Slovo svetog Jovana Zlatoustog

"Ako je ko pobožan i bogoljubiv, neka se naslađuje ovim divnim i svetlim slavljem. Ako je ko blagorazuman sluga, neka radujući se uđe u radost Gospoda svoga. Ako se ko namučio posteći, neka sada primi platu. Ako je ko od prvog časa radio, neka danas primi pravedni dug. Ako je ko došao posle trećeg časa, neka praznuje sa zahvalnošću. Ako je ko stigao posle šestog časa, neka nimalo ne sumnja, jer ničim neće biti oštećen. Ako je ko propustio i deveti čas, neka pristupi ne kolebajući se nimalo. Ako je ko stigao tek u jedanaesti čas, neka se ne plaši zakašnjenja: jer ovaj divni Gospodar prima poslednjeg kao i prvog, odmara onoga koji je došao u jedanaesti čas, kao i onoga koji je radio od prvog časa", vaskršnje je slovo svetog Jovana Zlatoustog, arhiepiskopa konstantinopoljskog, iz knjige "Svetootačke pouke na dane Strasne sednice".

Reč je o izdanju Zadužbine svetog Manastira Hilandara, namenjenog svima koji u dane strogog posta Strasne sedmice, "svake godine iznova ulaze u dane Hristovog stradanja". U knjizi su sabrane besede svetih otaca, uglavnom Jovana Zlatoustog, Jovana Damaskina, Jefrema Sirijskog, u prevodu Ksenije Zlatić, Miroljuba Avdalovića i episkopa bivšeg zahumsko-hercegovačkog Atanasija (Jevtića), koje započinju od petka šeste nedelje Velikog posta i preko praznika Lazareve subote, Ulaska Hristovog u Jerusalim i dana Strasne sedmice vode do "krune ove duhovne pripreme" - Vaskrsa. Tumačenja jevanđelja i besede na jevanđeljske teme vezane za pojedine dane Strasne sedmice i poslednje događaje iz Hristovog zemaljskog života, iza kojih stoje najveći pravoslavni autoriteti, Zadužbina Hilandara objavila je u okviru "Svetootačke biblioteke", s blagoslovom hilandarskog igumana Mojsija i željom da jedini srpski manastir na Svetoj gori "nastavi svoje prisustvo u duhovnom i kulturnom prostoru matice, neprekinutim pisanim tragom, započetim delom i slovom svetog Save Srpskog". U okviru ove biblioteke objavljene su i tri knjige beseda svetog Jovana Zlatoustog: "Besede o pokajanju", "Izabrane besede na psalme" i "Praznične besede".

Za one koji žele da saznaju i nauče nešto više o pojedinim verskim praznicima pravi izvor je knjiga istog naslova koji su, uz pomoć Fondacije Konrad Adenauer, zajedničkim snagama objavili Eparhija niška Srpske pravoslavne crkve i Karitas Srbije i Crne Gore. Ovo izdanje ima "četvorostruki" blagoslov: episkopa niškog Irineja (Gavrilovića), nadbiskupa beogradskog Stanislava Hočevara, rabina Jevrejske zajednice u Srbiji Isaka Asijela i sadašnjeg počasnog reis-ul-uleme Islamske zajednice u Srbiji Hamdije Jusufspahića, jer sadrži izbor praznika sve četiri konfesije.

"Svim pomenutim veroispovestima zajedničko je da su praznici posvećeni Tvorcu. Tokom praznika pažnja vernika je posebno okrenuta duhovnim vrednostima. Veoma je bitno da znamo značanje i poruke praznika, ne samo zajednice kojoj sami pripadamo, nego i osnovne pojmove koji čine okosnicu verovanja drugih", ističe se u predgovoru knjige, koja je više nego potrebna u društvu koje se oporavlja od višedecenijske ateizacije i teži verskom vaspitanju i toleranciji.

Detaljnije upoznavanje sa svim pravoslavnim praznicima u crkvenoj godini omogućava "Srpski pravoslavni i običajni kalendar za prestupnu 2008", izdavača Unapres. On sadrži žitija svetih za svaki dan u godini, preuzeta iz, u SPC neprikoslovenog "Ohridskog prologa" vladike Nikolaja, čiji je životopis u ovoj knjizi napisao episkop raško-prizrenski Artemije (Radosavljević). Kalendar predstavlja sažetu varijantu pomenutog "Ohridskog prologa" i dvanaestotomnih "Žitija svetih" arhimandrita Justina (Popovića). Osim žitija svetih, sadrži i informacije o julijanskom kalendaru, pokretnim praznicima, krsnim slavama kod Srba, postovima i pravilima ishrane u dane posta, trapavim sedmicama (tokom kojih se ne posti), pojašnjenja kome su posvećeni pojedini dani u sedmici, recepte za slave i praznike. J. Tasić