Vesti » EMportal 24.04.2008
Hoće li Evropa izmaći sudbini žrtve?
U poslednje vreme stižu različiti komentari u pogledu evropske sudbine zbog posledica eventualne američke recesije. MMF i OECD, pak, prilično su jedinstveni kada je stari kontinent u pitanju. Oni, pre svega, jasno upozoravaju da SAD ulaze u recesiju ali i da Evropa ne može izbeći sudbinu žrtve.
EMportal četvrtak, 24. april 2008.
U OECD-u je nedavno, na sastanku u Parizu, saopšteno da će ukupni gubici po liniji američke hipotekarne krize odneti preko 440 milijardi dolara. U pitanju je, dakako, primetna revizija u odnosu na prethodnu procenu od 200 do 300 milijardi dolara. Evropa je mnogo ranjivija nego što se uobičajeno smatra. To posebno važi za domen tržišta na kome se trguje derivatima, kompleksnim i iznad svega rizičnim berzanskim instrumentima.
Takva procena je napravljena tačno sredinom ovog meseca. Nju su podastrli eksperti OECD-a i ona se sada kreće u relaciji od 350 do 420 milijardi izgubljenih dolara. To, pa opet, zavisi od različitih pretpostavki u pogledu iznosa gubitaka kod najosteljivijih delova imovine banaka a koja bi, eventualno, mogla biti nadoknađena. Pri stopi oporavka od nekih 40 procenata, OECD gubitke penje na 422 milijarde dolara. Celih 87 milijardi dolara bi ponele američke banke i to najveći deo komercijalni razred, dok bi ostatak „pripao“ investicionom bankarstvu. Ti gubici bi se rasprostrli po celom zemaljskom šaru.
Trećina instrumenata kao što su, na primer, „kolateralizovane dugovne obligacije“ i srodni papiri, koji su povezani sa sudbinom „drugorazrednih hipoteka“ završila je uglavnom kod evropskih banaka, ocenjuju stručnjaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Ono što je potencijalno još opasnije pri ovakvoj proceni je, kako iznosi američki poslovni magazin, Forbes, „druga zona papirnate imovine“ koja, doduše, još nije bila oprljena dosadašnjim turbulencijama. Naime, u pitanju su finansijski proizvodi čija se garancija osniva na osnovnom kapitalu emitera. U pitanju su, dakle, stokovi deonica, odnosno imovine samih banaka. Od 2003. godine pa sve do početka aktuelnog perioda vrednost njihovog tržišta je dohvatila kojih hiljadu milijardi dolara. U igru sa njima svojevremeno su ušle banke koje obavljaju uglavnom poslove sa stanovništvom ili pak štedne zadruge u kojima se našao udružen kapital namenjen davanju stambenih pozajmica. Evropa je baš u tom domenu preuzela dominantnu ulogu. U pitanju su, u žargonu poznati, CPPI finansijski proizvodi. Sada je nastao rizik da bi ekonomski rast mogao biti dobrano sapleten baš eventualnim gubicima kod banaka sa ovakvom strukturom poslovnog portfolija, što bi bilo posebno osetljivo za širu ekonomiju. Zbog toga je i jedan od vodećih ljudi iz OECD-a, Tomas Vajzer, pozvao centralne banke celog sveta na masovnu monetarnu intervenciju kako bi se, eventualno, spašavali najosetljiviji slojevi bankarskog biznisa.
Sa druge strane, Međunarodni monetarni fond je uopozoro da bi američka ekonomija ove godine mogla ući u relativno blagu recesiju sa jedva vidljivim rastom od svega 0.5 procenata. Sve to čak i nakon stimulativnog Bušovog paketa nižih poreza i temeljnog redukovanja ključne kamatne stope. MMF upozorava da će svetski ekonomski rast u naredne dve godine pasti na samo 3,7 procenata. Najvažnija finansijska institucija sveta je, kada je reč o Evropi, posebno upozorila da bi najosetljivije zemlje u odnosu na „neprijatan berzanski eho“, koji stiže sa druge strane Atlantika, mogle postati Velika Britanija i Holandija.
Velika Britanija i njen ministar finansija. Alister Darling, koliko juče su obnarodovali da će za potcenjene papire u vlasništvu domaćih banaka ponuditi ogromnu sumu od 50 milijardi funti sterlinga u vidu sigurnih vladinih obveznica. Time oni na neki način imitiraju ranije poteze američke Federalne Rezerve. Ono što je za najveće evropsko ostrvo najdramatičnije jeste da su prošlog meseca cene kuća pale 2,5 procenata a da se za celu godinu očekuje skliznuće od nekih desetak odsto.
Između ostalog, Velika Britanija stenje i pod velikim dugom svakog pojedinačnog Britanca. Neosigurani dug po tom osnovu iznosi 1,3 hiljade milijardi funti sterlinga što je veći iznos od ukupne sume koja važi za celokupnu Evropsku uniju. Troškovi otplate hipoteka su se u ovoj zemlji u poslednjih deset godina utrostručili i sada iznose 25 procenata ukupnih potrošačkih rashoda. Pre samo deset godina proporcija je iznosila svega 14 procenata. Dovedena je u pitanje i sama uloga Londona kao svetskog finansijskog centra. Američki J.P. Morgan procenjuje da bi londonski Siti mogao, kao rezultat kreditnog kraha, izgubiti do 40 000 radnih mesta.
Najgore pogođena evropska banka do sada, švajcarska UBS, najavila je zatvaranje 900 radnih pozicija na ovoj lokaciji. Funta sterlinga je već pala na svoj najniži nivo u odnosu na kontinentalni evro. On je sada vredan više od 80 pensa. Engleska početna kamatna stopa je smanjena na svega pet procenata kako bi se oslobodio prostor za nove kredite. Izgleda, do sada, bez nekog većeg uspeha.
Nemačka se, pak, dosta dobro drži jer njen neugasli eksportni žar još uvek dobro sija. I pored toga, nedavno je iz Bavarske stigla vest da je zemaljska banka te pokrajine „zaglavila“ sa 4,3 miljarde evra gubitaka. Slično su pre toga prošle Saksonska zemaljska banka i West landesbank. Sve tri kuće Nemci su morali spašavati uz obilnih 30 milijardi evra. Sve je išlo iz javnih fondova koji se, pak, pune iz poreskih prihoda običnih građana. A to je, prema „Der Spiegelu“ tek vrh ledenog brega. Prema nezvaničnim informacijama nemačke banke su „skrile“ gubitak od najmanje 200 milijardi evra.
Neki od analitičara smatraju da će najgore nastupiti tek u četvrtom kvartalu. Sa svojom politikom monetarne stabilnosti i velikog zazora u odnosu na inflaciju Evropska centralna banka je veoma kritična na poteze koji se povlače u Vašingtonu gde se o svojevrsnoj poplavi dolara ne vodi baš previše računa. Istina je i da je jak evro u nekom smislu sačuvao Evropu od gorih posledica, na primer, po osnovu naraslih troškova za naftu. Ipak, neminovno je da sve veća razlika u kamatnim stopama Evrope i Amerike nužno mora destabilizovati svetski monetarni sistem. Ako se u međuvremenu ne nađe neko spasonosno rešenje!
Objavi:
Del.icio.us
Digg
My Web
Facebook
Newsvine
Lokacija: SAD
Institucije: OECD, EU, MMF
Takva procena je napravljena tačno sredinom ovog meseca. Nju su podastrli eksperti OECD-a i ona se sada kreće u relaciji od 350 do 420 milijardi izgubljenih dolara. To, pa opet, zavisi od različitih pretpostavki u pogledu iznosa gubitaka kod najosteljivijih delova imovine banaka a koja bi, eventualno, mogla biti nadoknađena. Pri stopi oporavka od nekih 40 procenata, OECD gubitke penje na 422 milijarde dolara. Celih 87 milijardi dolara bi ponele američke banke i to najveći deo komercijalni razred, dok bi ostatak „pripao“ investicionom bankarstvu. Ti gubici bi se rasprostrli po celom zemaljskom šaru.
Trećina instrumenata kao što su, na primer, „kolateralizovane dugovne obligacije“ i srodni papiri, koji su povezani sa sudbinom „drugorazrednih hipoteka“ završila je uglavnom kod evropskih banaka, ocenjuju stručnjaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Ono što je potencijalno još opasnije pri ovakvoj proceni je, kako iznosi američki poslovni magazin, Forbes, „druga zona papirnate imovine“ koja, doduše, još nije bila oprljena dosadašnjim turbulencijama. Naime, u pitanju su finansijski proizvodi čija se garancija osniva na osnovnom kapitalu emitera. U pitanju su, dakle, stokovi deonica, odnosno imovine samih banaka. Od 2003. godine pa sve do početka aktuelnog perioda vrednost njihovog tržišta je dohvatila kojih hiljadu milijardi dolara. U igru sa njima svojevremeno su ušle banke koje obavljaju uglavnom poslove sa stanovništvom ili pak štedne zadruge u kojima se našao udružen kapital namenjen davanju stambenih pozajmica. Evropa je baš u tom domenu preuzela dominantnu ulogu. U pitanju su, u žargonu poznati, CPPI finansijski proizvodi. Sada je nastao rizik da bi ekonomski rast mogao biti dobrano sapleten baš eventualnim gubicima kod banaka sa ovakvom strukturom poslovnog portfolija, što bi bilo posebno osetljivo za širu ekonomiju. Zbog toga je i jedan od vodećih ljudi iz OECD-a, Tomas Vajzer, pozvao centralne banke celog sveta na masovnu monetarnu intervenciju kako bi se, eventualno, spašavali najosetljiviji slojevi bankarskog biznisa.
