Vesti » Dnevnik 24.04.2008
Sremci im bliži od komšija Engleza
Dnevnik četvrtak, 24. april 2008.
Ako bi ona plavušica iz “Slagalice” met’la jedne uz druge skaute i izviđače, fruškogorske manastire i prasca na ražnju, mangulice i zmajeve, Sremce, Velšane i Mačvane – konačan odgovor bi bio “Arheološki kamp 2008. u Sremskoj Mitrovici”. No, krenimo redom. LJubav prema prirodi i druženju je osnovni materijal od kojeg se pravi biće zvano skaut, po njihovom, iliti izviđač, po naški.
Jer, kako god da ih krstite, to su širom zemaljske kugle rasuti momci i devojke koji u dušama širokim k’o večnost gaje dobrotu, plemenitost i viteštvo. Baš poput skauta iz Kefilija, bajkovitog gradića u Velsu, i izviđača odreda “Boško Palkovljević Pinki” iz carskog grada s leve obale Save.
Gradacija za čvrsto, čvršće i najčvršće prijateljstvo i drugarstvo ima i svoj četvrti stepen – “skautizam”. Neraskidivim vezama vedrog skautskog bratstva odavno su se vezali Velšani i Sremci. Prvo su Velšani bili na zajedničkom taboru s mitrovačkim izviđačima, potom su prošle godine skupa bili na “DŽamboriju”, svetskom skupa skauta u Londonu, pa su onda mitrovački izviđači proveli sedam nezaboravnih dana u gostima kod prijatelja u Kefiliju. A onda su treće nedelje aprila proleća gospodnjeg 2008. došli skautski veterani Garet Ils, Dejvid Humpredžus, Šejn Stoun, Emili Ils.... Došli u najlepše vreme, kad je Srem krenuo da menja preobuku u zeleno.
Dočekali ih izviđači Izviđačkog odreda “Boško Palkovljević Pinki”, na čelu sa starešinom Miletom Kočićem, zamenikom Miroslavom Stankovićem i doajenom Slobodanom Stokanovićem Suljom, pa uz pomoć mlađarije, Aleksandra Kočića, Filipa Šakana i Anete Stijačić, sremački i još pride izviđački gostoprimljivi, odmah to veče upriličili prijem u svojim prostorijama, izmenjali međusobno poklone pa šta drugo, nego ajd u provod. Tek su ih prvi petli rastavili jer se u subotu ujutro, po zapovesti domaćih, moralo ići čak do Beograda. U obilazak Kalemgdanske tvrđave. Onda brzo nazad, na Frušku goru, u posetu manastiru Šišatovac pa na, skautskoj duši najdražu, šetnju po šumi i onda odmor na Letenki.
Sve do prvog mraka i Velšani i Sremci su dopola uživali u čistoj ariji i šetnji po fruškogorskim pitominama, a otpola u miomirisu džinovske talandare. Dobro izmoreni i nabokani, gosti su jedva dočekali da se dočepaju udobnih postelja jer ih je sutradan čekala nedelja prebukirana obilaskom arheoloških lokaliteta u Carskome gradu, poseta Muzeju Srema, kratak predah na levoj obali Save a onda, kao šlag na tortu, “Pinkijevi” izviđači su preko najvećeg visećeg pešačkog mosta u Evropi svoje drugare Velšane preveli na desnu obalu reke, u pitomu Mačvu.
Krajnja destinacija trodnevnog druženja je bio Specijalni rezervat prirode “Zasavica”. Upravnik Slobodan Simić je skaute upoznao s jedinstvenim biljnim i životinjskim svetom rezervata, a potom ih turističkim brodićem “Umbra” poveo u jedinstveni obilazak, da se lično uvere da je sve što je pričao živa istina.
Na tremu najviše drvene građevine u Srbiji, vidikovcu s kojeg pogled puca na celu Mačvu i pola ravnog Srema, osvedočeni prijatelj Srbije Tafi, kome je ovo već šesta godina kako se druži s mitrovačkim izviđačima, u svakoj prilici tamo kod njih u Velsu, ali i gde god da krene po Evropi i svetu, ističe “tradicionalno gostoprimstvo koje se u Srbiji može sresti na svakom koraku”. Smeška se dok prepričava jučerašnji događaj kada su njegovi zemljaci bili “šokirani” gostoprimstvom jedne novosadske porodice, koja ih je, ničim izazvana, ugostila rakijom, kafom, a potom sve đuture i zadržavala dok prasence s ražnja ne bude gotovo pa da zajedno ručaju. Nisu odmakli stotinu metara kad je stari pčelar naredio “niko nigde dok se ne popije po rakijica”. Naravno, ni upravnik Baća Simić nije smeo da izneveri tradiciju. Dočeko je Velšane s bećarskim sendvičem – ‘leba, masti i crvene paprike – i po čašom domaće mačvanke žute k’o dukat, a onda, dok nije stigla riba s talandare, puni ovali ljutog kulena, domaće suve kobasice i suve slanine “adidaske” koja može da se jede i bez ‘leba. Uz dobru klopu i još bolje domaće vino priči nikad kraja. Pao čvrst dogovor da će grupa velških skauta sigurno doći na “Arheološki kamp 2008”, koji će mitrovački izviđači organizovati uz pomoć ministarstava omladine i sporta i lokalne samouprave, krajem avgusta.
