Arhiva » Vesti » Večernje novosti 28.04.2008
Cvetaju elan i paprika
Večernje novosti ponedeljak, 28. april 2008.
LESKOVAC - Bez pesticida i herbicida, koristeći energiju sunca, na tradicionalni način, dvadesetak kineskih povrtara već godinu dana u Pečenjevcu na "Farmi" nekadašnjeg poljoprivrednog kombinata "Poljoprivreda" mukotrpno radi na podizanju specijalnih plastenika. Sa svih strane, osim sa južne, opasani su zidom od blata i slame, koji je odličan izolator toplote, tako da Kinezi već uveliko prodaju krastavac, a za koji dan će stići i paradajz. Postoji interesovanje, ali ne i elan domaćih povrtara da usvoje ovu tehnologiju.
Plastenike Kinezi jednostavno zovu "kuće", a koje su njihove prednosti i laik se može uveriti već na prvi pogled. Podigli su ovi preduzimljivi ljudi i obične plastenike, ali u njima krastavac neće stići još za dvadesetak dana. Toplota je nepodnošljiva, stabljike su neotporne i podležne bolestima i štetočinama, pa su hemijska sredstva neophodna... Međutim, u "kućama" je sasavim druga priča.
- Debeli zidovi od pola metra čuvaju toplotu, a zemlja upija višak vlage, tako da je gotovo prijatno unutra. Dosta su visoki a krov im se otvara, tako da je uređen i sistem ventilacije. Izgradnja ovakvog plastenika, dužine 60 metara, košta nekoliko hiljada evra, ali dobija se pravi pogon za proizvodnju povrća, jer se godišnje rod može skidati od četiri do pet puta - pojašnjava nam Slobodan, koji pomaže kineskim povrtarima oko snalaženja sa domaćim (ne)prilikama.
Kinezi su zakupili nekadašnji pogon Poljoprivrednog kombinata "Poljoprivreda", koji godinama ne radi. Nije bilo struje, ni vode. Ovo mesto na samom ulazu u Pečenjevce starim autoputem iz pravca Niša, godinu dana kasnije je preporođeno. Preokrenuli su svaki kamen. Pored dve "kuće" podigli su i 16 plastenika, u kojima pored raznog povrća gaje i lubenice. Planiraju da obnove ruinirane objekte i uzgajaju svinje i kokoške.
- Vrednoću niko ne može da im ospori. Vole zemlju i brinu o njoj kao da "rađa zlato". Nema tu velike mehanizacije, niti filozofije. Rade od šest ujutru pa dok ima sunca, a pri tom, osmeh im ne silazi s lica. Smrknuti su samo kada nema sunca, jer onda biljke ne rastu. Poznaju svaku štetočinu, tačno znaju kada se izležu larve, koje pokupe ručno, tako da ne koriste hemikalije - hvali svoje "kolege" Slobodan Videnović, koga su već prekrstili u Boba.
Kao đubrivo koriste "apukuku" (stajnjak od kokošaka) i "apumu" (stajnjak od krava), koje pre upotrebe zatrpavaju peskom dok ne "pregori".
Huan Li Šeng, rukovodilac ovih plastenika, kaže da rado hoće da pomognu komšijama i da ih nauče kako da odgajaju povrće na kineski način. Veli da se dosta njih iz cele Srbije interesuje, ali da se snebivaju kada uvide koliko je truda i rada potrebno.
Kinezi svoje krastavce već uveliko prodaju po ceni od 100 dinara na leskovačkim pijacama, a iz srpskih plastenika prvi rod kreće tek za mesec dana. Cena krastavca će tada biti 50, ili, možda, 30 dinara, i nije teško izračunati ko će biti na većem dobitku.
SLAVE
KINEZI su se baš sprijateljili sa lokalnim stanovništvom. Odlazili su zimus na krsne slave, a oni su bili domaćini za kinesku Novu godinu. Džo Vu Džin u rodnoj Kini bio je ugostitelj, a svoje kulinarsko umeće pokazao je i zvanicama, pripremajući im kineske specijalitete.
ZAHVALNOST KOMŠIJAMA
RADIVOJE Stanojević u neposrednoj blizini kineskih povrtara uzgaja krompir.
- Kad sam ih prvi put sreo, samo su ponavljali reč "voda". Moja supruga Zlata pomislila je da su žedni i ponudila im da piju. Nekako su nam objasnili da na "Farmi" nemaju vodu i ja sam se ponudio da im dovezem nekoliko buradi sa vodom, dok se ne snađu. Svoju zahvalnost pokazuju i dan-danas, jer kad god me vide da sa Zlatom nešto radim u njivi, priđu da pomognu. Vidi se da su dobri i pošteni ljudi - uveren je Radivoje.
SAMI SEBI OBARAJU CENU
UŠTEDE na energiji i hemijskim sredstvima sigurno ne pogoduju trgovcima, koji "masno" zarađuju upravo na ovoj stavki. Međutim, i seljaci bi morali da se trgnu jer je konkurencija velika, a svoje proizvode "zatrovane" svemogućim preparatima neće moći da ponude tržištu van granice. Leskovački kraj je poznat po proizvodnji ranog povrća, ali sami sebi obaraju cenu, zbog velike ponude u isto vreme, a ne treba zanemariti ni uvoz iz Turske i Grčke. Kad se sve sabere, od jedne, u najboljem slučaju dve berbe godišnje, ne može se očekivati lagodnih 12 meseci.
Plastenike Kinezi jednostavno zovu "kuće", a koje su njihove prednosti i laik se može uveriti već na prvi pogled. Podigli su ovi preduzimljivi ljudi i obične plastenike, ali u njima krastavac neće stići još za dvadesetak dana. Toplota je nepodnošljiva, stabljike su neotporne i podležne bolestima i štetočinama, pa su hemijska sredstva neophodna... Međutim, u "kućama" je sasavim druga priča.
- Debeli zidovi od pola metra čuvaju toplotu, a zemlja upija višak vlage, tako da je gotovo prijatno unutra. Dosta su visoki a krov im se otvara, tako da je uređen i sistem ventilacije. Izgradnja ovakvog plastenika, dužine 60 metara, košta nekoliko hiljada evra, ali dobija se pravi pogon za proizvodnju povrća, jer se godišnje rod može skidati od četiri do pet puta - pojašnjava nam Slobodan, koji pomaže kineskim povrtarima oko snalaženja sa domaćim (ne)prilikama.
Kinezi su zakupili nekadašnji pogon Poljoprivrednog kombinata "Poljoprivreda", koji godinama ne radi. Nije bilo struje, ni vode. Ovo mesto na samom ulazu u Pečenjevce starim autoputem iz pravca Niša, godinu dana kasnije je preporođeno. Preokrenuli su svaki kamen. Pored dve "kuće" podigli su i 16 plastenika, u kojima pored raznog povrća gaje i lubenice. Planiraju da obnove ruinirane objekte i uzgajaju svinje i kokoške.
- Vrednoću niko ne može da im ospori. Vole zemlju i brinu o njoj kao da "rađa zlato". Nema tu velike mehanizacije, niti filozofije. Rade od šest ujutru pa dok ima sunca, a pri tom, osmeh im ne silazi s lica. Smrknuti su samo kada nema sunca, jer onda biljke ne rastu. Poznaju svaku štetočinu, tačno znaju kada se izležu larve, koje pokupe ručno, tako da ne koriste hemikalije - hvali svoje "kolege" Slobodan Videnović, koga su već prekrstili u Boba.
Kao đubrivo koriste "apukuku" (stajnjak od kokošaka) i "apumu" (stajnjak od krava), koje pre upotrebe zatrpavaju peskom dok ne "pregori".
Huan Li Šeng, rukovodilac ovih plastenika, kaže da rado hoće da pomognu komšijama i da ih nauče kako da odgajaju povrće na kineski način. Veli da se dosta njih iz cele Srbije interesuje, ali da se snebivaju kada uvide koliko je truda i rada potrebno.
Kinezi svoje krastavce već uveliko prodaju po ceni od 100 dinara na leskovačkim pijacama, a iz srpskih plastenika prvi rod kreće tek za mesec dana. Cena krastavca će tada biti 50, ili, možda, 30 dinara, i nije teško izračunati ko će biti na većem dobitku.
SLAVE
KINEZI su se baš sprijateljili sa lokalnim stanovništvom. Odlazili su zimus na krsne slave, a oni su bili domaćini za kinesku Novu godinu. Džo Vu Džin u rodnoj Kini bio je ugostitelj, a svoje kulinarsko umeće pokazao je i zvanicama, pripremajući im kineske specijalitete.
ZAHVALNOST KOMŠIJAMA
RADIVOJE Stanojević u neposrednoj blizini kineskih povrtara uzgaja krompir.
- Kad sam ih prvi put sreo, samo su ponavljali reč "voda". Moja supruga Zlata pomislila je da su žedni i ponudila im da piju. Nekako su nam objasnili da na "Farmi" nemaju vodu i ja sam se ponudio da im dovezem nekoliko buradi sa vodom, dok se ne snađu. Svoju zahvalnost pokazuju i dan-danas, jer kad god me vide da sa Zlatom nešto radim u njivi, priđu da pomognu. Vidi se da su dobri i pošteni ljudi - uveren je Radivoje.
SAMI SEBI OBARAJU CENU
UŠTEDE na energiji i hemijskim sredstvima sigurno ne pogoduju trgovcima, koji "masno" zarađuju upravo na ovoj stavki. Međutim, i seljaci bi morali da se trgnu jer je konkurencija velika, a svoje proizvode "zatrovane" svemogućim preparatima neće moći da ponude tržištu van granice. Leskovački kraj je poznat po proizvodnji ranog povrća, ali sami sebi obaraju cenu, zbog velike ponude u isto vreme, a ne treba zanemariti ni uvoz iz Turske i Grčke. Kad se sve sabere, od jedne, u najboljem slučaju dve berbe godišnje, ne može se očekivati lagodnih 12 meseci.
Preuzeto sa sajta novosti.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari