Poljoprivreda: Za pet godina izvoz pet milijardi dolara?

Skok izvoza sa sadašnjih 1,7 milijardi dolara godišnje na čak pet milijardi zelenih novčanica i to u narednih tri do pet godina, jedan je od osnovnih ciljeva zapisanih u novoj strategiji razvoja srpske poljoprivrede, koja će svetlost dana ugledati prvih dana maja.

Bez obzira što je prethodna vlada i to pre samo četiri godine usvojila isti ovakav dokumnet, s malo drugačijom sadržinom, srpska poljoprivreda će dobiti još jednu strategiju razvoja, a njena sudbina je neizvesna. Tim pre što su izbori blizu, a da li će budući vlastodršci poštovati ovaj dokument ili će i oni presaviti tabak pa krojiti budućnost našem agraru ostaje da se vidi.

- Strategija i njeni ciljevi neće biti samo mrtvo slovo na papiru i spisak želja, već će za povećanje izvoza biti povećani i podsticaji, subvencije i premije paorima - kaže republički Ministar poljoprivrede Slobodan Milosavljević. - Veoma je značajno da strategija ne planira samo puko povećanje izvoza na pet milijardi dolara već je cilj da imamo suficit od čak tri milijarde dolara, što znači da za toliko naš izvoz hrane bude veći od uvoza. Bez obzira na sve skeptike, značajno veći nastup našeg agrara na svetskoj pjaci je realnost. Svake godine u Srbiji ostane neposejano oko 300.000 hektara. Da se tu nađe samo pšenica to je rod od preko milion tona, a samo tu se krije izvozni potencijal od oko 400 miliona dolara. Kada bismo povećali prinose i na ostalim poljima, uveli nove tehnologije i navodnjavanje, jasno je kolike su nam šanse. A upravo strategija predviđa pomoć paorima da unaprede najkritičnije tačke proizvodnje. Takođe, moraju se povećati i davanja po hektaru obradive površine, kako bi se zasejala svaka njiva. Kada nemački ministar poljoprivrede pozove svoje poljoprivrednike da poseju sve oranice to moramo raditi i mi.

Milosavljević posebno podvlači da je akcenat u strategiji dat na stočarstvo, jer ono mora da bude pokretač i razvoja i izvoza. Tako je u svim razvijenim državama pa mora biti i kod nas - tvrdi on.

- Strategija, ali i agrarna politika za narednu godinu, predviđaju značajno veće premije i podsticaje za stočarstvo - kaže ministar poljoprivrede. - Takoće premija za umatičena muzna grla će biti duplirana, što znači da će stočari umesto 70 evra po kravi dobijati 150. Značajno će biti veći podsticaji i za tovnu junad. Porašće sa sadašnjih 90 na 120 evra po grlu. Takođe, moramo hitno da se izborimo sa svinjskom kugom kako bi izvoz svinjetine krenuo znatno većim tempom.

Agrarni budžet od pola milijarde evra

- Srpskoj poljoprivredi godišnje je potrebno pola milijarde evra direktnih podsticajnih sredstava, a jedini način da ta sredstva budu obezbeđena je da Srbija potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU i na taj način obezbedi pristup evropskim fondovima - smatra Slobodan Milosavljević..- Ovoliko je potrebno upravo da bi se ostvario osnovni cilj strategije, a to je izvoz od pet milijardi dolara.

Srbija, koja u agrarnom budžetu za ovu godinu ima 300 miliona evra za podsticaje, u narednih nekoliko godina neće moći iz sopstvenog budžeta da toliko poveća davanja poljoprivrednicima, rekao je Milosavljević. Iz evropskih fondova bi Srbija godišnje mogla da obezbedi dodatnih 120 do 160 miliona evra i sva ta sredstva će biti namenjena razvoju sela, farmerstva, infrastrukture na selu, usvajanju standarda za plasman proizvoda na evropsko tržište, rekao je on dodavši da se već sledeće godine može očekivati povećanje agrarnog kolača na 350 miliona evra.

Milosavljević kaže da strategija predviđa i državne podsticaje za uvođenje svih standarda neophodnih za nesmetan nastup na svetskom tržištu, izmenu Zakona o poljoprivrednom zemljišu i svih drugih propisa koji koče razvoj, kao i usvajanje svih zakona koji će pomoći da se naš agrar uključi u sveremene svetske i evropske tokove i standarde.

- Najvažnije je od svega što strategija za sve postavljene ciljeve precizno predviđa i mere i podsticaje koji će biti preduzeti da bi se ono što je napisano i sprovelo u praksi - poručio je Milosavljević dodavši da veruje da će upravo zbog toga ovaj dokument svoj konačni pečat dobiti na njivama i u deviznoj zaradi, a ne na papiru.

D. Urošević

Poslato 25.04.2008