– Mi smo jedna familija. U Sremu i Srbiji se osećam podjednako kao da sam kod kuće, u Velsu. Jedva čekam avgust da ponovo dođem u Srem i na Baru „Zasavicu” – nevoljno se od domaćina oprostila Emili.
Nikola Nikšić
Poslato 23.04.2008
Jer, kako god da ih krstite, to su širom zemaljske kugle rasuti momci i devojke koji u dušama širokim k’o večnost gaje dobrotu, plemenitost i viteštvo. Baš poput skauta iz Kefilija, bajkovitog gradića u Velsu, i izviđača odreda “Boško Palkovljević Pinki” iz carskog grada s leve obale Save.
Gradacija za čvrsto, čvršće i najčvršće prijateljstvo i drugarstvo ima i svoj četvrti stepen – “skautizam”. Neraskidivim vezama vedrog skautskog bratstva odavno su se vezali Velšani i Sremci. Prvo su Velšani bili na zajedničkom taboru s mitrovačkim izviđačima, potom su prošle godine skupa bili na “DŽamboriju”, svetskom skupa skauta u Londonu, pa su onda mitrovački izviđači proveli sedam nezaboravnih dana u gostima kod prijatelja u Kefiliju. A onda su treće nedelje aprila proleća gospodnjeg 2008. došli skautski veterani Garet Ils, Dejvid Humpredžus, Šejn Stoun, Emili Ils.... Došli u najlepše vreme, kad je Srem krenuo da menja preobuku u zeleno.
Dočekali ih izviđači Izviđačkog odreda “Boško Palkovljević Pinki”, na čelu sa starešinom Miletom Kočićem, zamenikom Miroslavom Stankovićem i doajenom Slobodanom Stokanovićem Suljom, pa uz pomoć mlađarije, Aleksandra Kočića, Filipa Šakana i Anete Stijačić, sremački i još pride izviđački gostoprimljivi, odmah to veče upriličili prijem u svojim prostorijama, izmenjali međusobno poklone pa šta drugo, nego ajd u provod. Tek su ih prvi petli rastavili jer se u subotu ujutro, po zapovesti domaćih, moralo ići čak do Beograda. U obilazak Kalemgdanske tvrđave. Onda brzo nazad, na Frušku goru, u posetu manastiru Šišatovac pa na, skautskoj duši najdražu, šetnju po šumi i onda odmor na Letenki.
Sve do prvog mraka i Velšani i Sremci su dopola uživali u čistoj ariji i šetnji po fruškogorskim pitominama, a otpola u miomirisu džinovske talandare. Dobro izmoreni i nabokani, gosti su jedva dočekali da se dočepaju udobnih postelja jer ih je sutradan čekala nedelja prebukirana obilaskom arheoloških lokaliteta u Carskome gradu, poseta Muzeju Srema, kratak predah na levoj obali Save a onda, kao šlag na tortu, “Pinkijevi” izviđači su preko najvećeg visećeg pešačkog mosta u Evropi svoje drugare Velšane preveli na desnu obalu reke, u pitomu Mačvu.
Krajnja destinacija trodnevnog druženja je bio Specijalni rezervat prirode “Zasavica”. Upravnik Slobodan Simić je skaute upoznao s jedinstvenim biljnim i životinjskim svetom rezervata, a potom ih turističkim brodićem “Umbra” poveo u jedinstveni obilazak, da se lično uvere da je sve što je pričao živa istina.
Na tremu najviše drvene građevine u Srbiji, vidikovcu s kojeg pogled puca na celu Mačvu i pola ravnog Srema, osvedočeni prijatelj Srbije Tafi, kome je ovo već šesta godina kako se druži s mitrovačkim izviđačima, u svakoj prilici tamo kod njih u Velsu, ali i gde god da krene po Evropi i svetu, ističe “tradicionalno gostoprimstvo koje se u Srbiji može sresti na svakom koraku”. Smeška se dok prepričava jučerašnji događaj kada su njegovi zemljaci bili “šokirani” gostoprimstvom jedne novosadske porodice, koja ih je, ničim izazvana, ugostila rakijom, kafom, a potom sve đuture i zadržavala dok prasence s ražnja ne bude gotovo pa da zajedno ručaju. Nisu odmakli stotinu metara kad je stari pčelar naredio “niko nigde dok se ne popije po rakijica”. Naravno, ni upravnik Baća Simić nije smeo da izneveri tradiciju. Dočeko je Velšane s bećarskim sendvičem – ‘leba, masti i crvene paprike – i po čašom domaće mačvanke žute k’o dukat, a onda, dok nije stigla riba s talandare, puni ovali ljutog kulena, domaće suve kobasice i suve slanine “adidaske” koja može da se jede i bez ‘leba. Uz dobru klopu i još bolje domaće vino priči nikad kraja. Pao čvrst dogovor da će grupa velških skauta sigurno doći na “Arheološki kamp 2008”, koji će mitrovački izviđači organizovati uz pomoć ministarstava omladine i sporta i lokalne samouprave, krajem avgusta.
– Mi smo jedna familija. U Sremu i Srbiji se osećam podjednako kao da sam kod kuće, u Velsu. Jedva čekam avgust da ponovo dođem u Srem i na Baru „Zasavicu” – nevoljno se od domaćina oprostila Emili.
Nikola Nikšić
Poslato 23.04.2008
Preuzeto sa sajta dnevnik.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari