Vesti » Večernje novosti 27.04.2008
Prvo život pa politika
Večernje novosti nedelja, 27. april 2008.
Boris Tadić
BEZ uključivanja u svet Srbija ne može da brani integritet zemlje, kao što i bez odbrane celovitosti nije moguće obezbediti evropske integracije. Iz ćorsokaka, u koji se došlo jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova, najbolji izlaz bi bio nastavak pregovora o statusu, a potpisom Srbije na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, još jednom u ruci imamo potvrdu Rezolucije 1244, pa tu nema govora o odricanju od Kosova.
Ove principe zastupa predsednik Srbije Boris Tadić, koji dve nedelje uoči parlamentarnih izbora kaže za “Novosti” da je uveren da će građani na izborima odlučiti da Srbija nastavi mirotvornu politiku i strateški kurs koji će im obezbediti posao i sigurnost.
Pozvali ste Savet bezbednosti UN da se angažuje na nastavku pregovora o Kosovu i Metohiji, da bi se došlo do stabilnog i obostrano prihvatljivog rešenja. Da li ste dobili neke signale da su takvi pregovori mogući?
- I ova sednica SB UN pokazala je da postoji duboka podeljenost među članicama ovog tela oko problema KiM. Moje obraćanje imalo je za cilj da stavim do znanja svim članicama SB da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova, i da podsetim na jedinstvenu državnu politiku Srbije prema ovom pitanju. Informisao sam ih i o mnogobrojnim negativnim posledicama koje je nelegalni akt jednostrano proglašene nezavisnosti naše južne pokrajine izazvao. Takođe, da se do održivog rešenja koje bi na duge staze stabilizovalo region može doći jedino povratkom za pregovarački sto. U tom kontekstu, moj boravak na Ist Riveru važan je korak u novoj diplomatskoj inicijativi Srbije i našim naporima da se do septembarskog zasedanje Generalne skupštine UN obezbedi većina zemalja koje žele poštovanje Povelje UN i Rezolucije 1244, i koje ne prihvataju nelegalnu nezavisnost Kosova. Naš interes je da se stvari razvijaju ovim tokom jer bi se potom nastavak pregovora pojavio kao najbolji izlaz iz ćorsokaka.
Ima li smisla pregovarati ako status ne bude tema?
- Status jedino može biti tema. Bečki pregovori koje je vodio Ahtisari propali su jer se govorilo o svemu osim o statusu. U nastavku, sa “trojkom”, srpska strana je inicirala i predlagala moguća statusna rešenja, ali Albanci su odbijali dijalog na tu temu. Do obostrano prihvatljivog rešenja može se doći jedino pregovorima koji bi se bavili pitanjem statusa. Tu nema nikakve dileme.
Dosadašnji partneri u vlasti zameraju vam što ste na sednicu SB otišli bez prethodnih konsultacija sa državnim pregovaračkim timom za KiM. Jeste li pogrešili? Da li taj tim još funkcioniše ili vaša i premijerova stranka borbu za KiM vode odvojeno?
- Pregovarački tim faktički postoji, ali ne zaseda. Jer, trenutno nema pregovora. Zamerke koje pominjete vidim kao predizbornu retoriku neozbiljnih pojedinaca, koji misle da je za dobijanje političkih poena dozvoljeno nanositi štetu sopstvenoj zemlji. Veoma sam zabrinut zbog činjenice da se neke stranke nimalo ne ustežu da zloupotrebe čak i najvažnije državne teme. Bilo bi veoma korisno da se sa neodgovornim ponašanjem odmah prestane.
SPORAZUM
DA li ste za potpisivanje SSP pre izbora? U čemu je razlika da li će Srbija potpisati taj dokument pre 11. maja ili posle tog datuma, ako se on svakako ne može ratifikovati pre formiranja novog parlamenta?
- Više puta sam istakao da je za Srbiju i njene građane korisno da Sporazum bude potpisan čim nam bude ponuđen. Dobro je i zbog ekonomskih perspektiva naše privrede i zbog činjenice da se njime nedvosmisleno potvrđuje Rezolucija 1244. Sporazum je dobar za Srbiju, bez obzira na izbore i bez obzira na to da li će se potpisati pre ili posle 11. maja. Ali dobro je da se to desi. Uostalom, da nije dobro, ne bi vlada jednoglasno usvojila odluku o potpisivanju tog dokumenta. Oni koji sada menjaju svoj stav trebalo bi da objasne kakvi motivi ih teraju da odustanu od još jedne međunarodne potvrde Rezolucija 1244, koja je temelj naše odbrane KiM, i zašto sprečavaju našeg radnika da svoj proizvod lakše izvozi na strana tržišta? Do sada to objašnjenje nismo čuli. Onaj ko kaže da se potpisivanjem sporazuma potpusuje nezavisnost Kosova obmanjuje građane. Ali, u ovoj kampanji se dešavaju neobjašnjive stvari. Stranka koja je pre malo vremena ratifikovala Sporazum, sada tvrdi da ne zna šta u njemu piše. Navodno, ne znaju šta piše u članu 135. sporazuma, a sam ministar Samardžić kao član radne grupe za preambulu Sporazuma, vrlo dobro je bio upoznat sa tekstom. Nažalost, u pitanju je samo nevešto obmanjivanje građana, i to je zaista nemoralno i štetno ponašanje...
