Godinu dana tekaodogovor oko boje

SUBOTICA - Od aprila prošle godine se čeka nastavak radova na rekonstrukciji subotičke Sinagoge koji su obustavljeni zbog neslaganja Jevrejske opštine i Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture kojom bojom treba ofarbati fasadu. Prvi su bili za autentičnu oker žutu, drugi za zelenu.

Rezultat konačnog dogovora, za koji je trebalo godinu dana, postignutog između predstavnika Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture i Jevrejske opštine u Subotici je da će jevrejska bogomolja biti ofarbana u boju vrlo sličnu onoj koju Subotičani pamte.

- Sinagoga će biti boje peska. U opciji je bilo nekoliko nijansi, koje su radi probe nanete na zid, i izabrana je jedna, otprilike ona boja na koju smo svojevremeno i navikli. Sada je u toku nabavka farbe - kaže Robert Sabadoša, predsednik Jevrejske opštine u Subotici.

Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika je imao „argument“ u intervjuu sa početka prošlog veka koji je dao jedan od arhitekata Jakob Deže listu Sombat, gde negoduje što Sinagoga nije okrečena u zeleno.

POD ZAŠTITOM DRŽAVE

Sinagoga u Subotici je spomenik kulture pod zaštitom države zbog izuzetne arhitektonske lepote, podignuta je 1902. godine u stilu mađarske secesije, a gradili su je graditelji Marcel Komor i Jakab Deže. Poslednjih decenija bila je u izuzetno ruiniranom stanju tako da se od 1996. godine nalazila na listi 100 najugroženijih spomenika kulture Svetskog spomeničkog fonda. Posle više delimičnih, sveobuhvatna obnova Sinagoge počela je pre četiri godine.

POMOĆ SA SVIH STRANA

Sredstva za rekonstrukciju Sinagoge obezbeđuje Fondacija SOS Sinagoga (čiji je predsednik Jožef Kasa, a predsednik kuratorijuma, tela koje odlučuje, Geza Kučera). Članovi su i predstavnici Jevrejske opštine, stručnjaci iz Beograda, čak i iz Amerike! Do sada je najvećim delom sredstva izdvajala opština Subotica, zatim Svetski spomenički fond. Pristigla su i značajna sredstva od Ministarstva vera Republike Srbije.

Geza Vaš, direktor Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, pre godinu dana je tvrdio da je „uveren u ispravnost predložene promene boje fasade u zeleno i jer se razlozi za to nalaze u duboko duhovnoj sferi.

- Zelena je simbol vrta, a ako je sinagoga mesto gde se čovek sjedinjuje sa bogom, logično je da ona ima osobine vrta, i to je vidljivo u rukopisu arhitekte u uređenju enterijera, koji je sav u vijugavim linijama i floralnim motivima - rekao je Glasu javnosti Geza Vaš i dodao da, po njegovom mišljenju, treba slediti raspored boja na krovu: zelena, terkot i plava koja se potom pojavljuju i na fasadi.

Ipak, zelena boja, koja je prvobitno bila izabrana, pre krečenja je „otišla u istoriju“. Sa ovom odlukom slažu se i stručnjaci Republičkog zavoda iz Beograda, koji su praktično nadležni da overe sve odluke subotičkog Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Gabor Demeter, arhitekta-konzervator, stručni saradnik Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, obavlja konzervatorski nadzor i koordinator je projekta restauracije Sinagoge.

- U međuvremenu je odlučeno da se krene dalje sa narudžbinom nedostajućih terakota elemenata za fasadu od fabrike „Žolnai“. To je neophodno da bismo mogli nastaviti uređenje fasade. U toku je izrada papirologije u vezi sa nabavkom, kao i demontaža uzoraka tih elemenata, na osnovu čega će „Žolnai“ da ih izradi - kaže Demeter.

Druga faza radova na rekonstrukciji će se nastaviti kada vremenske prilike to dozvole i do tri meseca trebalo bi da budu okončani radovi na krovu. Za rekonstrukciju Sinagoge potrebno je između tri i tri i po miliona evra.

- Nezavisno od novca, radovi će trajati minimum tri, pa i do četiri godine da bi se smatrali završenim jer su to veoma složeni konzervatorski poslovi. Proces rastauracije starog je komplikovan i sofisticiran, ali mi imamo iskustva jer smo sličan posao imali kod rekonstrukcije Rajhl palate. Rajhl palata se restaurirala tri godine bez obzira na to što su relativno uredno stizale pare i nije bilo zastoja u radovima - kaže Demeter i dodaje da će Sinagoga zadržati versku funkciju, ali će, sa druge strane, koncertna dvorana zadovoljiti i neke kulturne sadržaje grada.

U Jevrejskoj opštini su optimisti u vezi sa nabavkom sredstava za rekonstrukciju. Osim što su se ponovo obratili Svetskom spomeničkom fondu, očekujući pozitivan odgovor, podsećaju i na nedavnu izjavu predsednika SO Subotice Geze Kučere, koji je preneo obećanje austrijske vlade da će finansijski pomoći rekonstrukciju subotičke Sinagoge.

Autor:

Agencija SINA