Arhiva » Vesti » Mondo 22.04.2008
Rojters: Povratak lala
Mondo utorak, 22. april 2008.
April u Istanbulu ove godine nije u znaku minareta i zalazaka sunca nad Bosforom, već lala.
Sa po jednom lalom na svakog od 12 miliona stanovnika, vlasti Istanbula se nadaju da će uspeti da podsete svet da cvet koji se danas najpre povezuje sa Holandijom zapravo potiče iz Turske, otkriva Rojters
"Istanbul je bio grad bez cveća, a sada su se lale vratile. Ljudi su veoma uzbudjeni zbog toga", kazao je Rojtersu gradonačelnik Kadir Topbaš, stojeći pored tepiha bujnih crveno-narandžastih lala, posadjenih u okviru programa čija je realizacija počela pre tri godine.
Lale potiču iz istočne Turske i stepa centralne Azije. Uzgajali su ih otomanski Turci, koji su cvet doneli u svoju carsku prestonicu Istanbul, gde su lale krasile sultanove palate i vrtove pripadnika elite.
U pobuni u 18. veku, vrtovi lala u Istanbulu su uništeni i grad je od tada do nedavno bio bez ijednog cveta. Danas, lale su na obali mora, u žardinjerama na ulicama i cvetaju pokraj centralnih gradskih turističkih atrakcija.
"Lale su sa nama bile hiljadama godina... ali je to na žalost nekako zaboravljeno", kaže Topbaš, izražavajući nadu da će kratak period u kojem su lale u cvatu podsetiti na njihovo mesto u turskoj kulturi.
Pored sadnje cveća, devetodnevnog festivala lala i izložbe fotografija 100 najlepših lala na najprometnijem trgu u gradu, vlasti Istanbula počele su i poljoprivrednu proizvodnju tog cveća i nadaju se da će je razviti u pravu industriju.
"Holandija svakako ima jaku proizvodnju lala ali se nadamo da ćemo i mi jednog dana postati izvoznici tog cveta", kaže Topbaš. U poslu sa lalama u Istanbulu trenutno radi izmedju 5.000 i 10.000 ljudi, a očekuje se da će u tom biznisu, u gradu gde je stopa nezaposlenosti 2006. bila 11,2 odsto, jednog dana biti 230.000 radnih mesta.
Ako u tome uspeju, Turci bi mogli da preuzmu deo velikog biznisa.
Holandija, koja je najveći svetski izvoznik cveća, van svojih granica prošle godine prodala je cveće u vrednosti od 6,6 milijardi evra.
Polja lala svake godine privlače hiljade turista, zbog čega holandska ekonomija profitira od cveta koji je pre 400 godina bio odgovoran za to što je umalo bankrotirala.
Prve lale u Evropu je 1550-ih godina doneo jedan ambasador u Otomanskom carstvu. Priča se da je jedan Holandjanin, zbunjen nepoznatim poklonom, ispržio i pojeo lalu misleći da je luk.
Za nekoliko decenija, pomama za cvetom postala je tolika da je umalo ugušila holandsku ekonomiju, pošto su trgovci plaćali enormno visoke iznose za lale.
Na vrhuncu pomame - od 1635. do 1637. - cvet neke od egzotičnih vrsta lale koštao je više nego kuća u nekom od kanala Amsterdama. Posao je, što je bilo neizbežno, propao, a trgovci su ostali sa potpuno bezvrednim cvećem i u dugovima.
Lale su bile omiljen motiv otomanskih umetnika i zanatlija, a danas su čest motiv na tepisima.
Vlasti Istanbula navode da je na kupovinu i zasadjivanje lala i festival tog cveća utrošeno 2,7 miliona lira (2,06 miliona dolara).
Po lalama je nazvan relativno miran i napredan period otomanske istorije, pod vladavinom sultana Ahmeta Trećeg, početkom 18. veka, kada su diplomatija i kulturna razmena sa Zapadom bili ispred ratova i proširenja teritorije.