Potpisivanjem sporazuma Srbija kreće ubrzano putem integracija u Evropsku uniju. Time se otvaraju ekonomske šanse za svakog našeg građanina, posebno za mlade ljudi pred kojima je život. Imamo obavezu da njima omogućimo izvesnost, kvalitetno školovanje i posao. Sporazum daje ekonomsku stabilnost, omogućava nove investicije i otvaranje novih radnih mesta. Srbiji su životno potrebna radna mesta, stotine hiljada radnih mesta, jer naši građani žele posao, žele da rade i da zarade za svoju porodicu, da imaju pristojan život kao i drugi građani u Evropi.
Pošto ste već rekli da biste potpisali SSP, da li biste, ipak, pri tom imali trunku sumnje da time potpisujete i odluku o odricanju Srbije od Kosova?
- O odricanju nema ni govora. Potpisom na Sporazum još jednom u ruci imamo potvrdu Rezolucije 1244, a to je jedini međunarodno priznati pravni akt koji potvrđuje status Kosova unutar Srbije u situaciji posle Kumanovskog vojno-tehničkog sporazuma 1999. godine. Dakle, u pitanju je još jedna od neistina koje se sistematski plasiraju. Zato 11. maja odlučujemo da li ćemo ići napred, ka Evropskoj uniji, da li ćemo imati stabilnu i ekonomski jaku Srbiju sa mnogo novih poslova i novih investicija, ili će se Srbija zaustaviti, ekonomski nazadovati i izolovati se.
GRANICE
TAČNO je da se u ovom Sporazumu pominje Rezolucija 1244, ali isto tako ovu Rezoluciju međunarodni zvaničnici tumače na različite načine. Tako, prema nekima, misija EU na Kosovu nije protivna Rezoluciji 1244...
- Tačno je da ima različitih stavova, kao što je tačno i da neke zemlje priznaju nezavisnost Kosova, a neke ne. I u takvim, teškim međunarodnim okolnostima, Srbija mora da pronalazi načine da štiti svoje interese i ne sme da povlači poteze koji bi nanosili štetu jedino nama. Kad čovek vidi šta neke stranke predlažu, zapita se ima li tog stranca koji bi mogao da nam naškodi više nego što bismo mi to mogli sami sebi. Srećom, građani su mnogo zreliji i odgovorniji od pojedinih političara i teško se daju prevariti. Što se Euleksa tiče, još jednom bih podvukao da se mi ne protivimo prisustvu Evropske unije na Kosovu, ali misija Euleks mora imati mandat Saveta bezbednosti UN.
Ako se DS rukovodi logikom da nije primereno da gasni sporazum ratifikuje raspušten parlament, da li bi istom logikom gledano bilo neprimereno da SSP potpisuje predstavnik tehničke vlade?
- Ne rukovodi se na bazi logike već je pravna činjenica da raspuštena Skupština nema mandat da usvaja zakone i ratifikuje sporazume koji su od najvažnijeg državnog značaja. Žao mi je što je takva situacija odložila ratifikaciju gasnog sporazuma, ali o tome je morao da vodi računa premijer pre nego što je iznenada odlučio da “vrati mandat narodu”, čime je faktički raspuštena Skupština. Novi parlament će ratifikovati sporazum, a tehnička vlada odmah nakon izbora treba da predloži ratifikaciju novom skupštinskom sazivu koji ima pun legitimitet za odlučivanje. Što se tiče SSP, potpredsednik Đelić je od od Vlade u punom kapacitetu dobio mandat da potpiše sporazum.Ta odluka Vlade, podsećam, bila je jednoglasna i njeno neizvršavanje protivno je zakonu. Zasada se još ne zna kada će Sporazum biti ponuđen, ali dobro je za Srbiju da se to desi što pre.
Smatrate li da bi EU okrenula leđa Srbiji ukoliko bi novu vladu formirali DSS i radikali?
- Smatram da bi eventualna vlada SRS i DSS vodila iskrenu antievropsku i izolacionističku politiku koja bi dugoročno blokirala razvoj Srbije. Srbija bi u takvim uslovima ekonomski nazadovala. Duboko sam uveren da bi to jako štetilo interesima zemlje i građana i da bi je slabilo na svaki način, pa i onemogućavalo da nastavi borbu za Kosovo. Destruktivan potencijal radikala na svojoj koži su osetili svi u Srbiji devedestih godina, i siguran sam da narod neće dozvoliti ponovnu izolaciju zemlje, ekonomsko zaostajanje i dramatično povećanje nezaposlenosti.
Vidite li suštinske razlike u predizbornom programu vaše stranke i programu DSS, osim po tački redosleda poteza u evropskim integracijama?
- Nisam primetio da je DSS istakao bilo kakav izborni program i zaista se ne zna kako oni planiraju da rešavaju konkretne probleme građana. Umesto toga, od koalicije NS-DSS neprestano stižu različite optužbe, uvrede, čak i kletve, ali i predlozi na koji način Srbija samu sebe treba da osujeti u odbrani vitalnih nacionalnih interesa. Od stranaka koje su imale svu vlast u zemlji godinama unazad, očekivao sam da se izjasne šta i kako misle dalje. Umesto toga, slušamo samo o spisku onoga što neće da urade, i gledamo ljude koji se pretvaraju da su sve vreme bili opozicija i koji kao da nemaju nikakvu odgovornost, ni u Republici, ni u Beogradu.
KOALICIJE
KAKVI su izgledi da oko ove tačke, koja je i dovela do pada vlade, DS i DSS postignu konsenzus posle izbora?
- Više puta sam rekao da je dobrodošao svako ko dobije poverenje građana i ko prihvata principe među kojima su i odbrana celovitosti Srbije i ubrzan nastavak evropskog puta koji omogućava ekonomsko jačanje naše zemlje. Jasno je da nema jednog bez drugog i da samo radom na oba koloseka možemo postići stabilnost i prosperitet Srbije.
