Bez Ćosića i Pavića

KONAČNO je poznato koja će domaća dela biti objavljena u ediciji "Sto slovenskih romana", koja podrazumeva uzajamno prevođenje deset romana iz deset slovenskih zemalja objavljenih u periodu od pada Berlinskog zida do danas. Izabrani su romani: "Pijavice" Davida Albaharija, "Na Gralovom tragu" Svetislava Basare, "Komo" Srđana Valjarevića, "Ruski prozor" Dragana Velikića, "Lagum" Svetlane Velmar Janković, "Kuća mrtvih mirisa" Vide Ognjenović, "Sudbina i komentari" Radoslava Petkovića, "Sitničarnica Kod srećne ruke" Gorana Petrovića, "Oproštajni dar" Vladimira Tasića i "Madonin nakit" Lasla Blaškovića.

Osnovni kriterijum kojim se rukovodila petočlana komisija (Ivana Dimić, Ljiljana Šop, Vladimir Kopicl, Mladen Vesković i Gojko Božović) bio je, po rečima nekih članova, da odabrani naslovi na pravi način predstave savremenu srpsku književnost svetu.

- Pokušali smo da napravimo najbolji presek književnog stvaralaštva od pada Berlinskog zida do danas. Bili smo ograničeni vremenskim okvirom, pa pojedni značajni pisci nisu uvršteni u izbor, jer svoja najbolja dela nisu objavili u tom periodu. Tako da se na spisku nisu našli romani Milorada Pavića i Dobrice Ćosića - kaže književni kritičar Ljiljana Šop, koja je bila zamenik ministra kulture u vreme kada je dogovoreno pokretanje edicije "Sto slovenskih romana". - Pravila kažu da se ne objavljuju dela mrtvih pisaca, pa, iako smo jednoglasno bili za to, nismo mogli da na spisak stavimo Slobodana Selenića.

Naša sagovornica kaže da na izbor nisu uticale književne nagrade, već je svaki član komisije, po svom nahođenju, pravio spisak. Već u prvom krugu, komisija je jednoglasno odabrala romane "Pijavice", "Ruski prozor" i "Lagum", a oko ostalih dela se malo duže raspravljalo.

- Izbor je pravila petočlana komisija, a književni ukusi su različiti. Tako da nije bilo jednostavno postići konsenzus - objašnjava Šopova. - Pomalo smo bili razočarani što najbolji Basarin roman "Fama o biciklistima" nije mogao da uđe u izbor, zbog vremenskog okvira. Takođe, vodili smo računa da romani lako mogu da se pretoče u drugi jezik, pa smo odustali od knjiga Radovana Belog Markovića i Miroslava Josića Višnjića.

U izdavačkom preseku, pet od deset knjiga objavili su "Stubovi kulture" (Albahari, Velikić, Velmar Janković, Ognjenović, Petković), dva romana su iz "Narodne knjige" (Basara, Petrović) i po jedan "Samizdat B 92" (Valjarević), "Svetovi" (Tasić) i "Filip Višnjić" (Blašković). A, ceo projekat u Srbiji izneće, na predlog PEN-centra, izdavačka kuća "Arhipelag".

- Komisija je dve godine razmatrala koja bi dela mogla da se nađu u ediciji "Sto slovenskih romana" - kaže još jedan od njenih članova Gojko Božović, vlasnik "Arhipelaga" i doskorašnji glavni urednik "Stubova kulture". - Svaki član je napravio svoju malu bibliografiju savremenog srpskog romana i onda smo sužavali spisak. Tako smo došli do ovih deset najreprezentativnijih romana naše književnosti. Očekujem da će ovih deset romana kada budu objavljeni u drugim zemljama, otvoriti vrata i drugim piscima da tamo štampaju svoje knjige.

Inače, do sada je pet slovenskih zemalja (Rusija, Slovenija, Makedonija, Slovačka i Srbija) izabralo deset knjiga svojih pisaca. Ceo projekat, koji je pokrenuo Forum slovenskih kultura, treba da bude završen do 2015. godine, kada će čitava edicija biti štampana na engleskom jeziku. Projekat je predstavljen na sajmovima knjiga u Moskvi, Parizu, Ljubljani i Beogradu, a biće nadalje sukcesivno predstavljan na međunarodnim sajmovima knjiga.