„Južni tok" muči Slovence

Aleksej Miler, prvi čovek „Gasproma"

Ruski gasni gigant „Gasprom" želi da postigne dogovor sa Slovenijom o izgradnji gasovoda „Južni tok" preko njene teritorije, a istovremeno Evropska unija smatra da je Slovenija, kao članica EU, dužna da uradi sve za realizaciju konkurentskog gasovoda „Nabuko".

Kako nezvanično saznaje ljubljanski Dnevnik, prvi čovek „Gasproma" Aleksej Miler tokom nedavnog boravka u Ljubljani i razgovora sa slovenačkim državnim vrhom dao je do znanja da bi Rusija želela da sporazum o izgradnji „Južnog toka" bude potpisan još pre jesenjih izbora u Sloveniji.

Sedište u Švajcarskoj?

Posle tog susreta, slovenačka vlada je saopštila da su sagovornici ocenili mogućnosti za saradnju u oblasti snabdevanja zemnim gasom i definisanju novih tranzitnih puteva, i konstatovali da postoje dobri temelji za jačanje veza slovenačkih i ruskih privrednih subjekata.

Obećanje o učešću u projektu gasovoda, koji bi trebalo da ide od kaspijskog basena do Italije, već su dale Bugarska, Srbija, Mađarska i Grčka.

Za realizaciju slovenačkog dela, piše još Dnevnik, „Gasprom" i od slovenačke vlade izabrano preduzeće, najverovatnije „Petrol", formirali bi zajedničku firmu sa sedištem u Švajcarskoj, gde takvu firmu već imaju „Gasprom" i drugi inicijator projekta, italijanski „Eni".

Slovenija bi tako ušla u projekat izgradnje gasovoda s „Gaspromom" i „Enijem", čiji bi kapacitet bio 30 milijardi kubnih metara gasa. Gasovod bi po tom projektu trebalo da bude pušten u pogon 2013. godine.

GASNE ELEKTRANE

Slovenački analitičari podsećaju i na prošlogodišnji susret Milera sa slovenačkim ministrom privrede Andrejom Vizjakom, posle koga je Vizjak izjavio da bi izgradnja gasovoda preko Slovenije u Italiju bila dobra alternativa terminalima za uskladišteni gas u Tršćanskom zalivu. Trasa koja je zacrtana još 1997. godine donela bi dugoročno rešenje snabdevanja gasom za Italiju, Mađarsku i Sloveniju, a Slovenija bi na svojoj teritoriji mogla da razvija i ostale projekte među kojima su i gasne elektrane.

U igri je i ruski klirinški dug Sloveniji koji bi delimično mogao biti isplaćen i ruskom opremom za slovenačka energetska preduzeća, o čemu se već nekoliko puta dogovarao ministar Vizjak.

EU je, međutim, sa usvajanjem trećeg energetskog paketa zabranila većinsko vlasništvo energetske infrastrukture u članicama EU od strane trećih zemalja, dakle i Rusije, što stavlja pod znak pitanja procenat vlasništva u eventualnoj mešovitoj slovenačko-ruskoj firmi.

Iako bi izgradnja gasovoda „Južni tok" donela Sloveniji značajnu korist, iz izvora bliskih slovenačkoj vladi čuju se primedbe da bi potpisivanje sporazuma sa „Gaspromom" bilo loše prihvaćeno u Briselu.

EU, naime, smatra da bi Slovenija kao predsedavajuća morala da uradi sve za što skoriju realizaciju konkurentskog projekta „Nabuko", koji bi išao od Kaspijskog mora preko Turske do zapadne Evrope.

Argumenti za i protiv

Kao jedan od argumenata protiv „Južnog toka" uzima se i činjenica da bi Slovenija povećala zavisnost od ruskog gasa, iako se u svojoj energetskoj strategiji založila za traženje dodatnog izvora koji bi tu zavisnost smanjio.

Kako se saznaje u Ljubljani, u čitavoj priči se ponovo pojavljuju i Amerikanci, sa kojima je, navodno, slovenački ministar spoljnih poslova Dimitrij Rupel razgovarao i o „Južnom toku".

Šef slovenačke diplomatije je prošlog vikenda demantovao pisanje lista „Indirekt" da mu je savetnik američke vlade za nacionalnu bezbednost Stiven Hedli u zamenu za slovenačko odustajanje od „Južnog toka" obećao jedan od položaja u sastavu Evropske komisije.

Ministarstvo spoljnih poslova tvrdi da sa Amerikancima o „Južnom toku" uopšte nije bilo reči, kao i da detaljnija rasprava o gasovodima i naftovodima tek počinje.