Ostalo je dve nedelje do izbora, možda je vreme da otkrijete kandidata za mandatara nove vlade?
- Imam nekoliko kandidata, ali to nije najvažnije pitanje. Pravo je pitanje kojim će putem Srbija da ide u bliskoj budućnosti: da li će ići u izolaciju i ekonomsko zaostajanje, u svađu sa svetom, ili će se 11. maja opredeliti za evropske integracije? Samo ekonomski jaka i stabilna Srbija može da brani legitimne interese zemlje i brine o životnim interesima građana. Ako na izborima, svojim glasom, osiguramo jednu ozbiljnu i odgovornu vladu, biće to mnogo važnije od sadašnjeg licitiranja imenima kandidata.
Često pominjete da to treba da bude čovek koji poznaje privredu, moguće i nestranačka ličnost... Da li je kandidat ministar Mirko Cvetković?
- Razmišljam i o stranačkim, ali i nestranačkim ličnostima. Ko god da bude, život ljudi mora da mu bude prioritet, a ne dnevna politika od koje su svi već umorni. Građani koji na dnevnoj bazi slušaju sve moguće pretnje i uvrede, sa pravom se pitaju kada će neko početi da se bavi njima i njihovim mnogobrojnim problemima, kada će neko početi da rešava probleme nezaposlenosti i velike skupoće. E, pa nova vlada će morati da počne rad na životnim pitanjima. Hoću da građani svakoga dana osete da im se nešto promenilo na bolje. Želim da nova vlada ima na umu sve porodice u Srbiji i da svakoga dana ima za zadatak da učini nešto korisno, nešto što će popraviti život ljudi, bez obzira gde u Srbiji žive i čime se bave. Omogućiti građaninu da dobije posao i da pristojno živi od poštenog rada mora da bude vrhunski patriotski zadatak svakog člana nove vlade.
Neke analize ne isključuju da će postizborna matematika biti takva da će formiranje vlade biti nemoguće i da ćete krajem leta morati da raspišete ponovne izbore. Od takvog scenarija nismo bili daleko ni prošlog maja. Na osnovu istraživanja koje sigurno radi i vaša stranka, možete li proceniti koliko će građani čekati na novu vladu?
- Najbolja analiza je ona koja kaže da će građani na izborima odlučiti da li žele da Srbija ide napred ili da se vrati u nesrećne devedesete godine. Uveren sam da će građani pokazati isti stepen odgovornosti i zrelosti kao na nedavnim predsedničkim izborima, da će konačno biti potvrđen evropski put Srbije i da će time biti otklonjena svaka opasnost od ponovne izolacije naše zemlje. Nije loše setiti se da je izolacija ambijent koji odgovara samo probisvetima i kriminalcima i da u takvim okolnostima nema ničeg dobrog za radnog čoveka i njegovu porodicu. Zato se izolacija zemlje nikada više ne sme ponoviti.
Tomislav Nikolić se nada da će SRS osvojiti najmanje 100 mandata. Hoće li DS biti iznad ove brojke?
- Uveren sam da će građani na izborima odlučiti da Srbija nastavi mirotvornu politiku i strateški kurs koji će im obezbediti posao i sigurnost. Verujem da će takva odluka građana biti potpuno nedvosmislena i kada su mandati u pitanju.
SARADNJA
PRILIKOM posete Beogradu glavni tužilac Haškog tribunala najavio je da će od Vas kao predsednika i od premijera Koštunice tražiti da preuzmete svoj deo odgovornosti u vezi sa obavezama pune saradnje sa Hagom. Zašto Srbija ne dobija prolaznu ocenu po ovom pitanju?
- Saradnja Srbije i Tribunala ne sme biti ugrožena ni posle skandaloznog puštanja Haradinaja na slobodu. Zato zahtevam da se ta odluka revidira i Srbija će pomoći tužilaštvu da obnovi proces Haradinaju koji je optužen za teške zločine nad Srbima, Romima i Albancima. S druge strane, svi koji su optuženi za ratne zločine moraju da se nađu na sudu, da bi se jednom stavila tačka na ratnu nesreću iz ne tako davne prošlosti. Zato će Srbija, poštujući i međunarodno pravo i domaće zakone, nastaviti saradnju sa sudom u Hagu jer je to i moralna obaveza i interes svakog našeg građanina. Od obaveza i odgovornosti svakako neću bežati, kao što neće moći ni drugi i taj posao moraće da bude završen.
Dok je vaša stranka bila u opoziciji oštro je kritikovala tadašnju vladu, ne verujući da u njoj postoji iskrena želja da se saradnja sa Hagom okonča. Mislite li da je proteklih godinu dana, tokom kojih je vaša stranka deo vlade, Srbija ostavila bolji utisak u međunarodnoj zajednici povodom opredeljenosti da dovrši haške obaveze?
- Vredi se podsetiti da je tadašnjoj vladi i njenom premijeru Hag bio “deveta rupa na svirali”, da bi se kasnije taj stav promenio i saradnja poboljšala. Ne radi se ovde o nekakvom “ostavljanju utiska” već o potrebi da svi zločinci dobiju zasluženu kaznu. Bez obzira da li je reč o Haradinaju ili bilo kom drugom, pravda mora biti zadovoljena da se rat i zločini nikada više ne bi ponovili. Dužni smo da to obezbedimo svojoj deci. Ona moraju da odrastaju u miru i spokoju i moraju da imaju bezbednost i mnogo bolje uslove za život i obrazovanje nego što su to imale generacije prema kojima je miloševićevsko- radikalski režim bio nemilosrdan.
Imamo li osnova za nadu u pozitivan izveštaj tužioca Bramerca?
- Neka svako radi svoj posao. Naš je posao sada da na izborima osiguramo strateški put Srbije i da otvorimo jasnu perspektivu za građane. Da izaberemo odgovorne narodne predstavnike u Skupštini Srbije, a potom stručnu vladu koja će rešavati probleme, među kojima i haško pitanje.
Kada se iz Brisela čuje da Srbija mora imati dobrosusedske odnose sa Kosovom, da li to našu državu uslovljavaju da prizna nezavisnost kako bi postala član EU?
- Nikada mi niko nije rekao tako nešto, niti postavio takav uslov. Moj stav je jasan: niko u svetu, ali ni u zemlji, nema pravo da sprečava Srbiju u legitimnoj i mirnoj odbrani integriteta zemlje, niti da ugrožava ostvarenje drugog legitimnog cilja - članstvo u EU. Ali, fakat je da protivnika evropskog puta Srbije ima i u Evropi i u Srbiji, i zanimljivo je gledati kako usklađeno deluju tokom ove kampanje. Potpuno sam siguran da su ta dva cilja, odbrana Kosova i EU, međusobno povezana, i da bez uključivanja u svet, Srbija ne može da brani integritet zemlje. Kao što i bez odbrane celovitosti nije moguće obezbediti evropske integracije. Zato, spremni smo da odmah potpišemo SSP sa EU kada nam bude ponuđen, i da što pre ostvarimo status zvaničnog kandidata za članstvo. To nikako ne znači prihvatanje nezavisnosti Kosova, jer mi nikada nećemo priznati tu nelegalnu tvorevinu. Kosovo za Srbiju nikada ne može biti nezavisno. I naravno da ćemo graditi dobrosusedske odnose, ali sa svim narodima i državama članicama UN.
PROGRAM, NE SIMPATIJE
AKO u drugim kombinacijama ne bude izvodljivo formiranje vlade koju bi predvodila DS, da li je moguće da se vaša stranka posle izbora ipak odrekne za neke spornog partnerstva sa G17 plus i Čankovom LSV i napravi vladu sa DSS-NS, SPS i manjinama?
- Uveren sam da bi za Srbiju i sve građane najbolje bilo da se formira vlada koja bi punom snagom ostvarivala sledećih 5 principa: 1. nastavak borbe za očuvanje integriteta zemlje, 2. nastavak evropskih integracija Srbije, 3. jačanje ekonomske situacije i poboljšanje socijalnih prilika i životnog standarda građana, 4. snažna borba protiv kriminala i korupcije, 5. saradnja sa haškim tribunalom. Stranke treba da se izjašnjavaju u odnosu na program i principe a ne prema privatnim simpatijama i afinitetima. A pazite samo ovaj detalj: DSS-u je sporan G17, a sa njima su bili partner u dve prošle vlade.
NEKA KOŠTUNICA KAŽE BIRAČIMA
VERUJETE li da postoji “pakt” Koštunice i Šešelja, kako se to plasira u javnosti...
- Sudeći po izjavama i radikala i DSS-a to izgleda realno. Međutim, ne radi se o tome da li neko u to veruje ili ne. Stranke treba da unapred kažu svoje namere kako bi građani imali potpuno jasnu predstavu za šta glasaju. Po prvi put bi se desilo da jedna stranka koja ima prefiks demokratska ulazi u koaliciju sa radikalima koji se, podsećam, nikada nisu ogradili od svog katastrofalnog delovanja devedesetih i koji ponovo provociraju nasilje zahtevom za uspostavljanjem granice Karlovac, Karlobag, Ogulin. Radikali svoju politiku nisu promenili 15 godina unazad, jedino što prilagođavaju retoriku od izbora do izbora. Koalicija sa njima predstavljala bi radikalnu promenu Koštunicine politike i bilo bi korektno prema biračima da im pošteno kaže šta od njega mogu da očekuju posle 11. maja.
TRAGIKOMIČNI NAPADI
MISLITE li da bi učešće Srbije u projektu “Južni potok” bilo ugroženo ukoliko se gasni sporazum sa Rusijom ne ratifikuje do 11. maja, kao što to prenose ruski mediji?
- Naravno da ne može biti ugroženo, o tome sam nedavno razgovarao i sa ministrom Šojguom i složili smo se da novi skupštinski saziv treba odmah posle 11. maja da ratifikuje gasni sporazum. Jedino na taj način osiguravamo punu zakonitost odluke i onemogućavamo da je bilo ko kasnije dovede u pitanje.Tragikomično je da me za gasni sporazum sada napadaju oni koji su me najviše kritikovali kada sam 2005. o tome razgovarao sa predsednikom Putinom, i koji prstom nisu mrdnuli da se nešto od toga realizuje sve do ove godine. I sad oni koji se nikada i nikud nisu žurili izriču neistine o tome kako je pomeranje ratifikacije za par nedelja navodna tragedija.
PODELJENO O TUŽBAMA
BILI ste među prvima koji su pominjali mogućnost tužbi protiv zemalja koje budu priznale nezavisnost KiM. Da li ste se predomislili?
- Tema tužbi takođe ne bi smela da bude stranačko pitanje. Manje je važno šta koja stranka o tome misli već šta kažu stručnjaci, a oni su za sada podeljeni. Srbija treba da uradi ono što je najsvrsishodnije i grupa pravnih eksperata mora da veoma pažljivo analizira posledice i da relevantnu preporuku državnim institucijama.
