Otrovi na kilogram

IAKO je zakonskim aktima dobro regulisana, trgovina pesticidima "na malo", ali i njihova primena, često izmiče kontroli, pa se dešava da, s voćem i povrćem koje nabavljamo na pijaci, uz očekivane vitamine i minerale, unesemo i razne hemikalije kojima je ono "obogaćeno", često i samo dan pre prodaje.

Distribucija, odnosno promet pesticida, u Srbiji je, inače, regulisana Zakonom o hemikalijama i Zakonom o zaštiti bilja. Da bi se neko bavio prometom ovih materija na veliko, a i na malo, neophodno je da ispunjava veliki broj uslova i da, posle toga, dobije dozvole tri ministarstva: Mistarstva za zaštitu životne sredine, Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva trgovine, turizma i usluga, koje je nadležno za tržišnu inspekciju.

Svi propisi, slažu se stručnjaci, dobro su formulisani i ne odstupaju mnogo od propisa zemalja u okruženju, a pridržavaju ih se svih pet domaći proizvođača pesticida. Odnosno, svi oni koji se bave prometom pesticida na veliko. Međutim, do problema dolazi kada se ovo pitanje "spusti" na nivo malih poljoprivrednih apoteka kojih ima gotovo tri hiljade.

- Za kontrolu ovih apoteka zaduženi su fitosanitarni inspektori, kojih ima po jedan ili dva na ceo okrug, a to im je samo deo posla - navodi Julka Toskić, diplomirani inženjer zaštite bilja, stručni saradnik za registraciju pesticida u "Delta agraru". - Baš zbog toga, apelujemo na odgovorne da povećaju broj inspektora i da se na taj način i ovaj najosetljiviji deo tržišta kvalitetno uredi.

Prema propisima, između ostalog, svaka poljoprivredna apoteka trebalo bi da u stalnom radnom odnosu ima diplomiranog inženjera za zaštitu bilja, čiji bi zadatak bila preporuka i prodaja pesticida, s davanjem detaljnih uputstava za primenu koja obezbeđuje proizvođač ili uvoznik. Uz ovo, pesticidi bi trebalo da se skladište odvojeno od stočne hrane i da ne budu u dodiru sa ostalim proizvodima koji se u poljoprivrednim apotekama prodaju.

Međutim, to se u praksi najčešće ne primenjuje. Pesticidi se tretiraju kao i ostala roba. U apotekama, posebno onim starijim, rade ljudi nedovoljno stručni, pa se to direktno odražava i na primenu pesticida.

- Često se dešava da poljoprivrednici, posebno oni "manji", kojima poljoprivreda nije primarna delatnost, a ima ih mnogo, pesticide koriste bez kontrole, preteruju s količinama i ne poštuju karencu, odnosno, vreme koje mora da prođe od poslednjeg prskanja do berbe proizvoda - navodi Toskićeva. - Zbog niže cene, kupuju se i švercovani pesticidi iz inostranstva, čiji kvalitet nije poznat, a zna se i da nije mali broj slučajeva gajenja zasada "za pijacu" i "za nas", pa se s pravom možemo upitati kakvo voće i povrće, u stvari, jedemo.

U Poljoprivrednoj stanici u Požarevcu dovitljivi prodavci upozoravaju mušterije natpisom: "Pazite kako primenjujete pesticide - nikada ne znate ko vam može biti snaja ili zet" - priča nam Toskićeva.

- Rešenje problema treba tražiti u povećanoj kontroli gotovih poljoprivrednih proizvoda, odnosno, propise koji se odnose na meso treba primeniti i na voće i povrće - predlaže Toskićeva. - Trebalo bi da se na pijacu, odnosno, u promet, iznosi samo voće i povrće koje su proverile nadležne institucije, kao što se slobodno prodaje samo meso s pečatom. Između salate, kupusa, jabuka i mesa, ne bi trebalo da bude razlike. I jedno i drugo koristimo za ishranu...

KAKO RADE SLOVENCI

U SLOVENIJI je u organizaciji službe zaštite bilja primenjen način organizovanja crkve - navodi Toskićeva. - Svaki "zaštitar" ima svoju "parohiju", odnosno, područje koje obilazi, u kojem poznaje poljoprivrednike, zasade, posebno one višegodišnje. Njegov zadatak je da savetuje, ali i da kontroliše kakvi se pesticidi primenjuju.