Vesti » Dnevnik 24.04.2008
Kvadrat uz pomoć države čeka izbore?
Dnevnik četvrtak, 24. april 2008.
Građani koji su podneli zahtev za stambene zajmove koji su subvencionisani preko Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita doživljavaju ovih dana pravu dramu. Odgovora o tome da li će im zahtev biti odobren ili ne - nema. U velikom iščekivanju prolazi ceo april.
S obzirom da je u velikim gradovima u Srbiji mnogo veća potražnja za stanovima od ponude, oni koji kvadrate nude na prodaju nisu spremni da čekaju. Tako mnogi koji su kaparisali stan dolaze u situaciju da im zbog čekanja na odgovor Korporacije kapara propadne. U takvim slučajevima spas se traži u komercijalnim bankarskim kreditima. Oni se takođe osiguravaju preko Korporacije sa bankama sa kojima je ovo telo potpisalo ugovor, ali su tu uslovi nešto drugačiji i mogu biti nepovoljniji po klijenta, a tu nikakvog zastoja nema.
Ove godine su za subvencionisanje iz budžeta odvojene 3,5 milijarde dinara, od te sume običnim građanima je namenjena 1,92 milijarda. Do sada je potrošeno pola milijarde. Drugim rečima, svake nedelje bi trebalo da se za ovu namenu uplate 162, 2 miliona dinara, ali se to ne događa. Kada je krajem marta počela da kasni uplata subvencija objašnjenje je bilo da je to zbog novog softvera. On je instaliran, pa po onome što se sada događa izgleda da je pravi odgovor samo jedan, da novca nema.
- Klijentima odmah savetujemo da se odluče za komercijalni kredit osiguran preko NKOSK , da ne bi imali problema - objašnjava direktor Erste centra za stambene kredite u istoimenoj banci Todor Dušanić. - Jer, kupaca je mnogo, a stanova na tržištu malo, pa dobra prilika lako može da se propusti. Stambeni krediti su sve popularniji, nekada je odnos gotovinskih i njih bio 70 prema 30 odsto, a sada je obrnuto. Trudimo se da pomognemo svakom ko ima para za kredit da kupi stan,tako da prilikom uzimanja zajma dozvoljavamo solidarne dužnike. Obično su to ljudi iz uže porodice koji mogu da zaduže platu do polovine, kao i osoba koja je nosilac kredita. Kamate za kredite vezane za evre se kreću do 7,13 procenata, a za švajcarske franke 4,95 posto. Kod subvencionisanih kredita država ne daje povoljniju kamatu na ceo iznos. Od sume koja se zadužuje 75 odsto je naš komercijalni kredit, 5 odsto obezbeđuje klijent a 20 odsto država, uz godišnju kamatu od 0,1 posto za taj deo. To jeste povoljnije, ali ne treba da bude presudno da bi se gubila kapara, posebno kada se zna da postoji još ograničenja kod ovih zajmova vezanih za rok otplate i godine dužnika.
U Unikredit banci problema nema. Oni su sa Korporacijom potpisali ugovor o osiguranju, ali ne i o subvencionisanju zajmova.
- Mi smo kupcima ponudili kredite vezane za evre ili švajcarske franke. Kamata nije fiksna, već se uklađuje šestomesečno - kaže direktor marketinga u ovoj finansijskoj kući Raško Tomašević. - Kod evra stopa se usklađuje sa šestomesečnim euriborom, plus 1,7 posto, a to je sada 6,26 posto. Kod franaka to je CH libor, naša stopa je ista kao prethodna ali je kamata 4,61 posto i sve stope su date na godišnjem nivou.
Sosijete ženeral ponudila je stambene zajmove sa fiksnom kamatom. Klijent može da bira kredite s učešćem od 5 ili 10 odsto vrednosti kredita i stopom od 4,30 do 6,86 posto godišnje.
Kako sada izgleda, klijenti će sve više morati da se okreću ovim komercijalnim varijantama. Kada je NKOSK počela subvencionisanje vodila se polemika da li je pametno da se iz budžeta pomažu oni koji imaju novca i platu dovoljnu da kupe stan, a ima mnogo onih koji nemaju ni posao, ni platu, ni stan, pa im je pomoć potrebnija. Ako je cilj bio da se pomogne da stambenih kredita bude više i da se stanogradnja oslanja na njih, u tome se uspelo. A, ako je država već rešila da digne ruke od subvencija, bilo bi lepo da to i kaže jasno i glasno. Kako izgleda, odluku o tome da li da preseče i ukine subvencije ili da nastavi doneće sledeća vlada. Do sada je Korporacija osigurala kredita u iznosu od 80 miliona evra, od te sume 192 miliona je otišlo na subvencije. Na ovoj tehničkoj je da građanima koji čekaju subvencije kaže šta se događa. Bilo bi fer.
