Vesti » Večernje novosti 27.04.2008
Znoj zlatne zemlje
Večernje novosti nedelja, 27. april 2008.
GRAČANICA - Ovoga proleća sam se baš umorio. Zasejalo se pre Vaskrsa, kako to običaji nalažu pet hektara kukuruza, prihranjeno je 16 hektara pšenice, pokošen hektar livade, obrezan i uređen još hektar vinograda. Ukupno 25 hektara manastirskog zemljišta, a do pre nekoliko dana radio sam i u manastirskoj kotlarnici. Preko moje jedne ruke preturio sam nekoliko desetina kubika uglja i drva.
Ovako za „Novosti“ počinje priču Ratko Đurović (42) iz Gračanice, otac troje maloletne dece, koji zarađuje za život petočlane porodice.
Stoji pored traktora u porti manastira, gde je smeštena ekonomija. Desnom zdravom rukom obrisa znoj sa čela, uzdahnu, malo oćuta, pa Ratko nastavi:
- Do pre godinu i po dana s lakoćom sam obrađivao manastirsku zemlju. To su rodne i plodne njive u selu, oko manastira. Onda me zadesila nevolja. Berač kukuruza uhvatio mi je šaku leve ruke. Čupam ja, a čupa i mašina. Ostadoh bez jednog, drugog, trećeg prsta. Krv se pomešala sa zelenom vodom stabljika. Kada mi je tri prsta isekla i pola dlana, krenu mašina u suprotnom smeru. Hoće i ruku. A ja ne dam, vučem,čupam, a čupa u mašina.
Sat i po se Ratko borio sa beračem. Bila je to u stvari borba, a ne vapaj. Ni danas ne zna otkuda se pojavio njegov rođak Dragan Perić.
Kada je video šta se dešava, uspeo je da zaustavi mašinu. Ali ne i da Ratkovu ruku iščupa iz čeličnih kandži. Otrčao je kući, doneo alat, razmontirao „levak“ i spasao rođaka.
- Mnogo sam bio iskrvario. Ali, gledao sam u ruku, kao u nešto što se moralo desiti. Ne znam, snaga Božja me je održavala u svesti i - hrabrosti - objašnjava Ratko.
Lekari KBC Priština u Gračanici učinili su sve što je trebalo. Ratko je prevezen u Klinički centar Srbije u Beogradu. Ostao je bez najvećeg dela šake, bez prstiju, invalid. I, vratio se na posao u manastirsku ekonomiju. Na proleće, pred Vaskrs.
Prekidamo priču o Ratku invalidu. Pričamo o Ratku radniku manastirskog imanja.
U delu ekonomije, gde je već godinama smešteno i nekoliko vozila Kfora, koji obezbeđuju manastir, obilazimo traktore, sejačice, kosačice, zastajemo pored berača kukuruza. Zavirujemo u levak, čudimo se. Da iz tako uskog prostora Ratko izvuče ostatak ruke?!
I prema manastiru, na dvadesetak koraka zapadno, monahinje. Idu na vačernju službu.
- Sve je ovde u znaku Vaskrsa. I moja osećanja na sve što mi se desilo, kao da vaskrsnu, ali ne sa bolom, već sa čuđenjem kako sam sve to preživeo.
Sada se sa porodicom pripremam da veliki praznik proslavimo na način dostojan nas pravoslavaca. Sinovi Bogić (16) i Nemanja (15), kći Nevena (12) i supruga Dragana, pomažu mi u svemu. Da lakše odradim posao i zajedno, porodično, pripremimo sve što nam je za Vaskr s potrebno.
POSAO
DO rata Ratko je radio u trgovinskoj firmi „Voćar“ u Prištini kao vozač i nabavljač. Ostao je bez posla i ne skriva da iz Gračanice, uz malo veću platu, ne bi išao - nigde.
- Nisam toliko zavoleo ovaj posao, koliko me za njega vezuju svetinja, monahinje, naš verni i napaćeni narod. Zato sam uveren da svaki pedalj obrađene manastirske zemlje vredi više od svakog grama zlata u bilo kojem drugom delu sveta - dodaje Ratko.
Ovako za „Novosti“ počinje priču Ratko Đurović (42) iz Gračanice, otac troje maloletne dece, koji zarađuje za život petočlane porodice.
Stoji pored traktora u porti manastira, gde je smeštena ekonomija. Desnom zdravom rukom obrisa znoj sa čela, uzdahnu, malo oćuta, pa Ratko nastavi:
- Do pre godinu i po dana s lakoćom sam obrađivao manastirsku zemlju. To su rodne i plodne njive u selu, oko manastira. Onda me zadesila nevolja. Berač kukuruza uhvatio mi je šaku leve ruke. Čupam ja, a čupa i mašina. Ostadoh bez jednog, drugog, trećeg prsta. Krv se pomešala sa zelenom vodom stabljika. Kada mi je tri prsta isekla i pola dlana, krenu mašina u suprotnom smeru. Hoće i ruku. A ja ne dam, vučem,čupam, a čupa u mašina.
Sat i po se Ratko borio sa beračem. Bila je to u stvari borba, a ne vapaj. Ni danas ne zna otkuda se pojavio njegov rođak Dragan Perić.
Kada je video šta se dešava, uspeo je da zaustavi mašinu. Ali ne i da Ratkovu ruku iščupa iz čeličnih kandži. Otrčao je kući, doneo alat, razmontirao „levak“ i spasao rođaka.
- Mnogo sam bio iskrvario. Ali, gledao sam u ruku, kao u nešto što se moralo desiti. Ne znam, snaga Božja me je održavala u svesti i - hrabrosti - objašnjava Ratko.
Lekari KBC Priština u Gračanici učinili su sve što je trebalo. Ratko je prevezen u Klinički centar Srbije u Beogradu. Ostao je bez najvećeg dela šake, bez prstiju, invalid. I, vratio se na posao u manastirsku ekonomiju. Na proleće, pred Vaskrs.
Prekidamo priču o Ratku invalidu. Pričamo o Ratku radniku manastirskog imanja.
U delu ekonomije, gde je već godinama smešteno i nekoliko vozila Kfora, koji obezbeđuju manastir, obilazimo traktore, sejačice, kosačice, zastajemo pored berača kukuruza. Zavirujemo u levak, čudimo se. Da iz tako uskog prostora Ratko izvuče ostatak ruke?!
I prema manastiru, na dvadesetak koraka zapadno, monahinje. Idu na vačernju službu.
- Sve je ovde u znaku Vaskrsa. I moja osećanja na sve što mi se desilo, kao da vaskrsnu, ali ne sa bolom, već sa čuđenjem kako sam sve to preživeo.
Sada se sa porodicom pripremam da veliki praznik proslavimo na način dostojan nas pravoslavaca. Sinovi Bogić (16) i Nemanja (15), kći Nevena (12) i supruga Dragana, pomažu mi u svemu. Da lakše odradim posao i zajedno, porodično, pripremimo sve što nam je za Vaskr s potrebno.
POSAO
DO rata Ratko je radio u trgovinskoj firmi „Voćar“ u Prištini kao vozač i nabavljač. Ostao je bez posla i ne skriva da iz Gračanice, uz malo veću platu, ne bi išao - nigde.
- Nisam toliko zavoleo ovaj posao, koliko me za njega vezuju svetinja, monahinje, naš verni i napaćeni narod. Zato sam uveren da svaki pedalj obrađene manastirske zemlje vredi više od svakog grama zlata u bilo kojem drugom delu sveta - dodaje Ratko.
Preuzeto sa sajta novosti.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari