Samo SSP i Kosovo mogu da promene već podeljene karte

Beograd - Srbija ulazi u finiš predizborne kampanje, rezultati istraživanja javnog mnjenja uglavnom su podudarni, a aktuelni praznici svakako ne koriste strankama i koalicijama u njihovoj borbi da, efektnom završnicom, što mirnije dočekaju glasanje 11. maja. Da li će predstojeći parlamentarni izbori biti dosad najneizvesniji ili je sve manje-više poznato i šta još politički akteri mogu da urade u svoju korist?

- Trenutne rejtinge stranaka mogli bi da promene samo izuzetno krupni politički događaji, kao što su potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU ili ozbiljni incidenti na Kosovu. Ukoliko toga ne bude, u preostalom delu kampanje stranke mogu da poprave rejting samo u vrlo malim, zanemarljivim procentima. Karte su podeljene - procenjuje Đorđe Vukadinović, glavni urednik časopisa Nova srpska politička misao, u izjavi za Danas.

Vukadinović ističe da su rezultati istraživanja javnog mnjenja "relativno realni", ali i upozorava da je koalicija DSS-NS potcenjena za jedan do dva odsto, dok kod navođenja prednosti Srpske radikalne stranke od nekoliko procenata u odnosu na listu Demokratske stranke postoje "izvesne nejasnoće".

Na pitanje da li je realno da nakon izbora Socijalistička partija Srbije podrži vladu koalicije okupljene oko Demokratske stranke, Vukadinović kaže da su šanse za direktnu podršku male, ali i da indirektna podrška "nije tako nemoguća". Vukadinović odbacuje mogućnost buduće vlade koju bi podržale i SPS i Liberalno-demokratska partija.

Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, međutim, smatra da ni kosovska ni evropska priča ne mogu da utiču na eventualnu promenu u rejtingu stranaka, jer, kako kaže, na tom području su već iscrpljeni svi potencijali.

- Tokom kampanje nije moguće mnogo uraditi na privlačenju većeg broja glasova. Biračko telo se zapravo utvrđuje pre kampanje. Moguća su pomeranja gore-dole za dva do tri odsto i tu se kapacitet uticaja na birače tokom kampanje iscrpljuje - navodi Stanković za Danas.

On ističe da jedino što je moguće učiniti sa aspekta poboljšanja izbornih rezultata jeste da stranke i koalicije osiguraju da već utvrđeni fond glasača izađe na izbore. "Prema svemu sudeći, najverovatnije nas čeka vlada SRS, DSS-NS i SPS. Čini se potpuno nemogućim da SPS podrži vladu koalicije oko DS-a, jer bi za istim stolom morali da sede sa Vukom Draškovićem, Mlađanom Dinkićem, Nenadom Čankom... Ako bi tome dodali bilo koga iz LDP-a, mislim da bi to za socijaliste bilo zaista previše", naglašava Stanković.

S druge strane, Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, smatra da će takozvani proevropski blok sigurno odneti pobedu na izborima. "Kod građana Srbije će pred biračkom kutijom prevladati strah od izolacije i siromaštva i oni će, siguran sam, glasati za koaliciju oko DS-a", tvrdi Nikolić.

Naš sagovornik predviđa da će se u pregovorima oko formiranja postizborne koalicije za istim stolom naći i SPS i LDP jer, kako kaže, SPS će se prikloniti pobedniku, a LDP proevropskom interesu.

Ipak, sva istraživanja javnog mnjenja, koja svakako ne moraju biti garant konačnih izbornih rezultata, ukazuju da će Tomislav Nikolić, Vojislav Koštunica i Ivica Dačić, posle glasanja 11. maja, imati komotnu većinu za formiranje nove vlade Srbije. Prema istraživanjima, druga mogućnost jeste koalicija liste Za evropsku Srbiju-Boris Tadić sa DSS-om, Novom Srbijom i SPS-om, dok je treća opcija izuzetno široka koalicija oko DS-a, koja bi podrazumevala podršku i LDP-a i SPS-a i manjina.

Prema najnovijem istraživanju CESID-a, SRS će u budućem sazivu Skupštine Srbije imati prednost od nekoliko poslaničkih mandata u odnosu na koaliciju oko DS-a. Taj izvor navodi da bi na teritoriji Beograda radikali osvojili 37 odsto glasova, koalicija oko DS-a 36, DSS i LDP po 11 odsto, a SPS pet procenata. Rezultati istraživanja u Vojvodini ukazuju da SRS ima 35 odsto podrške, lista na čelu sa DS-om 34 odsto, LDP 11, DSS osam, SPS pet, a stranke manjina sedam odsto. U centralnoj Srbiji istraživanje je pokazalo da bi SRS osvojila 35 odsto, DS 33 odsto, DSS 14 odsto, SPS osam, LDP sedam, a stranke manjina tri procenta.

- Za formiranje vlade biće potrebno troje, a jezičak na vagi će, prema svemu sudeći, biti SPS, što je dosad bila DSS - rekao je našem listu Đorđa Vuković, programski direktor CESID-a. Imajući u vidi podršku koju SRS i DS sada imaju, njima nedostaje još desetak mandata za formiranje vlade. "DSS je i dalje u igri i oni će biti potrebni bilo kome za formiranje vlade, ali socijalisti u ovom trenutku ipak imaju veću važnost", objasnio je Vuković i ocenio da će se stvari neznatno promeniti do izbora. Prema istraživanju CESID-a, na uzorku od 2.732 ispitanika iz Srbije bez Kosova, na izbore će izaći između 4,3 i 4,8 miliona birača.

Ono što je vidljivo iz svih istraživanja javnog mnjenja jeste mala prednost SRS-a u odnosu na listu DS-a, zatim stabilno treće mesto za koaliciju Koštunice i Ilića, stalni rast podrške LDP-u i SPS-ov prelazak cenzusa. Ipak, ne bi bilo zgoreg još jednom podsetiti da se većina istraživača javnog mnjenja prethodnih godina nije proslavila svojim izbornim predviđanjima, kao i da bi potpisivanje SSP-a moglo doneti proevropskim opcijama značajne poene u finišu kampanje, a isto bi se moglo reći i za novo zaoštravanje situacije na Kosovu, ali u korist Koštunice i radikala. Snežana Čongradin