BEZ uključivanja u svet Srbija ne može da brani integritet zemlje, kao što i bez odbrane celovitosti nije moguće obezbediti evropske integracije. Iz ćorsokaka, u koji se došlo jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova, najbolji izlaz bi bio nastavak pregovora o statusu, a potpisom Srbije na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, još jednom u ruci imamo potvrdu Rezolucije 1244, pa tu nema govora o odricanju od Kosova.
Ove principe zastupa predsednik Srbije Boris Tadić, koji dve nedelje uoči parlamentarnih izbora kaže za “Novosti” da je uveren da će građani na izborima odlučiti da Srbija nastavi mirotvornu politiku i strateški kurs koji će im obezbediti posao i sigurnost.
Pozvali ste Savet bezbednosti UN da se angažuje na nastavku pregovora o Kosovu i Metohiji, da bi se došlo do stabilnog i obostrano prihvatljivog rešenja. Da li ste dobili neke signale da su takvi pregovori mogući?
- I ova sednica SB UN pokazala je da postoji duboka podeljenost među članicama ovog tela oko problema KiM. Moje obraćanje imalo je za cilj da stavim do znanja svim članicama SB da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova, i da podsetim na jedinstvenu državnu politiku Srbije prema ovom pitanju. Informisao sam ih i o mnogobrojnim negativnim posledicama koje je nelegalni akt jednostrano proglašene nezavisnosti naše južne pokrajine izazvao. Takođe, da se do održivog rešenja koje bi na duge staze stabilizovalo region može doći jedino povratkom za pregovarački sto. U tom kontekstu, moj boravak na Ist Riveru važan je korak u novoj diplomatskoj inicijativi Srbije i našim naporima da se do septembarskog zasedanje Generalne skupštine UN obezbedi većina zemalja koje žele poštovanje Povelje UN i Rezolucije 1244, i koje ne prihvataju nelegalnu nezavisnost Kosova. Naš interes je da se stvari razvijaju ovim tokom jer bi se potom nastavak pregovora pojavio kao najbolji izlaz iz ćorsokaka.
Ima li smisla pregovarati ako status ne bude tema?
- Status jedino može biti tema. Bečki pregovori koje je vodio Ahtisari propali su jer se govorilo o svemu osim o statusu. U nastavku, sa “trojkom”, srpska strana je inicirala i predlagala moguća statusna rešenja, ali Albanci su odbijali dijalog na tu temu. Do obostrano prihvatljivog rešenja može se doći jedino pregovorima koji bi se bavili pitanjem statusa. Tu nema nikakve dileme.
Dosadašnji partneri u vlasti zameraju vam što ste na sednicu SB otišli bez prethodnih konsultacija sa državnim pregovaračkim timom za KiM. Jeste li pogrešili? Da li taj tim još funkcioniše ili vaša i premijerova stranka borbu za KiM vode odvojeno?
- Pregovarački tim faktički postoji, ali ne zaseda. Jer, trenutno nema pregovora. Zamerke koje pominjete vidim kao predizbornu retoriku neozbiljnih pojedinaca, koji misle da je za dobijanje političkih poena dozvoljeno nanositi štetu sopstvenoj zemlji. Veoma sam zabrinut zbog činjenice da se neke stranke nimalo ne ustežu da zloupotrebe čak i najvažnije državne teme. Bilo bi veoma korisno da se sa neodgovornim ponašanjem odmah prestane.
SPORAZUM
DA li ste za potpisivanje SSP pre izbora? U čemu je razlika da li će Srbija potpisati taj dokument pre 11. maja ili posle tog datuma, ako se on svakako ne može ratifikovati pre formiranja novog parlamenta?
- Više puta sam istakao da je za Srbiju i njene građane korisno da Sporazum bude potpisan čim nam bude ponuđen. Dobro je i zbog ekonomskih perspektiva naše privrede i zbog činjenice da se njime nedvosmisleno potvrđuje Rezolucija 1244. Sporazum je dobar za Srbiju, bez obzira na izbore i bez obzira na to da li će se potpisati pre ili posle 11. maja. Ali dobro je da se to desi. Uostalom, da nije dobro, ne bi vlada jednoglasno usvojila odluku o potpisivanju tog dokumenta. Oni koji sada menjaju svoj stav trebalo bi da objasne kakvi motivi ih teraju da odustanu od još jedne međunarodne potvrde Rezolucija 1244, koja je temelj naše odbrane KiM, i zašto sprečavaju našeg radnika da svoj proizvod lakše izvozi na strana tržišta? Do sada to objašnjenje nismo čuli. Onaj ko kaže da se potpisivanjem sporazuma potpusuje nezavisnost Kosova obmanjuje građane. Ali, u ovoj kampanji se dešavaju neobjašnjive stvari. Stranka koja je pre malo vremena ratifikovala Sporazum, sada tvrdi da ne zna šta u njemu piše. Navodno, ne znaju šta piše u članu 135. sporazuma, a sam ministar Samardžić kao član radne grupe za preambulu Sporazuma, vrlo dobro je bio upoznat sa tekstom. Nažalost, u pitanju je samo nevešto obmanjivanje građana, i to je zaista nemoralno i štetno ponašanje...
Potpisivanjem sporazuma Srbija kreće ubrzano putem integracija u Evropsku uniju. Time se otvaraju ekonomske šanse za svakog našeg građanina, posebno za mlade ljudi pred kojima je život. Imamo obavezu da njima omogućimo izvesnost, kvalitetno školovanje i posao. Sporazum daje ekonomsku stabilnost, omogućava nove investicije i otvaranje novih radnih mesta. Srbiji su životno potrebna radna mesta, stotine hiljada radnih mesta, jer naši građani žele posao, žele da rade i da zarade za svoju porodicu, da imaju pristojan život kao i drugi građani u Evropi.
Pošto ste već rekli da biste potpisali SSP, da li biste, ipak, pri tom imali trunku sumnje da time potpisujete i odluku o odricanju Srbije od Kosova?
- O odricanju nema ni govora. Potpisom na Sporazum još jednom u ruci imamo potvrdu Rezolucije 1244, a to je jedini međunarodno priznati pravni akt koji potvrđuje status Kosova unutar Srbije u situaciji posle Kumanovskog vojno-tehničkog sporazuma 1999. godine. Dakle, u pitanju je još jedna od neistina koje se sistematski plasiraju. Zato 11. maja odlučujemo da li ćemo ići napred, ka Evropskoj uniji, da li ćemo imati stabilnu i ekonomski jaku Srbiju sa mnogo novih poslova i novih investicija, ili će se Srbija zaustaviti, ekonomski nazadovati i izolovati se.
GRANICE
TAČNO je da se u ovom Sporazumu pominje Rezolucija 1244, ali isto tako ovu Rezoluciju međunarodni zvaničnici tumače na različite načine. Tako, prema nekima, misija EU na Kosovu nije protivna Rezoluciji 1244...
- Tačno je da ima različitih stavova, kao što je tačno i da neke zemlje priznaju nezavisnost Kosova, a neke ne. I u takvim, teškim međunarodnim okolnostima, Srbija mora da pronalazi načine da štiti svoje interese i ne sme da povlači poteze koji bi nanosili štetu jedino nama. Kad čovek vidi šta neke stranke predlažu, zapita se ima li tog stranca koji bi mogao da nam naškodi više nego što bismo mi to mogli sami sebi. Srećom, građani su mnogo zreliji i odgovorniji od pojedinih političara i teško se daju prevariti. Što se Euleksa tiče, još jednom bih podvukao da se mi ne protivimo prisustvu Evropske unije na Kosovu, ali misija Euleks mora imati mandat Saveta bezbednosti UN.
Ako se DS rukovodi logikom da nije primereno da gasni sporazum ratifikuje raspušten parlament, da li bi istom logikom gledano bilo neprimereno da SSP potpisuje predstavnik tehničke vlade?
- Ne rukovodi se na bazi logike već je pravna činjenica da raspuštena Skupština nema mandat da usvaja zakone i ratifikuje sporazume koji su od najvažnijeg državnog značaja. Žao mi je što je takva situacija odložila ratifikaciju gasnog sporazuma, ali o tome je morao da vodi računa premijer pre nego što je iznenada odlučio da “vrati mandat narodu”, čime je faktički raspuštena Skupština. Novi parlament će ratifikovati sporazum, a tehnička vlada odmah nakon izbora treba da predloži ratifikaciju novom skupštinskom sazivu koji ima pun legitimitet za odlučivanje. Što se tiče SSP, potpredsednik Đelić je od od Vlade u punom kapacitetu dobio mandat da potpiše sporazum.Ta odluka Vlade, podsećam, bila je jednoglasna i njeno neizvršavanje protivno je zakonu. Zasada se još ne zna kada će Sporazum biti ponuđen, ali dobro je za Srbiju da se to desi što pre.
Smatrate li da bi EU okrenula leđa Srbiji ukoliko bi novu vladu formirali DSS i radikali?
- Smatram da bi eventualna vlada SRS i DSS vodila iskrenu antievropsku i izolacionističku politiku koja bi dugoročno blokirala razvoj Srbije. Srbija bi u takvim uslovima ekonomski nazadovala. Duboko sam uveren da bi to jako štetilo interesima zemlje i građana i da bi je slabilo na svaki način, pa i onemogućavalo da nastavi borbu za Kosovo. Destruktivan potencijal radikala na svojoj koži su osetili svi u Srbiji devedestih godina, i siguran sam da narod neće dozvoliti ponovnu izolaciju zemlje, ekonomsko zaostajanje i dramatično povećanje nezaposlenosti.
Vidite li suštinske razlike u predizbornom programu vaše stranke i programu DSS, osim po tački redosleda poteza u evropskim integracijama?
- Nisam primetio da je DSS istakao bilo kakav izborni program i zaista se ne zna kako oni planiraju da rešavaju konkretne probleme građana. Umesto toga, od koalicije NS-DSS neprestano stižu različite optužbe, uvrede, čak i kletve, ali i predlozi na koji način Srbija samu sebe treba da osujeti u odbrani vitalnih nacionalnih interesa. Od stranaka koje su imale svu vlast u zemlji godinama unazad, očekivao sam da se izjasne šta i kako misle dalje. Umesto toga, slušamo samo o spisku onoga što neće da urade, i gledamo ljude koji se pretvaraju da su sve vreme bili opozicija i koji kao da nemaju nikakvu odgovornost, ni u Republici, ni u Beogradu.
KOALICIJE
KAKVI su izgledi da oko ove tačke, koja je i dovela do pada vlade, DS i DSS postignu konsenzus posle izbora?
- Više puta sam rekao da je dobrodošao svako ko dobije poverenje građana i ko prihvata principe među kojima su i odbrana celovitosti Srbije i ubrzan nastavak evropskog puta koji omogućava ekonomsko jačanje naše zemlje. Jasno je da nema jednog bez drugog i da samo radom na oba koloseka možemo postići stabilnost i prosperitet Srbije.
Ostalo je dve nedelje do izbora, možda je vreme da otkrijete kandidata za mandatara nove vlade?
- Imam nekoliko kandidata, ali to nije najvažnije pitanje. Pravo je pitanje kojim će putem Srbija da ide u bliskoj budućnosti: da li će ići u izolaciju i ekonomsko zaostajanje, u svađu sa svetom, ili će se 11. maja opredeliti za evropske integracije? Samo ekonomski jaka i stabilna Srbija može da brani legitimne interese zemlje i brine o životnim interesima građana. Ako na izborima, svojim glasom, osiguramo jednu ozbiljnu i odgovornu vladu, biće to mnogo važnije od sadašnjeg licitiranja imenima kandidata.
Često pominjete da to treba da bude čovek koji poznaje privredu, moguće i nestranačka ličnost... Da li je kandidat ministar Mirko Cvetković?
- Razmišljam i o stranačkim, ali i nestranačkim ličnostima. Ko god da bude, život ljudi mora da mu bude prioritet, a ne dnevna politika od koje su svi već umorni. Građani koji na dnevnoj bazi slušaju sve moguće pretnje i uvrede, sa pravom se pitaju kada će neko početi da se bavi njima i njihovim mnogobrojnim problemima, kada će neko početi da rešava probleme nezaposlenosti i velike skupoće. E, pa nova vlada će morati da počne rad na životnim pitanjima. Hoću da građani svakoga dana osete da im se nešto promenilo na bolje. Želim da nova vlada ima na umu sve porodice u Srbiji i da svakoga dana ima za zadatak da učini nešto korisno, nešto što će popraviti život ljudi, bez obzira gde u Srbiji žive i čime se bave. Omogućiti građaninu da dobije posao i da pristojno živi od poštenog rada mora da bude vrhunski patriotski zadatak svakog člana nove vlade.
Neke analize ne isključuju da će postizborna matematika biti takva da će formiranje vlade biti nemoguće i da ćete krajem leta morati da raspišete ponovne izbore. Od takvog scenarija nismo bili daleko ni prošlog maja. Na osnovu istraživanja koje sigurno radi i vaša stranka, možete li proceniti koliko će građani čekati na novu vladu?
- Najbolja analiza je ona koja kaže da će građani na izborima odlučiti da li žele da Srbija ide napred ili da se vrati u nesrećne devedesete godine. Uveren sam da će građani pokazati isti stepen odgovornosti i zrelosti kao na nedavnim predsedničkim izborima, da će konačno biti potvrđen evropski put Srbije i da će time biti otklonjena svaka opasnost od ponovne izolacije naše zemlje. Nije loše setiti se da je izolacija ambijent koji odgovara samo probisvetima i kriminalcima i da u takvim okolnostima nema ničeg dobrog za radnog čoveka i njegovu porodicu. Zato se izolacija zemlje nikada više ne sme ponoviti.
Tomislav Nikolić se nada da će SRS osvojiti najmanje 100 mandata. Hoće li DS biti iznad ove brojke?
- Uveren sam da će građani na izborima odlučiti da Srbija nastavi mirotvornu politiku i strateški kurs koji će im obezbediti posao i sigurnost. Verujem da će takva odluka građana biti potpuno nedvosmislena i kada su mandati u pitanju.
SARADNJA
PRILIKOM posete Beogradu glavni tužilac Haškog tribunala najavio je da će od Vas kao predsednika i od premijera Koštunice tražiti da preuzmete svoj deo odgovornosti u vezi sa obavezama pune saradnje sa Hagom. Zašto Srbija ne dobija prolaznu ocenu po ovom pitanju?
- Saradnja Srbije i Tribunala ne sme biti ugrožena ni posle skandaloznog puštanja Haradinaja na slobodu. Zato zahtevam da se ta odluka revidira i Srbija će pomoći tužilaštvu da obnovi proces Haradinaju koji je optužen za teške zločine nad Srbima, Romima i Albancima. S druge strane, svi koji su optuženi za ratne zločine moraju da se nađu na sudu, da bi se jednom stavila tačka na ratnu nesreću iz ne tako davne prošlosti. Zato će Srbija, poštujući i međunarodno pravo i domaće zakone, nastaviti saradnju sa sudom u Hagu jer je to i moralna obaveza i interes svakog našeg građanina. Od obaveza i odgovornosti svakako neću bežati, kao što neće moći ni drugi i taj posao moraće da bude završen.
Dok je vaša stranka bila u opoziciji oštro je kritikovala tadašnju vladu, ne verujući da u njoj postoji iskrena želja da se saradnja sa Hagom okonča. Mislite li da je proteklih godinu dana, tokom kojih je vaša stranka deo vlade, Srbija ostavila bolji utisak u međunarodnoj zajednici povodom opredeljenosti da dovrši haške obaveze?
- Vredi se podsetiti da je tadašnjoj vladi i njenom premijeru Hag bio “deveta rupa na svirali”, da bi se kasnije taj stav promenio i saradnja poboljšala. Ne radi se ovde o nekakvom “ostavljanju utiska” već o potrebi da svi zločinci dobiju zasluženu kaznu. Bez obzira da li je reč o Haradinaju ili bilo kom drugom, pravda mora biti zadovoljena da se rat i zločini nikada više ne bi ponovili. Dužni smo da to obezbedimo svojoj deci. Ona moraju da odrastaju u miru i spokoju i moraju da imaju bezbednost i mnogo bolje uslove za život i obrazovanje nego što su to imale generacije prema kojima je miloševićevsko- radikalski režim bio nemilosrdan.
Imamo li osnova za nadu u pozitivan izveštaj tužioca Bramerca?
- Neka svako radi svoj posao. Naš je posao sada da na izborima osiguramo strateški put Srbije i da otvorimo jasnu perspektivu za građane. Da izaberemo odgovorne narodne predstavnike u Skupštini Srbije, a potom stručnu vladu koja će rešavati probleme, među kojima i haško pitanje.
Kada se iz Brisela čuje da Srbija mora imati dobrosusedske odnose sa Kosovom, da li to našu državu uslovljavaju da prizna nezavisnost kako bi postala član EU?
- Nikada mi niko nije rekao tako nešto, niti postavio takav uslov. Moj stav je jasan: niko u svetu, ali ni u zemlji, nema pravo da sprečava Srbiju u legitimnoj i mirnoj odbrani integriteta zemlje, niti da ugrožava ostvarenje drugog legitimnog cilja - članstvo u EU. Ali, fakat je da protivnika evropskog puta Srbije ima i u Evropi i u Srbiji, i zanimljivo je gledati kako usklađeno deluju tokom ove kampanje. Potpuno sam siguran da su ta dva cilja, odbrana Kosova i EU, međusobno povezana, i da bez uključivanja u svet, Srbija ne može da brani integritet zemlje. Kao što i bez odbrane celovitosti nije moguće obezbediti evropske integracije. Zato, spremni smo da odmah potpišemo SSP sa EU kada nam bude ponuđen, i da što pre ostvarimo status zvaničnog kandidata za članstvo. To nikako ne znači prihvatanje nezavisnosti Kosova, jer mi nikada nećemo priznati tu nelegalnu tvorevinu. Kosovo za Srbiju nikada ne može biti nezavisno. I naravno da ćemo graditi dobrosusedske odnose, ali sa svim narodima i državama članicama UN.
PROGRAM, NE SIMPATIJE
AKO u drugim kombinacijama ne bude izvodljivo formiranje vlade koju bi predvodila DS, da li je moguće da se vaša stranka posle izbora ipak odrekne za neke spornog partnerstva sa G17 plus i Čankovom LSV i napravi vladu sa DSS-NS, SPS i manjinama?
- Uveren sam da bi za Srbiju i sve građane najbolje bilo da se formira vlada koja bi punom snagom ostvarivala sledećih 5 principa: 1. nastavak borbe za očuvanje integriteta zemlje, 2. nastavak evropskih integracija Srbije, 3. jačanje ekonomske situacije i poboljšanje socijalnih prilika i životnog standarda građana, 4. snažna borba protiv kriminala i korupcije, 5. saradnja sa haškim tribunalom. Stranke treba da se izjašnjavaju u odnosu na program i principe a ne prema privatnim simpatijama i afinitetima. A pazite samo ovaj detalj: DSS-u je sporan G17, a sa njima su bili partner u dve prošle vlade.
NEKA KOŠTUNICA KAŽE BIRAČIMA
VERUJETE li da postoji “pakt” Koštunice i Šešelja, kako se to plasira u javnosti...
- Sudeći po izjavama i radikala i DSS-a to izgleda realno. Međutim, ne radi se o tome da li neko u to veruje ili ne. Stranke treba da unapred kažu svoje namere kako bi građani imali potpuno jasnu predstavu za šta glasaju. Po prvi put bi se desilo da jedna stranka koja ima prefiks demokratska ulazi u koaliciju sa radikalima koji se, podsećam, nikada nisu ogradili od svog katastrofalnog delovanja devedesetih i koji ponovo provociraju nasilje zahtevom za uspostavljanjem granice Karlovac, Karlobag, Ogulin. Radikali svoju politiku nisu promenili 15 godina unazad, jedino što prilagođavaju retoriku od izbora do izbora. Koalicija sa njima predstavljala bi radikalnu promenu Koštunicine politike i bilo bi korektno prema biračima da im pošteno kaže šta od njega mogu da očekuju posle 11. maja.
TRAGIKOMIČNI NAPADI
MISLITE li da bi učešće Srbije u projektu “Južni potok” bilo ugroženo ukoliko se gasni sporazum sa Rusijom ne ratifikuje do 11. maja, kao što to prenose ruski mediji?
- Naravno da ne može biti ugroženo, o tome sam nedavno razgovarao i sa ministrom Šojguom i složili smo se da novi skupštinski saziv treba odmah posle 11. maja da ratifikuje gasni sporazum. Jedino na taj način osiguravamo punu zakonitost odluke i onemogućavamo da je bilo ko kasnije dovede u pitanje.Tragikomično je da me za gasni sporazum sada napadaju oni koji su me najviše kritikovali kada sam 2005. o tome razgovarao sa predsednikom Putinom, i koji prstom nisu mrdnuli da se nešto od toga realizuje sve do ove godine. I sad oni koji se nikada i nikud nisu žurili izriču neistine o tome kako je pomeranje ratifikacije za par nedelja navodna tragedija.
PODELJENO O TUŽBAMA
BILI ste među prvima koji su pominjali mogućnost tužbi protiv zemalja koje budu priznale nezavisnost KiM. Da li ste se predomislili?
- Tema tužbi takođe ne bi smela da bude stranačko pitanje. Manje je važno šta koja stranka o tome misli već šta kažu stručnjaci, a oni su za sada podeljeni. Srbija treba da uradi ono što je najsvrsishodnije i grupa pravnih eksperata mora da veoma pažljivo analizira posledice i da relevantnu preporuku državnim institucijama.
Preuzeto sa sajta novosti.co.yu »
Komentari na drugim sajtovima
Prvo život pa politika
Večernje novosti22 komentar(a)
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari