Šta piše u sporazumu

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je Srbija potpisala danas u Luksembugu, obuhvata saradnju u oblasti ekonomije, usklađivanja propisa, borbe protiv širenja oružja za masovno uništenje, očuvanja mira i stabilnosti, borbe protiv terorizma i poštovanja ljudskih i manjinskih prava.

Sporazumom se definiše slobodan protok robe, kretanje radnika i kapitala, saradnja u oblasti trgovine, carina, subvencija, koncesija, javnih nabavki, obrazovanja, socijalne politike, energetike i zaštite životne sredine.

Prema tekstu dokumenta koji sadrži 139 članova, predviđeno je usklađivanje propisa, razvijanje političkog dijaloga, kao i finansijske saradnje.

Ciljevi koji bi primenom sporazuma trebalo da budu postignuti odnose se pre svega na jačanje demokratije i vladavine prava, doprinos političkoj, privrednoj i institucionalnoj stabilnosti u Srbiji, obezbeđivanje okvira za politički dijalog i omogućavanje razvoja bliskih političkih veza između EU i Srbije.

Predviđeno je da stupanjem na snagu ovog sporazuma budu ukinute carine kao i ograničenja na uvoz industrijskih proizvoda proizvedenih u Srbiji u zemlje EU, ali i obrnuto, osim prizvoda navedenih u aneksu sporazuma, jer će se carine na te proizvode postepeno smanjivati i ukidati u prelaznom periodu.

Potpisivanjem sporazuma, Srbija se obavezala na razvoj privredne i međunarodne saradnje kroz usklađivnaje svog zakonodavstva s evropskim.

Ugovor će takođe doprineti naporima da Srbija okonča tranziciju i uspostavi tržišnu privredu, predviđeno je unapređenje ekonomskih odnosa i postepeno stvaranje zone slobodne trgovine između EU i Srbije, kao i podsticanje regionalne saradnje u svim oblastima.

Prema potpisanom tekstu ugovora, definisani su i oblici saradnje u bankarstvu, osiguranju, pravosuđu, zaštite ličnih podataka, kontrole granica i azila, borbe protiv kriminala i terorizma, bezbednosti.

Srbija se takođe obavezala da će po potpisivanju SSP-a, započeti pregovore s državama koje su taj sporazum već potpisale kako bi s njima potpisala ugovore o regionalnoj saradnji.

Ugovori o regionalnoj saradnji, kako je predviđeno, biće potpisani u roku od dve godine od stupanja SSP-a na snagu.

Državljani Srbije koji rade u zemljama EU imaće iste uslove kao i državljani te države u kojoj su zaposleni i neće trpeti diskriminaciju zbog državljanstva, uslova rada, naknade ili otpuštanja.

Prema članu 135 sporazuma, taj sporazum se ne primenjuje na Kosovu, koje je trenutno pod međunarodnom upravom u skladu s Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, koja je doneta 10. juna 1999. godine.

U sporazumu je navedeno da to ne dovodi u pitanje sadašnji status Kosova ni određivanje njegovog konačnog položaja prema toj rezoluciji.

Sporazum stupa na snagu "prvog dana drugog meseca koji sledi nakon dana kada su strane jedna drugu obavestile o okončanju postupaka".

Pridruživanje Srbije EU, prema SSP-u, biće sprovođeno postepeno, a u potpunosti će biti ostvareno u prelaznom periodu od najviše šest godina.

Savet za stabilizaciju i pridruživnaje nadziraće jednom godišnje sprovođenje SSP-a, kao i sprovođenje pravnih, administrativnih, institucionalnih i privrednih reformi u Srbiji.

Potpuno pridruživanje biće postepeno ostvareno, najkasnije tri godine posle stupanja SSP-a na snagu, savet će razmotriti primenu sporazuma, proceniti napredak koji je Srbija učinila i odlučiti o sledećim fazama pridruživanja.