Vesti » Politika 24.04.2008
Ako je primereno džepu
Na aukciji Madl’Art zlatna ogrlica od smaragda i dijamanata postigla najvišu cenu
Politika četvrtak, 24. april 2008.
Tanjug specijalno za „Politiku”
Otkako Madl’Art u Beogradu organizuje aukcije antikviteta i umetničkih dela, u nedelju, 20. aprila, prvi put se dogodilo da najviša cena bude postignuta za komad nakita – zlatnu ogrlicu sa smaragdima i dijamantima za koju je plaćeno 3200 evra. U isto vreme, slike čija je cena prelazila 2000 evra ostale su neprodate.
Na već tradicionalnoj prolećnoj aukciji Madl’Art je iznela na prodaju 162 „lota” od kojih je 79 predmeta primenjene umetnosti a ostalo su umetnička dela domaćih i stranih autora. Pokazalo se da su aukcije postale veoma privlačne za posetioce, ali je bilo mnogo više posmatrača nego kupaca. No, zato je nekoliko njih bilo veoma „aktivno” što je znak ili da su kupovali za treća lica ili se bave trgovinom umetničkim delima pa su iskoristili priliku da dođu do nekih slika po izuzetno pristupačnoj početnoj ceni.
Broj „lotova” čija se početna cena drastično povećala bilo je veoma malo, jer su uglavnom prodavani po početnoj ceni ili se ona uvećavala za 100-200 evra. Najmanje interesovanje je vladalo za predmete od porcelana, stakla i srebra i oni koji su našli kupca prodati su po početnoj ceni koja je za jednu kinesku vazu iz 19. veka bila samo 150 evra; ali, prodata je i vaza sa najvišom cenom (1200 evra) zato što se radi o delu poznatog francuskog umetnika Emila Galea koji ju je izradio 1904/1906. Pažnju kolekcionara privukla je figura papagaja izrađena od lapislazulija, čija se početna cena od 300 evra skoro udvostručila.
Zanimljivo je da se našao kupac za peć od gusa, prekrivenu majolikom, i izrađenu 1925. godine, koja je prodata po početnoj ceni od 500 evra.
Za umetnička dela među kojima su preovladale slike, (ponuđene su samo tri skulpture), vladalo je mnogo veće interesovanje pošto je bilo dosta „zvučnih” imena po pristupačnim cenama, jer su, umesto skupih ulja velikih dimenzija, ponuđeni crteži, akvareli pastel i grafike.
Bilo je za očekivati da će se naći kupac za crteže Stojana Aralice koji su imali početnu cenu od 300 evra i pokazalo se da su među njima znalci, jer niko se nije interesovao za slabiji (morski pejzaž), ali zato se za drugi javilo nekoliko (veduta nekog mesta u Istri) i prodat je za 400 evra.
Potvrdilo se pravilo da dobra priča vezana za sliku podstiče interesovanje kupaca, jer kako, inače, da se objasni da je prodat mali portret devojčice, rad malo znanog francuskog slikara Pjera Augusta Belea, ako se ne uzme u obzir da je na slici ćerka dr Milovana Đ. Milanovića, predsednika srpske vlade do 1912. godine i praunuka kapetana Miše Anastasijevića.
To se ponovilo kada je na red došao ženski akt, rad Bose Valić Jovančić iz 1926. godine, za koji se veruje da je njen autoportret. Uz sliku ide tužna priča da je umetnica, koja je bila đak Vlaha Bukovca i veoma prisutna na likovnoj sceni Beograda između dva rata, htela ovu sliku da otkupi iz izloga jedne staklarske radnje pred svoju smrt 1971. godine, ali nije imala dovoljno para za to, a sada su je prodavali naslednici tog staklara. Oni su je procenili na 600 evra a na kraju, posle najduže licitacije na ovoj aukciji, prodata je za 1050 evra!
Stanislav Staša Beložanski: „Ribarnica na Svetoj gori”
Najviša cena koja je plaćena za neku sliku bila je 2000 evra, koliko je traženo za „Cveće” Ivana Radovića, a zatim sledi slika manastira Ostroga Cvetka Lainovića za 1700 evra i „Ribarnica na Svetoj Gori” Staše Beložanskog plaćena 1050 evra od početnih 650.
„U bubnju” su ostale slike: Voje Stanića koja je imala najvišu početnu cenu od 6000 evra, Zorana Pavlovića (5000), Zvonka Musulina (3000), Svetislava Vukovića ( 2900).
Najjevtiniji, samo 50 evra, bio je akvarel sa olovkom „Panorama Mulehauzena” Hansa Marggrafa iz 1945. koju je po toj ceni kupio neki stranac.
Ova aukcija je jasno pokazala da postoji interesovanje za kupovinu umetničkih dela ako su cene primerene džepu onih koji se razumeju u prave vrednosti i imaju razvijene estetske kriterijume, a to su pripadnici naše srednje klase koja je, skoro „istrebljena” tokom proteklog perioda. Stranci, sa retkim izuzecima, ne svraćaju na aukcije Madl’Arta, što se može prepoznati po tome da skupe ruske i grčke ikone, kao i skulpture sa Dalekog istoka ostaju neprodate, iako među njima ima veoma dobrih primeraka koji bi u velikim svetskim centrima lako našli kupce.
Oni kupci koji imaju dovoljno para da bi lako mogli platiti 6000 evra za sjajnu sliku Voje Stanića, ili nisu zainteresovani da kupuju umetnička dela ili se radije okreću crnom tržištu gde će ostati neprimećeni. Pionirski poduhvat „Madl’Arta” da pomaže stvaranju legalnog tržišta umetnina svakako je za pohvalu i treba poželeti da u tome istraje.
Vera Kondev
[objavljeno: 24/04/2008]
Otkako Madl’Art u Beogradu organizuje aukcije antikviteta i umetničkih dela, u nedelju, 20. aprila, prvi put se dogodilo da najviša cena bude postignuta za komad nakita – zlatnu ogrlicu sa smaragdima i dijamantima za koju je plaćeno 3200 evra. U isto vreme, slike čija je cena prelazila 2000 evra ostale su neprodate.
Na već tradicionalnoj prolećnoj aukciji Madl’Art je iznela na prodaju 162 „lota” od kojih je 79 predmeta primenjene umetnosti a ostalo su umetnička dela domaćih i stranih autora. Pokazalo se da su aukcije postale veoma privlačne za posetioce, ali je bilo mnogo više posmatrača nego kupaca. No, zato je nekoliko njih bilo veoma „aktivno” što je znak ili da su kupovali za treća lica ili se bave trgovinom umetničkim delima pa su iskoristili priliku da dođu do nekih slika po izuzetno pristupačnoj početnoj ceni.
Broj „lotova” čija se početna cena drastično povećala bilo je veoma malo, jer su uglavnom prodavani po početnoj ceni ili se ona uvećavala za 100-200 evra. Najmanje interesovanje je vladalo za predmete od porcelana, stakla i srebra i oni koji su našli kupca prodati su po početnoj ceni koja je za jednu kinesku vazu iz 19. veka bila samo 150 evra; ali, prodata je i vaza sa najvišom cenom (1200 evra) zato što se radi o delu poznatog francuskog umetnika Emila Galea koji ju je izradio 1904/1906. Pažnju kolekcionara privukla je figura papagaja izrađena od lapislazulija, čija se početna cena od 300 evra skoro udvostručila.
Zanimljivo je da se našao kupac za peć od gusa, prekrivenu majolikom, i izrađenu 1925. godine, koja je prodata po početnoj ceni od 500 evra.
Za umetnička dela među kojima su preovladale slike, (ponuđene su samo tri skulpture), vladalo je mnogo veće interesovanje pošto je bilo dosta „zvučnih” imena po pristupačnim cenama, jer su, umesto skupih ulja velikih dimenzija, ponuđeni crteži, akvareli pastel i grafike.
Bilo je za očekivati da će se naći kupac za crteže Stojana Aralice koji su imali početnu cenu od 300 evra i pokazalo se da su među njima znalci, jer niko se nije interesovao za slabiji (morski pejzaž), ali zato se za drugi javilo nekoliko (veduta nekog mesta u Istri) i prodat je za 400 evra.
Potvrdilo se pravilo da dobra priča vezana za sliku podstiče interesovanje kupaca, jer kako, inače, da se objasni da je prodat mali portret devojčice, rad malo znanog francuskog slikara Pjera Augusta Belea, ako se ne uzme u obzir da je na slici ćerka dr Milovana Đ. Milanovića, predsednika srpske vlade do 1912. godine i praunuka kapetana Miše Anastasijevića.
To se ponovilo kada je na red došao ženski akt, rad Bose Valić Jovančić iz 1926. godine, za koji se veruje da je njen autoportret. Uz sliku ide tužna priča da je umetnica, koja je bila đak Vlaha Bukovca i veoma prisutna na likovnoj sceni Beograda između dva rata, htela ovu sliku da otkupi iz izloga jedne staklarske radnje pred svoju smrt 1971. godine, ali nije imala dovoljno para za to, a sada su je prodavali naslednici tog staklara. Oni su je procenili na 600 evra a na kraju, posle najduže licitacije na ovoj aukciji, prodata je za 1050 evra!
Stanislav Staša Beložanski: „Ribarnica na Svetoj gori”
Najviša cena koja je plaćena za neku sliku bila je 2000 evra, koliko je traženo za „Cveće” Ivana Radovića, a zatim sledi slika manastira Ostroga Cvetka Lainovića za 1700 evra i „Ribarnica na Svetoj Gori” Staše Beložanskog plaćena 1050 evra od početnih 650.
„U bubnju” su ostale slike: Voje Stanića koja je imala najvišu početnu cenu od 6000 evra, Zorana Pavlovića (5000), Zvonka Musulina (3000), Svetislava Vukovića ( 2900).
Najjevtiniji, samo 50 evra, bio je akvarel sa olovkom „Panorama Mulehauzena” Hansa Marggrafa iz 1945. koju je po toj ceni kupio neki stranac.
Ova aukcija je jasno pokazala da postoji interesovanje za kupovinu umetničkih dela ako su cene primerene džepu onih koji se razumeju u prave vrednosti i imaju razvijene estetske kriterijume, a to su pripadnici naše srednje klase koja je, skoro „istrebljena” tokom proteklog perioda. Stranci, sa retkim izuzecima, ne svraćaju na aukcije Madl’Arta, što se može prepoznati po tome da skupe ruske i grčke ikone, kao i skulpture sa Dalekog istoka ostaju neprodate, iako među njima ima veoma dobrih primeraka koji bi u velikim svetskim centrima lako našli kupce.
Oni kupci koji imaju dovoljno para da bi lako mogli platiti 6000 evra za sjajnu sliku Voje Stanića, ili nisu zainteresovani da kupuju umetnička dela ili se radije okreću crnom tržištu gde će ostati neprimećeni. Pionirski poduhvat „Madl’Arta” da pomaže stvaranju legalnog tržišta umetnina svakako je za pohvalu i treba poželeti da u tome istraje.
Vera Kondev
[objavljeno: 24/04/2008]
Preuzeto sa sajta politika.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari