Đeneral Draža u izbornoj ćutnji

Jaćim Jotić, potpukovnik Srpske vojske u otadžbini, čuveni tobdžija sa Ravne gore, koji je 2000. godine zaglavio u zatvoru zbog toga što je na četničko svetilište vukao trešnjev top i gore iz njega pucao, pozvao je juče sve poklonike Ravne gore i đenerala Draže da se na planini ove godine okupe 9, 10. i 11. maja. Jotić podseća da je Aleksandar Čotrić, predsednik Izvršnog odbora SPO-a i predsednik Republičke asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta, pre nekoliko dana pozvao ravnogorce da se na planini, zbog izbora i predizborne tišine, okupe 17. a ne 11. maja, i dodaje da se ravnogorci sa kojima je on kontaktirao ne slažu s takvom odlukom.

- Vuk Drašković i njegove pristalice neka se na Ravnog gori okupljaju kad hoće, mi, ravnogorci i četnici, na planinu idemo kad sleduje - kaže Jotić.

Tobdžija iz Pilatovića, koji poslednjih 18 godina nije propustio nijedan Ravnogorski sabor, podseća da se četnici na Ravnoj gori tradicionalno okupljaju u subotu koja je najbliža 13. maju, danu kada je Draža izašao na Ravnu goru i da ni ove godine nema nikakvog razloga da se ta tradicija menja.

- Mi na Ravnu goru idemo zbog Draže i njegovog junačkog pokreta i junačkih dela, a ne zbog izbora i da gore raspravljamo o izbornim listama i politici. Ovo nije samo moja inicijativa i moj poziv, već ovaj poziv upućujem posle konsultacija sa ravnogorcima, četnicima iz Sremskih Karlovaca, Beograda, Novog Sada, Kragujevca, Užica, Čačka, Požege. Na Ravnu goru 9. i 10. maja dolazi i đeneral Milenko Kuzmanović Kojot iz Sremskih Karlovaca - kaže Jaćim Jotić.

Aleksandar Čotrić, predsednik Republičke asocijacije za negovanje tekovina Ravnogorskog pokreta, koja će ove godine umesto SPO-a organizovati Sabor na Ravnoj gori, pre nekoliko dana potvrdio je da se „Sabor tradicionalno održava u subotu koja je najbliža 13. maju“, ali da su ove godine odlučili da Sabor pomere „zbog održavanja parlamentarnih i lokalnih izbora 11. maja i zbog obaveze poštovanja izborne tišine“.

- Organizator je želeo da izbegne rizik da makar jedan glasač zbog izleta na Ravnu goru propusti glasanje na izborima na kojima će građani odlučiti hoće li se Srbija vratiti u tragične devedesete ili će se opredeliti za demokratski razvoj i nastavak evropskih integracija - izjavio je Čotrić.

Jaćim Jotić kaže da njega i prave ravnogorce ta odluke ne obavezuje i da će on, po običaju, 9. maja uveče predati raport pukovniku srpske vojske koji će biti na Ravnoj gori.

- Nije Ravna gora - Dragačevski sabor trubača pa da može da se pomera kako kome padne napamet. Zna se kad je Draža sa svojim četnicima izašao na Ravnu goru i taj datum za nas je svetinja. Pozivamo zato sve ravnogorce da se, po tradiciji, na Ravnoj gori okupimo od 9. do 11. maja. Ono što već sada mogu da garantujem jeste da će tog dana gore biti elita četničkog pokreta, a uz mene će biti sedmorica četnika u pravim uniformama - siguran je Jotić.

Čuveni četnički komandant iz Pilatovića kod Požege kaže da još nije odlučio da li će ove godine na Ravnu goru vući svoj čuveni trešnjev top zbog koga je 2000. godine bio uhapšen i pritvoren, a kasnije umalo nije dopao teške robije.

- Tek krajem 2001. godine jedva me oslobodiše optužbe, a ja se već bio spremio da idem na robiju zbog trešnjevog topa. Osedeo sam od suđenja - prisećao se Jaćim i juče već čuvenih događaja iz 2000. i 2001. godine.

Tri dana po završetku Sabora 2000. godine, Jaćim je uhapšen i sproveden u stanicu milicije u Požegi, a „oružje“ mu je oduzeto zbog sumnje da je „pucajući iz trešnjevog topa po Ravnoj gori povredio član 33 Zakona o oružju i municiju“. Sem Jaćima tada su privedena i dvanaestorica njegovih saboraca, a da sve bude još gore, veštak Zoran Jovanović iz Beograda tada je u izveštaju napisao da se iz „predmetnog oružja“ tj. trešnjevog topa može „vršiti ispaljivanje, a u zavisnosti od barutnog punjenja i da oružje - predstavlja opasnost“.

Jaćima je, posle nekoliko ročišta, teške robije spasao drugi veštak Dragan Dejić iz Užica, specijalista za oružje i municiju iz užičke „Namenske“, koji je zaključio da je cev topa konusna, napred promer 50, nazad 70 milimetara i da se iz takve ceni ne može ispaljivati zrno jer se ne može stvoriti pritisak barutnih gasova.

I sudija Momčilo Krivokapić, koji je predsedavao većem petorice, tada je izričući Jaćimu oslobađajuću presudu potvrdio da i „najobičniji građanin koji je video top lako može zaključiti da se ne radi ni o kakvom opasnom oružju“.

- Posle sam vukao top više puta na Ravnu goru, ispaljivao gore, sa mojom uvežbanom posadom krpe iz cevi i nisu me dirali. Videću, možda ću i ove godine povući top na Ravnu goru da se sa prijateljima, pravim četnicima i ravnogorcima podsetimo čuvenih, junačkih dana iz 1941. godine - zaključuje Jaćim Jotić.

Autor:

Zoran Šaponjić