Kosačov: Hag žmurio pred zločinima nad Srbima

Specijalno za „Politiku”

Moskva, 22. aprila – Savet Evrope je jedno od retkih mesta gde se odluke mogu donositi nezavisno. U njemu nema Amerikanaca, pa nema ko ni da blokira odluke. Siguran sam da ćemo doći do istine o zločinima nad Srbima i mnogim drugim nacionalnostima, uključujući, nažalost, i Ruse, na teritoriji Kosova devedesetih godina, kaže Konstantin Kosačov, predsednik Komiteta Državne dume Rusije za međunarodne odnose. Na nedavno održanoj sesiji Parlamentarne skupštine Saveta Evrope on je, u ime ruske delegacije, podneo projekat rezolucije pod nazivom „O činjenicama nečovečnog ponašanja prema ljudima i nelegalnoj trgovini ljudskim organima na Kosovu”, kojom se traži istraga zločina koje je izvršilo sadašnje kosovsko rukovodstvo. U rezoluciji se ističe da se do današnjeg dana Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu nije izjasnio o činjenicama koje u svojoj nedavno objavljenoj knjizi otkriva Karla del Ponte. Rusija zahteva detaljnu istragu o tome. U intervjuu za „Politiku” Kosačov govori o tome kako je ruski predlog prihvaćen i šta se od PSSE može očekivati:

„O pitanju Kosova raspravljalo se više puta u Savetu Evrope, ali u formatu koji ne predviđa donošenje bilo kakvih pisanih dokumenata. To je, zbog nejedinstva Parlamentarne skupštine i podeljenosti na dva gotovo jednaka dela jedina mogućnost. Pri tome ovde nije najvažnije koliko je članica Saveta Evrope za to da Kosovo postane član PSSE. Ništa manji nije uticaj onih koji su po tom pitanju veoma oprezni.”

Kakav je stav vaših evropskih kolega o samoproglašenoj nezavisnosti Kosova?

Evropa, kao što znate, nije jedinstvena. Za mnoge je priznanje novog statusa srpske pokrajine zabrinjavajući incident. Postoji svest i o tome da će situacija na Kosovu, sasvim logično, uticati na analogne konfliktne situacije u drugim državama, članicama Saveta Evrope.

A kakva je bila reakcija parlamentaraca na ruski zahtev o istrazi povodom memoara bivše tužiteljke Haškog tribunala? Da li im je bio poznat sadržaj knjige i koliko je, u današnjim okolnostima, verovatno da će ruska inicijativa biti podržana?

Svima je poznata. Kad smo počeli da prikupljamo potpise za projekat rezolucije, na moje veliko zadovoljstvo, niko nije odbio da potpiše, kako to obično biva. Najvažnije je što su našu inicijativu potpisali lideri svih pet delegatskih grupa. To znači da je perspektiva da se organizuje istraga i pripremi poseban izveštaj na tu temu stoprocentna. A SE ima mogućnosti da sprovodi takve istrage. Poslednji put to je urađeno u vezi sa tajnim zatvorima CIA u Evropi. Veoma je važno što nas je podržao šef potkomisije PSSE za borbu protiv terorizma, švajcarski parlamentarac Dik Marti. On je rekao da „su to tako ozbiljne optužbe, da je neophodno da budu istražene”, i da, mada sad ne zna kako treba da izgleda ta istraga, ona mora biti organizovana. Prema proceduri, Komitet za pravna pitanja i ljudska prava SE odrediće izvestioca koji će napraviti izveštaj sa terena. Na osnovu tog izveštaja predlog rezolucije trebalo bi da bude stavljen na glasanje na jednom pod sledećih zasedanja SE.

Kako je moguće da je međunarodnoj zajednici bilo potrebno da se pojave memoari Karle del Ponte da bi „progledala” i videla šta se događalo na Kosovu?

Naravno da to nije ništa novo. Ali Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu činio je sve da sakrije zločine imajući na umu potpuno jasan i konkretan cilj. Trebalo je po svaku cenu izdejstvovati odluku o nezavisnosti Kosova. Ali mislim da je došao kraj zatvaranju očiju. Videćemo kako će sada reagovati međunarodna zajednica ako se pokaže da su u tim zločinima učestvovali oni koji su proglasili nezavisnost i koji postaju partneri onim zemljama koje priznaju nezavisnost Kosova.

Tribunal je pre nekoliko dana objavio da „nema dokaza” da je bilo trgovine organima na Kosovu. Nema dokaza – nema ni zločina. Hoće li Rusija preduzeti još neke korake kako bi se došlo do istine?

Sasvim sigurno hoće. Videli ste da je naš predstavnik u Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin sinoć zatražio od Sekretarijata OUN da podnese iscrpan izveštaj Savetu bezbednosti o rezultatima istrage o učešću albanskih bojovnika u trgovini ljudskim organima na Kosovu. Tražili smo i izveštaj o ulozi koju je igrala misija OUN na Kosovu u datom kontekstu 2002. i 2003. godine. Rusija neće odustati, ako bude potrebno, tražićemo i osnivanje nekog novog međunarodnog suda za zločine na teritoriji Kosova.

Može li se „nesposobnost” Haškog tribunala da pronađe dokaze odraziti i na njegov status, s obzirom na to da su ga osnovale Ujedinjene nacije. Konkretno, Rusija je protiv produžavanja mandata tribunalu posle 2010. godine. Može li se sada dogoditi da i ranije zatraži njegovo ukidanje?

Ovde veliku ulogu igra faktor vreme. Kao što ste rekli, predviđeno je da Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju radi do 2010. i ja se iskreno nadam da ćemo uspeti da naša istraživanja organizujemo brže i operativnije da bismo naterali tribunal da se i time pozabavi. Ali ako ne stignemo, to će preći u nadležnost Ujedinjenih nacija.

Ljubinka Milinčić

[objavljeno: 23/04/2008]