D. Vujošević
Poslato 23.04.2008
S obzirom da je u velikim gradovima u Srbiji mnogo veća potražnja za stanovima od ponude, oni koji kvadrate nude na prodaju nisu spremni da čekaju. Tako mnogi koji su kaparisali stan dolaze u situaciju da im zbog čekanja na odgovor Korporacije kapara propadne. U takvim slučajevima spas se traži u komercijalnim bankarskim kreditima. Oni se takođe osiguravaju preko Korporacije sa bankama sa kojima je ovo telo potpisalo ugovor, ali su tu uslovi nešto drugačiji i mogu biti nepovoljniji po klijenta, a tu nikakvog zastoja nema.
Ove godine su za subvencionisanje iz budžeta odvojene 3,5 milijarde dinara, od te sume običnim građanima je namenjena 1,92 milijarda. Do sada je potrošeno pola milijarde. Drugim rečima, svake nedelje bi trebalo da se za ovu namenu uplate 162, 2 miliona dinara, ali se to ne događa. Kada je krajem marta počela da kasni uplata subvencija objašnjenje je bilo da je to zbog novog softvera. On je instaliran, pa po onome što se sada događa izgleda da je pravi odgovor samo jedan, da novca nema.
- Klijentima odmah savetujemo da se odluče za komercijalni kredit osiguran preko NKOSK , da ne bi imali problema - objašnjava direktor Erste centra za stambene kredite u istoimenoj banci Todor Dušanić. - Jer, kupaca je mnogo, a stanova na tržištu malo, pa dobra prilika lako može da se propusti. Stambeni krediti su sve popularniji, nekada je odnos gotovinskih i njih bio 70 prema 30 odsto, a sada je obrnuto. Trudimo se da pomognemo svakom ko ima para za kredit da kupi stan,tako da prilikom uzimanja zajma dozvoljavamo solidarne dužnike. Obično su to ljudi iz uže porodice koji mogu da zaduže platu do polovine, kao i osoba koja je nosilac kredita. Kamate za kredite vezane za evre se kreću do 7,13 procenata, a za švajcarske franke 4,95 posto. Kod subvencionisanih kredita država ne daje povoljniju kamatu na ceo iznos. Od sume koja se zadužuje 75 odsto je naš komercijalni kredit, 5 odsto obezbeđuje klijent a 20 odsto država, uz godišnju kamatu od 0,1 posto za taj deo. To jeste povoljnije, ali ne treba da bude presudno da bi se gubila kapara, posebno kada se zna da postoji još ograničenja kod ovih zajmova vezanih za rok otplate i godine dužnika.
U Unikredit banci problema nema. Oni su sa Korporacijom potpisali ugovor o osiguranju, ali ne i o subvencionisanju zajmova.
- Mi smo kupcima ponudili kredite vezane za evre ili švajcarske franke. Kamata nije fiksna, već se uklađuje šestomesečno - kaže direktor marketinga u ovoj finansijskoj kući Raško Tomašević. - Kod evra stopa se usklađuje sa šestomesečnim euriborom, plus 1,7 posto, a to je sada 6,26 posto. Kod franaka to je CH libor, naša stopa je ista kao prethodna ali je kamata 4,61 posto i sve stope su date na godišnjem nivou.
Sosijete ženeral ponudila je stambene zajmove sa fiksnom kamatom. Klijent može da bira kredite s učešćem od 5 ili 10 odsto vrednosti kredita i stopom od 4,30 do 6,86 posto godišnje.
Kako sada izgleda, klijenti će sve više morati da se okreću ovim komercijalnim varijantama. Kada je NKOSK počela subvencionisanje vodila se polemika da li je pametno da se iz budžeta pomažu oni koji imaju novca i platu dovoljnu da kupe stan, a ima mnogo onih koji nemaju ni posao, ni platu, ni stan, pa im je pomoć potrebnija. Ako je cilj bio da se pomogne da stambenih kredita bude više i da se stanogradnja oslanja na njih, u tome se uspelo. A, ako je država već rešila da digne ruke od subvencija, bilo bi lepo da to i kaže jasno i glasno. Kako izgleda, odluku o tome da li da preseče i ukine subvencije ili da nastavi doneće sledeća vlada. Do sada je Korporacija osigurala kredita u iznosu od 80 miliona evra, od te sume 192 miliona je otišlo na subvencije. Na ovoj tehničkoj je da građanima koji čekaju subvencije kaže šta se događa. Bilo bi fer.
D. Vujošević
Poslato 23.04.2008
Preuzeto sa sajta dnevnik.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari