Poljoprivreda: Ne kupuju mleko od neposlušnih i sitnih farmera

Najveće srpske mlekare opet su pokazale kako se uništavaju ovdašnji farmeri, najpre oni najjači a potom i „sitniji“. „Salford“ im je počeo da otkazuje ugovore, a silu je demomonstrirao prvo na proizvođačima koji mu dnevno donose 1.000 litara najkvalitenijeg mleka da bi potom na zub uzeo i one koji imaju po 15-tak krava. Najpre je to uradila „Novosadska mlekara“, zatvorivši vrata farmerima koji slove za najbolje u Vojvodini, a od prvog maja ni pojedini stočari iz fruškogorskog sela Vizić neće moći da isporučuju mleko „Imleku“.

Otkaz ugovora dobilo je dvoje inicijatora osnivanja Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine, Sanja Bugarski i Jugoslav Dimitrijević. Ocenjujući „Salfordov“ potez merom zastrašivanja i ličnim momentom pojedinaca u ovoj kompaniji, Sanja Bugarski, čije su krave lane dale 300.000 litara mleka, za „Dnavnik“ je kazala da to neće omesti njeno angažovanje u Asocijaciji i sprečiti da govori o malverzacijama kojima se mlekare služe.

Priča je krenula od aneksa ugovora koje je trebalo da potpišu farmeri nakon što je Komisija za zaštitu konkurencije utvrdila da „Salford“ zloupotrebljava dominantan položaj u otkupu i naložila naložila mu da ispravi sve propuste. Međutim, kako tvrdi naša sagovornica, novina u aneksima ugovora bila je jedino to što je farmerima omogućena dodatna kontrola mleka. Time proizvođači nisu bili zadovoljni, ali ipak su potpisali anekse tog dokumenta. Zauzvrat smo dobili raskid ugovora, kaže Sanja Bugarski napominjući da nije pristala na cenovnik koji joj je ponudio „Salford“ jer su joj obećane cene drugačije od navedenih.

- Otkaz iz Novosadske mlekare dobili su samo zato što su javno pričali o ceni mleka i Salfordove zloupotrebe monopolske pozicije. To je velika sramota, i još jednom se pokazalo da Salford radi šta hoće - kaže za „Dnevnik“ predsednik Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Dejan Trajković, vlasnik vrhunskih rasnih grla koja dnevno daju 3.700 litara mleka - Ugovori su raskinuti bez osnova. Kojoj mlekari ne treba 1.000 litara mleka ekstra kvaliteta dnevno? Reč je o ličnom hiru pojedinih ljudi u „Salfordu“ ali i je to ujedno i poruka ostalim proizvođačima da budu pokorni.

Izgovora ima

Kako smo nezvanično saznali u „Salfordu“ nije u pitanju nikakvo tendenciozno izbacivanje farmera iz ovog sistema već je reč o pojedinačnim slučajevima. U „Salfordu“ kažu da prestaju da otkupljuju mleko samo ako je ono ispod granice neophodnog kvaliteta i ako je reč o neuslovnom otkupu, što je uobičajena praksa i nije novost. A slučaj Sanje Bugarski i Jugoslava Dimitrijevića je posebna priča. Problem je, kažu naši sagovornici bliski rukovodstvu „Salforda“ u tome što Sanja Bugarski nije pristala na cenovnik a Dimitrijević 70 odsto mleka isporučuje „Somboledu“.

Napominjući da je cena sirovog mleka obarana nekoliko puta u poslednjih par meseci i da je većina farmera prinuđena da prodaje svoj proizvod za 24 ili 15 dinara po litri, što je ispod svake granice isplativosti. Samo jedan posto „Salfordovih“ kooperanata dobija najvišu cenu od 30 dinara, tvrdi naš sagovornik.

Cela priča se može povezati i sa uvozom mleka u prahu. Mlekare sada imaju dovoljno sirovine a konditori im ne uzimaju mleko u prahu jer imaju ono koje je stiglo uz befel države. Za prva dva meseca od donošenja uredbe o uvozu mleka u prahu stiglo 1.040 tona ovog proizvoda, a to je isto što i 10 miliona litara običnog mleka. Uz ocenu da je skandalozni uvoz mleka u prahu i maslaca samo potvrda nebrige države prema stočarstvu, Trajković tvrdi da je tim potezom ugroženo 800.000 ljudi - proizvođača i članova njihovih domaćinstava. Kako smo saznali, „Frikom“ ima mleka u prahu dovoljno za dve godine, a recimo, mlekara u Odžacima, koja je u sastavu „Salforda“, nema više gde da ga lageruje. Među proizvođačima i trgovcima kruže i priče da je ovaj investicioni fond nezadovoljan prodajom ali i dalje drži astronomske cene jer mu predstoji prodaja, a visok profit je važan preduslov za to.

Farmeri s kojima smo razgovarali svesni su da ovdašnje mlekare ne dobijaju uvek kvalitetnu sirovinu jer mnogi proizvođači nemaju standarde neophodne za valjanu proizvodnju ali ističu i da je problem i u organizovanom otkupu. Naime, mleko se uzima od brojnih sitnih proizvođača, sve se pomeša i kontroliše, pa je dovoljno da nekoliko litara ne ispunjava uslove a da svi farmeri dobiju nižu cenu. Slab kvalitet je, kažu naši sagovornici, problem svih mlekara ali se stočarstvo ne može unaprediti preko noći.

S. Gluščević

Poslato 25.04.2008