Sa druge strane, Međunarodni monetarni fond je uopozoro da bi američka ekonomija ove godine mogla ući u relativno blagu recesiju sa jedva vidljivim rastom od svega 0.5 procenata. Sve to čak i nakon stimulativnog Bušovog paketa nižih poreza i temeljnog redukovanja ključne kamatne stope. MMF upozorava da će svetski ekonomski rast u naredne dve godine pasti na samo 3,7 procenata. Najvažnija finansijska institucija sveta je, kada je reč o Evropi, posebno upozorila da bi najosetljivije zemlje u odnosu na „neprijatan berzanski eho“, koji stiže sa druge strane Atlantika, mogle postati Velika Britanija i Holandija.
Velika Britanija i njen ministar finansija. Alister Darling, koliko juče su obnarodovali da će za potcenjene papire u vlasništvu domaćih banaka ponuditi ogromnu sumu od 50 milijardi funti sterlinga u vidu sigurnih vladinih obveznica. Time oni na neki način imitiraju ranije poteze američke Federalne Rezerve. Ono što je za najveće evropsko ostrvo najdramatičnije jeste da su prošlog meseca cene kuća pale 2,5 procenata a da se za celu godinu očekuje skliznuće od nekih desetak odsto.
Između ostalog, Velika Britanija stenje i pod velikim dugom svakog pojedinačnog Britanca. Neosigurani dug po tom osnovu iznosi 1,3 hiljade milijardi funti sterlinga što je veći iznos od ukupne sume koja važi za celokupnu Evropsku uniju. Troškovi otplate hipoteka su se u ovoj zemlji u poslednjih deset godina utrostručili i sada iznose 25 procenata ukupnih potrošačkih rashoda. Pre samo deset godina proporcija je iznosila svega 14 procenata. Dovedena je u pitanje i sama uloga Londona kao svetskog finansijskog centra. Američki J.P. Morgan procenjuje da bi londonski Siti mogao, kao rezultat kreditnog kraha, izgubiti do 40 000 radnih mesta.
Najgore pogođena evropska banka do sada, švajcarska UBS, najavila je zatvaranje 900 radnih pozicija na ovoj lokaciji. Funta sterlinga je već pala na svoj najniži nivo u odnosu na kontinentalni evro. On je sada vredan više od 80 pensa. Engleska početna kamatna stopa je smanjena na svega pet procenata kako bi se oslobodio prostor za nove kredite. Izgleda, do sada, bez nekog većeg uspeha.
Nemačka se, pak, dosta dobro drži jer njen neugasli eksportni žar još uvek dobro sija. I pored toga, nedavno je iz Bavarske stigla vest da je zemaljska banka te pokrajine „zaglavila“ sa 4,3 miljarde evra gubitaka. Slično su pre toga prošle Saksonska zemaljska banka i West landesbank. Sve tri kuće Nemci su morali spašavati uz obilnih 30 milijardi evra. Sve je išlo iz javnih fondova koji se, pak, pune iz poreskih prihoda običnih građana. A to je, prema „Der Spiegelu“ tek vrh ledenog brega. Prema nezvaničnim informacijama nemačke banke su „skrile“ gubitak od najmanje 200 milijardi evra.
Neki od analitičara smatraju da će najgore nastupiti tek u četvrtom kvartalu. Sa svojom politikom monetarne stabilnosti i velikog zazora u odnosu na inflaciju Evropska centralna banka je veoma kritična na poteze koji se povlače u Vašingtonu gde se o svojevrsnoj poplavi dolara ne vodi baš previše računa. Istina je i da je jak evro u nekom smislu sačuvao Evropu od gorih posledica, na primer, po osnovu naraslih troškova za naftu. Ipak, neminovno je da sve veća razlika u kamatnim stopama Evrope i Amerike nužno mora destabilizovati svetski monetarni sistem. Ako se u međuvremenu ne nađe neko spasonosno rešenje!
Objavi:
Del.icio.us
Digg
My Web
Newsvine
Lokacija: SAD
Institucije: OECD, EU, MMF
Preuzeto sa sajta emportal.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari