Sanacija Velikog bačkog kanala

Novi Sad – Posle višedecenijskog iščekivanja, počelo je rešavanje problema Velikog bačkog kanala, koji je, pored Bora i Pančeva, jedna od tri ekološke „crne tačke“ u Srbiji. Kanal je istovremeno, prema zvaničnim podacima međunarodnih ekoloških organizacija, zbog sadržaja opasnih otrova – jedan od najopasnijih vodotokova u Evropi. Sekundarni radovi na ovom poduhvatu vrednom 45 miliona evra počeli su još pre nekoliko godina, a prekjuče je u Novom Sadu sve ozvaničeno javnim predstavljanjem projekta „Konačno rešavanje problema zagađenja i čišćenja Velikog bačkog kanala“.

Na zajedničkom poslu našli su se Izvršno veće Vojvodine i Vlada Srbije, najugroženije opštine u Bačkoj, nevladine organizacije, stručne asocijacije, vodoprivredne organizacije... Kako je istaknuto, ovo bi trebalo da bude garancija da krajnji rezultat neće zavisiti od toga ko će biti na vlasti na bilo kom nivou upravljanja u narednom periodu. U sve su se uključile i druge evropske zemlje, zainteresovane za otklanjanje opasnosti koju predstavlja kanal za sliv Dunava. Pre dva dana Ministarstvo za ekologiju je potpisalo memorandum sa Asocijacijom za razvojne projekte UN, o donaciji Holandije od 2,1 milion dolara. Vlada Norveške je sa 1,5 miliona evra finansirala izradu studije o rešavanju problema Velikog bačkog kanala i doprinela istraživanju ove „ekološke bombe“, uključujući i sadržaj kanala koji predstavlja pravu deponiju mulja.

Utvrđeno je da veliki industrijski objekti, pre svih, u Vrbasu, Kuli i Crvenki, ispuštaju u kanal izuzetno otrovne materije, a njihove otpadne vode „bogate“ su mnogim teškim metalima, pa čak i živom. Interesantan je podatak da se samo u Vrbasu ispušta više zagađene vode nego u čitavom Novom Sadu, a tek nešto manje nego u Beogradu! Tako veliku zagađenost kojoj doprinose pored najvećih industrijskih objekata u srednjoj Bačkoj i mnogi manji zagađivači, Veliki bački kanal ne može da neutrališe, usled ograničene protočne moći, koja maksimalno može da bude 25 kubnih metara u sekundi. Veliki problem je i ogromna količina mulja koja se decenijama akumulirala u kanalu u kojem su prisutni joni gvožđa, arsena, olova, kadmijuma, cinka, bakra, hroma, mangana...

– Dubina kanala je u proseku oko tri metra, a na pojedinim mestima dubina vode u kanalu je tek oko 30 centimetara. Zbog neadekvatnog tretmana otpadnih materija, voda u kanalu, recimo kod Vrbasa, toliko je degradirana da se više i ne može nazvati vodom, pa je svrstana je u prvu kategoriju zagađenih vodotokova u Evropi. Takvo opterećenje životne sredine predstavlja ozbiljan zdravstveni i ekološki rizik za lokalno stanovništvo, ali ima i dalekosežne društvene i ekonomske negativne posledice po razvoj čitave regije – kaže za „Politiku“ Nada Lazić, pomoćnik pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine i održivi razvoj.

Zbog složenosti, projekat je podeljen u tri faze. Prva obuhvata izgradnju magistralnog kolektora koji će spojiti opštine Kula i Vrbas, čime će se obezbediti prikupljanje svih komunalnih i industrijskih otpadnih voda. U drugoj fazi biće izgrađeno centralno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Vrbasu, a trećom fazom je predviđen najkompleksniji i najsloženiji deo projekta – čišćenje od nataloženog otrovnog mulja. Stručnjaci procenjuju da je neophodno iz korita kanala eliminisati više 400.000 kubnih metara toksičnog mulja. Predviđeno je da se sve okonča do 2010. godine.

Slavoljub Živković

[objavljeno: 23/04/2008]