Stranci neće u banje

OD 37 banja i klimatskih mesta u Srbiji, tek nekoliko živi od turizma, a sve ostale jedva sastavljaju kraj s krajem.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u ukupnom broju turista banje učestvuju sa 37 odsto, a u broju noćenja sa 62 odsto. Međutim, od turizma “živi” samo nekoliko banja, a u ostalim mestima nije glavna privredna grana, niti postoje pouzdani podaci o broju gostiju, zaradi, popunjenosti kapaciteta.

Najpopularnija u Srbiji je Vrnjačka Banja, sa 148.481 turistom, a slede Sokobanja, sa više od 70.000, Koviljača i Niška banja, sa više od 20.000 gostiju. Zanimljivo je da se upravo naše najbolje banje nalaze na listi 13 rehabilitacionih centara koje država želi da proda do kraja godine.

Pravi podatak koliko banje zaista zarađuju od turizma niko nema, jer lokalne turističke organizacije kao zaradu beleže samo boravišnu taksu. Na taj način se dolazi do podatka da se u budžet SO Vrnjačka Banja od turizma sliva samo 7,5 odsto. Zarada je, naravno, daleko veća, jer od turista žive kafići, restorani, prodavnice, pijaca, animatori, hemijsko čišćenje, proizvođači nameštaja, dobavljači hrane, benzinske pumpe... U Vrnjačkoj Banji na 29.500 stanovnika registrovano je 1.300 privatnih firmi i svi rade na “istom zadatku”.

- Loša privatizacija “Fontane”, koja ima pet objekata i 2.000 kreveta, izuzetno utiče na turizam u Banji - kaže Nebojša Bogićević iz Turističke organizacije Vrnjačke Banje. - “Fontana” ima skoro trećinu registrovanih kreveta. Rešenje problema se očekuje od države, a tek je najavljena privatizacija “Merkura”, koji je, takođe, okosnica našeg turizma.

Ostale banje tokom prošle godine imale su po manje od 10.000 gostiju. Ukupan broj turista u svim banjama Srbije je 383.642, od kojih su samo 15 odsto bili strani turisti. I stranci koji su, pretežno, boravili u Vrnjačkoj Banji, došli su, zapravo, iz Republike Srpske.

- Na svetskim sajmovima uvek predstavljamo Vrnjačku Banju, Sokobanju, Kanjižu, Koviljaču i Zlatibor kao klimatska mesta - kaže Ljiljana Čerović iz Turističke organizacije Srbije. - Smatramo da tih pet turističkih centara može da zadovolji kriterijume i standarde stranih turista.

Kada se naše banje uporede s konkurencijom, dolazi se do poraznog zaključka da je naša infrastruktura loša, usluga skromna, medicinska oprema zastarela, a cene previsoke. Zakon o banjama se piše čitavu deceniju, pa niko ne može da odgovori na pitanje - šta je prednost naših banja?