 tona, s tim da je 3/4 ostvareno u velikoprodaji.

Četvrti ogranak NIS-a čini „O zon“, u kojem je 11 hotela i restorana. Četiri objekta su u Crnoj Gori - hotel „Splendid“ kod Prčnja, jedan od najlepših na crnogorskom primorju, apartman-hotel u Buljaricama, odmaralište u Bečićima i objekat u Poborama. Na Fruškoj gori je hotel „Osovlje“, zatim restoran „Boka“ kod Zrenjanina, koji ne radi, kuća u Turiji koristi se samo za sastanke menadžmenta, i motel „Adaševci“ na autoputu Beograd-Zagreb. Tu je i bivši hotel „Jugopetrol“, sada „Vis“, na Zlatiboru, kao i kompleks „Hajat-Jelen“ na Crnom vrhu i turistička agencija „Folou mi“. Vrednost ove imovine je najmanje 30 miliona evra. I TNG i „O zon“ bi takođe mogli da budu izuzeti iz imovine, od koje bi 51 odsto preuzeli Rusi.

Autor:

Vladimir Spasić