Narodna pobuna označila je kraj mirnog perioda i Ahmetove vladavine, a vrtovi duž Bosfora su uništeni.
(MONDO)
Sa po jednom lalom na svakog od 12 miliona stanovnika, vlasti Istanbula se nadaju da će uspeti da podsete svet da cvet koji se danas najpre povezuje sa Holandijom zapravo potiče iz Turske, otkriva Rojters
"Istanbul je bio grad bez cveća, a sada su se lale vratile. Ljudi su veoma uzbudjeni zbog toga", kazao je Rojtersu gradonačelnik Kadir Topbaš, stojeći pored tepiha bujnih crveno-narandžastih lala, posadjenih u okviru programa čija je realizacija počela pre tri godine.
Lale potiču iz istočne Turske i stepa centralne Azije. Uzgajali su ih otomanski Turci, koji su cvet doneli u svoju carsku prestonicu Istanbul, gde su lale krasile sultanove palate i vrtove pripadnika elite.
U pobuni u 18. veku, vrtovi lala u Istanbulu su uništeni i grad je od tada do nedavno bio bez ijednog cveta. Danas, lale su na obali mora, u žardinjerama na ulicama i cvetaju pokraj centralnih gradskih turističkih atrakcija.
"Lale su sa nama bile hiljadama godina... ali je to na žalost nekako zaboravljeno", kaže Topbaš, izražavajući nadu da će kratak period u kojem su lale u cvatu podsetiti na njihovo mesto u turskoj kulturi.
Pored sadnje cveća, devetodnevnog festivala lala i izložbe fotografija 100 najlepših lala na najprometnijem trgu u gradu, vlasti Istanbula počele su i poljoprivrednu proizvodnju tog cveća i nadaju se da će je razviti u pravu industriju.
"Holandija svakako ima jaku proizvodnju lala ali se nadamo da ćemo i mi jednog dana postati izvoznici tog cveta", kaže Topbaš. U poslu sa lalama u Istanbulu trenutno radi izmedju 5.000 i 10.000 ljudi, a očekuje se da će u tom biznisu, u gradu gde je stopa nezaposlenosti 2006. bila 11,2 odsto, jednog dana biti 230.000 radnih mesta.
Ako u tome uspeju, Turci bi mogli da preuzmu deo velikog biznisa.
Holandija, koja je najveći svetski izvoznik cveća, van svojih granica prošle godine prodala je cveće u vrednosti od 6,6 milijardi evra.
Polja lala svake godine privlače hiljade turista, zbog čega holandska ekonomija profitira od cveta koji je pre 400 godina bio odgovoran za to što je umalo bankrotirala.
Prve lale u Evropu je 1550-ih godina doneo jedan ambasador u Otomanskom carstvu. Priča se da je jedan Holandjanin, zbunjen nepoznatim poklonom, ispržio i pojeo lalu misleći da je luk.
Za nekoliko decenija, pomama za cvetom postala je tolika da je umalo ugušila holandsku ekonomiju, pošto su trgovci plaćali enormno visoke iznose za lale.
Na vrhuncu pomame - od 1635. do 1637. - cvet neke od egzotičnih vrsta lale koštao je više nego kuća u nekom od kanala Amsterdama. Posao je, što je bilo neizbežno, propao, a trgovci su ostali sa potpuno bezvrednim cvećem i u dugovima.
Lale su bile omiljen motiv otomanskih umetnika i zanatlija, a danas su čest motiv na tepisima.
Vlasti Istanbula navode da je na kupovinu i zasadjivanje lala i festival tog cveća utrošeno 2,7 miliona lira (2,06 miliona dolara).
Po lalama je nazvan relativno miran i napredan period otomanske istorije, pod vladavinom sultana Ahmeta Trećeg, početkom 18. veka, kada su diplomatija i kulturna razmena sa Zapadom bili ispred ratova i proširenja teritorije.
Narodna pobuna označila je kraj mirnog perioda i Ahmetove vladavine, a vrtovi duž Bosfora su uništeni.
(MONDO)
Preuzeto sa sajta mtsmondo.com »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari