Karla del Ponte svedoči o trgovini organima otetih Srba

Bivša glavna tužiteljka Međunarodnog tribunala u Hagu Karla del Ponte pristala je da razgovara sa srpskim tužiocima i sudijama koji istražuju trgovinu organima zarobljenih Srba na Kosovu i Metohiji. Do susreta bi moglo da dođe početkom jula u Monaku ili u septembru u Beogradu, rekao je za „Blic“ srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.

- Po mom ovlašćenju, predstavnik Tužilaštva za ratne zločine sreo se u Buenos Ajresu sa Karlom del Ponte (koja je ambasador Švajcarske u toj zemlji). Sa njom je razgovarao i o njenoj knjizi i izneo naše stavove: Ta knjiga je komercijalizacija i politizacija jednog delikatnog posla koji nije završen. Isto tako, on ju je zamolio da razgovara sa našim zamenikom tužioca i sudijom koji rade na predmetu trgovine ljudskim organima. Ukoliko je diplomatska funkcija u tome ne spreči, do tog razgovora bi moglo doći ili na Forumu „Kran Montana“ u Monaku početkom jula ili u septembru u Beogradu prilikom promocije njene knjige - kaže Vukčević.

Da li ćete uspeti da saznate ko je stopirao istragu o trgovini ljudskim organima i na kakve sve poteškoće sada nailazi istraga o tom zločinu?

- Na osnovu informacija kojima raspolažemo, očigledno je da UNMIK nije dobro funkcionisao. Znamo da je postojala istraga o trgovini ljudskim organima i znamo da je jedan od funkcionera UNMIK-a pobegao u Južnu Ameriku opterećen krivičnim prijavama na ovu temu. Sada, posle objavljivanja knjige „ Lov“ Karle del Ponte, mnoge stvari su jasnije. Na osnovu njenih navoda krenuli smo u pretkrivični postupak. Kontaktirali smo Tužilaštvo Albanije, Međunarodni komitet Crvenog krsta. Ispitaćemo još svedoka, pored onih koje smo već ispitali.

Koje dokaze i izjave koje ste dostavili Haškom tužilaštvu u slučaju Haradinaja oni uopšte nisu koristili?

- Postoje još dva događaja koja nisu uzeta u obzir prilikom pisanja optužnice u Tribunalu koja ćemo im dostaviti. Analizira se presuda prvostepenog Veća i već je ustanovljeno da dva svedoka koja imaju važna saznanja o Haradinajevoj odgovornosti nisu saslušana. Ti iskazi su upečatljivi i nikakve oslobađajuće presude me ne mogu uveriti da se ne radi o okorelom ratnom zločincu. Duga stvar koja je upečatljiva je da se on ne goni po komandnoj odgovornosti. Serž Bremerc, kao novi tužilac, vezan je navodima optužnice i ne može izlaziti iz njenog okvira. Mi ćemo, to je moj dogovor sa Bremercom, pružiti svu moguću asistenciju. Isto tako, insistirali smo da svi oni koji nisu radili svoj posao kako treba snose odgovornost. Kako je moglo da nestane devet svedoka koji su povezani sa ovim predmetom?

Izjavili ste, posle presude Haradinaju, da je Tribunal izgubio razloge za postojanje. Kako vidite nastavak saradnje s Haškim sudom?

- Nastavak saradnje Tužilaštva na čijem sam čelu sa Tribunalom nije se doveo u pitanje, jer nas na to obavezuje i naš zakon o saradnji. Takođe nas na to obavezuje i akcioni plan Vlade Srbije za lociranje, hapšenje i transfer haških begunaca. Da ne govorim o moralnoj obavezi prema nama samima i prema žrtvama. To nikakve veze nema sa greškama Tribunala, kojih je u poslednje vreme sve više. Niko, pa ni Tribunal nije „sveta krava“, pa da se o očiglednim propustima koji su učinili ne može ni govoriti. Uostalom, upravo se u Tribunalu traži novi šef službe za zaštitu svedoka.

Imali ste sastanak sa glavnim haškim tužiocem Seržom Bramercom, šta

ste mu rekli?

- Stekao sam utisak da je tužilac Bramerc odgovorna i uporna ličnost, da svoj posao radi na drugačiji način od njegove prethodnice Karle del Ponte, ali jednako rešen da Tribunal mora da završi posao koji je započeo. Dobili smo od njega veliku podršku za sve što radimo kada su u pitanju procesi za ratne zločine koje otvaramo pred našim sudom.

Koliko su nadležne službe ozbiljno shvatile pripremanje atentata

na vas?

- Služba za zaštitu MUP-a Srbije je obaveštena o svim pretnjama koje su stizale u Tužilaštvo. Mi smo od tog svedoka uzeli izjavu, obavestili ih, dostavili im snimak razgovora. Iznenadila me je činjenica da MUP Srpske nije upoznat sa ovim pretnjama, s obzirom da se u njima pojavljuju veoma interesantna imena. Međutim, još više me je zabrinulo ono drugo pismo koje je stiglo sa beogradskim poštanskim žigom, a poslato je, navodno, iz Čikaga. Oni su se, dakle, približili 8.000 kilometara i najavili „patriotske“ demonstracije pod našim prozorom, pred zgradom Specijalnog suda.

Kako reaguje vaša porodica na pretnje upućene vama?

- Nikada ne bih mogao da radim svoj posao bez podrške i razumevanja porodice. Isto tako, nju ne želim da mešam u bilo šta što se tiče mog posla. Ja sam jedini odgovoran za ono šta radim.

Sukob Haradinaja sa ruskim Kforom

Tužilac Vladimir Vukčević kaže da je Ramuš Haradinaj, zajedno sa svojim uniformisanim zamenicima iz Kosovskog zaštitnog korpusa i sa naoružanjem, pokušao da prođe kontrolni punkt Kfora maja 2000. bez provere i zaustavljanja, posle čega je izbio sukob.

- Patrolu Kfora na tom punktu činili su pripadnici nemačkog i ruskog kontigenta. Kada su se Haradinaj i njegovi zamenici konačno zaustavili, nemačkom vojniku su pokazali legitimacije KZK i istekle dozvole za nošenje oružja. Nemački vojnik im je naredio da izađu iz vozila. Haradinaj je izašao i nasrnuo na vojnika. U tom trenutku su se umešali i ruski vojnici i došlo je do tuče, u kojoj je Haradinaj zadobio lakše povrede. Vojnici Kfora su uspeli da ih savladaju i sprovedu u bazu u Mališevu. Haradinaju je polomljen nos i zahtevao je lekarsku intervenciju. Sproveden je u bolnicu u Prištini, a zatim je od brigadnog generala Huana Ortunja tražio da se ruski kontigenti odmah povuku sa Kosova. Nekoliko dana nakon tog incidenta počela je serija oružanih napada na punktove i baze ruskog Kfora. U narednih par meseci poginulo je osam pripadnika ruskog Kfora, a desetina ih je teže i lakše povređena - kaže Vladimir Vukčević.