Jalova prodaja RTB-a „Bor"

Možda im se jednog dana posreći i dobar vlasnik

Ruskom magnatu Olegu Deripaski poslednji rok da se „kvalifikuje" za pregovore o kupovini RTB-a Bor bila je ponoć između utorka i srede. Da bi razgovor sa drugoplasiranim učesnikom, na drugom tenderu za kupovinu najvećeg industrijskog basena u Srbiji uopšte mogao da počne, Deripaska mora da produži važenje bankarske garancije od deset miliona dolara, bar na sledećih 30 dana. Važnost garancije uplaćene da bi se učestvovalo na tenderu ističe 29. aprila. Do juče popodne, niti se SMR oglasio, niti je u Agenciju za privatizaciju stigla ikakva garancija.

Ekologija pod obavezno

Saša Dragin, ministar ekologije, odlučan je u tvrdnjama da neće odustati od zahteva da novi vlasnik RTB-a, ma ko bio, investira u ekologiju 180 miliona dolara i da izgradi novu topionicu, koja će raditi po najvišim standardima iz oblasti zaštite životne sredine.

- Ako Rusi to ne prihvate, što se tiče Ministarstva ekologije ova priča o prodaji RTB-a biće završena i onda se jedino može očekivati raspisivanje novog tendera za prodaju borske kompanije - ističe Dragin.

Moguća su dva raspleta ove situacije predviđena važećim zakonom. Najpre da Deripaska u ime kompanije „Sojuz metal risors" produži garanciju i posle toga nastavi pregovore, ili da garanciju ne produži, da time sebe eliminiše i Vladu Srbije indirektno natera da raspiše i treći tender.

Svi traže razumevanje

Postoji i treći mogući rasplet, ali takav koji izlazi iz zakonskih okvira. Direktorka SMR za odnose sa javnošću Elena Rolins najavila je da od Vlade Srbije „očekuje razumevanje", a na sličan način o poziciji ruske kompanije u pregovorima govorio je i ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu, prilikom nedavne posete Beogradu. U slučaju da Vlada Srbije pokaže „traženo razumevanje", moraće da pronađe i zakonsko pokriće za kršenje pravila igre, koja je sama postavila, ali kada je Bor u pitanju, već se pokazalo da su pravila tu upravo da bi bila menjana.

S obzirom na to da je zakonski rok za pregovore 30 plus 30 dana, na prvi pogled čini se da ima dovoljno vremena da se dogovore svi elementi kupoprodajnog ugovora, mada zapravo i nije tako. Ključne stvari u prvobitnoj ponudi SMR-a, od uslovljavanja planiranih investicija koje pre svega podrazumevaju novu topionicu, preko zahteva za brisanje rokova plaćanja kupoprodajne cene, do odbijanja sprovođenja programa zaštite životne sredine, i te kako su sporne i protivne tenderskim propozicijama i svakako će naterati državu u nove pregovore sa Deripaskinom kompanijom.

Osmesi samo na potpisivanjima: Predstavnici Kuproma i Ateka sa srpskim ministrima

Sve ove navode ruska kompanija u sastavu moćnog „Baznog elementa" nije demantovala, ali ni potvrdila, a njihova direktorka Elena Rosin rekla je za Biznis da je SMR u kontaktu sa Agencijom za privatizaciju i da su njeni predstavnici spremni da dođu u Beograd „kad god je je potrebno".

- U kontaktu smo i ako iz Agencije budu zahtevali da dođemo u Beograd, mi smo spremni da to uradimo - rekla je Rolinsova, ali nije želela da precizira kada će to biti, kao ni da li će do ponoći SNR produžiti bankovnu garanciju.

Svakom pažljivom pratiocu privatizacionih prilika u vezi sa RTB-om Bor nije nimalo čudno „neodređeno" ponašanje Rusa, budući da je Deripaska sa svojom ponudom od samo jednog dolara za kupovinu Bora učestvovao i na prvom tenderu i da je bio diskvalifikovan upravo zato što nije prihvatio čak ni minimalnu cenu od 266 miliona dolara.

Bilo kako bilo, ukoliko SMR ne dostavi obnovljenu licitacionu garanciju, Agencija za privatizaciju bi trebalo da i ovaj drugi tender za prodaju RTB-a Bor proglasi neuspelim. Prema najavama iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, ukoliko propadne i ovaj tender, država će novog vlasnika za RTB Bor tražiti iz trećeg puta, što znači na još jednom tenderu.

Svi kupci RTB-a

Privatizacijska priča o Boru otpočela je septembra 2006. godine kada je Rudarsko topioničarski basen Bor zvanično ušao u proces prodaje. Agencija za privatizaciju Srbije kao minimalnu cenu za tri pogona Rudarsko topioničarskog basena Bor odredila je sumu od 266,7 miliona dolara. Koverte sa finansijskim ponudama otvorene su 14. decembra, a Agencija je listu rangiranih kandidata objavila osam dana kasnije, 22. decembra 2007.godine.

Pobednik na tenderskom nadmetanju za kupovinu imovine RTB-a, rumunska kompanija ‘'Kuprom'' ponudila je 400 miliona dolara, 60 miliona više od drugoplasiranog ponuđača, konzorcijuma koji čine kiparski ‘'Ist point'' i britanski investicioni fond ORN.

Propali tenderi ipak pune kasu države

Dve propale privatizacije i raskidi kupoprodajnih ugovora sa rumunskim „Kuprumom" i austrijskim „Atekom" pomoći će poslovanju Rudarsko-topioničarskog basena „Bor", rekao je Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije.

- Od rumunskog „Kuproma" smo naplatili tri miliona, a od austrijskog „Ateka" deset miliona dolara, na ime licitacione garancije za učešće na tenderu za privatizaciju RTB-a - rekao je Đelić i dodao će pored tih 13 miliona dolara Vlada Srbije investirati dodatnih sedam miliona dolara za kupovinu najneophodnije rudarske mehanizacije, neophodne da rudokopi u Boru i Majdanpeku ne bi prestali da rade.

Đelić je rekao da će nakon parlamentarnih izbora, nova Skupština Srbije odmah ratifikovati kredit Svetske banke, zahvaljujući kojem će u Bor stići 42,34 miliona dolara.

- Od te sume, 32,34 miliona dolara namenjeno je ekologiji, a ostatak od deset miliona dolara, koji se odobrava po IDA uslovima, odnosno bez kamate, sa grejs-periodom od deset godina i rokom otplate od četvrt veka, namenjen je za podsticaj novom zapošljavanju.

Kasnije je ‘'Kuprom'' zahtevao dodatne uslove tražeći 25 izmena i dopuna kupoprodajnog ugovora, ali je Agencija za privatizaciju odbacila sve zahteve uz obrazloženje da to nije u saglasnosti sa Zakonom o privatizaciji i jedini ustupak koji je napravljen „Kupromu" bio je produženje roka za uplatu dogovorenu cene od 400 miliona dolara za tri dana.

Svega nekoliko sati do ponoći 3. marta 2007. godine, kada je isticao rok za dostavu bankarske garancije, rumunski „Kuprom" odustao je od Bora. Saopštili su da između ostalog odustaju od RTB-a Bor, jer je u međuvremenu došlo i do značajnih neslaganja između stvarne imovine u vlasništvu kompanija iz RTB Bor grupe i liste imovine koja se nudila na prodaju putem tendera.

Posle godinu dana od prvog tendera, 31.avgusta 2007. godine je objavljen novi, drugi tender za prodaju imovine Rudarsko-topioničarskog basena Bor.

Minimalna cena za prodaju borskog basena na drugom tenderu bila je 340 miliona dolara, a učestvovale su kompanija SMR koja je deo „Bejzik elementa" u vlasništvu ruskog milijardera Olega Deripaske, „Atek grupa" iz Beča, kontraverznog austrijskog biznismena Mirka Kovača, kao i drugoplasirani na prvom neuspelom tenderu konzorcijum „Ist point" i britanski investicioni fond ORN.

Austrijski „Atek" pobedio je sa ponudom od 466 miliona dolara i obavezom da investira dodatnih 230 miliona u modernizaciju kompleksa. Kovač je trebalo da uplati prodajnu cenu do 22. februara, ali je taj rok naknadno produžen, a na kraju ni to nije bilo dovoljno vremena da „Atek" pronađe novac, pa je Agencija odlučila da krene u pregovore sa drugoplasiranim, čija ukupna ponuda sada iznosi 783 miliona dolara. Za preduzeće 370, a za investicije 413 miliona dolara.

Interesantan je i podatak da su predstavnici SMR-a i nakon pobede „Ateka" na tenderu zadržali kancelariju u Srbiji, a izvori bliski SMR-u tvrdili su da Kovač neće uspeti da pronađe novac koji je obećao.

Priča o prodaji Rudarsko topioničarskog basena Bor slična je mnogim srpskim privatizacijskim „storijama" koje pune stranice štampe od momenta raspisivanja tendera do konačnog proglašenja pobednika. Tako, poput aranđelovačke, smederevske, „Mobtelove" ili bilo koje druge privatizacije, po ko zna koji put, svi građani Srbije, a ne samo zaposleni u firmi koja se prodaje, čekaju rasplet.