Divlje svinje oru posle setve

SVILOJEVO – Zemljoradnici iz Svilojeva odmah po završetku setve suočavaju se s problemom kako da sačuvaju useve od divljih svinja. Praktično im se sav trud pokazao kao uzaludan jer su divlje svinje preko noći preorale njive i izvadile zrna tek posejanog kukuruza. Stradale su i oranice na kojima još ništa nije zasejano, jer su veprovi preorali zemlju tragajući za semenjem. Seljaci su istovetan problem imali i jesenas, kada im je šteta na usevima iznosila po nekoliko hiljada evra, ali tada ništa nije preduzeto, osim što je konstatovano da problem postoji. U međuvremenu, ne hajući za konstatacije, svinje su se namnožile, pa je i problem veći.

Predstavnici opštine, inspekcije, Šumske uprave i Lovačkog udruženja, na zajedničkom sastanku zaključili su da se malo toga može uraditi da se spreči šteta koju čine divlje svinje. Dat je predlog da se formira komisija za procenu štete od divljih svinja, jer bez nje neće moći da traže nadoknadu štete i upute zahtev da se odobri odstrel većeg broja divljih svinja. Takođe su se dogovorili da se u saradnji s Lovačkim udruženjem "Fazan" u Apatinu i mesnim lovačkim organizacijama organizuju hajke u vreme lova kako bi se bar smanjio broj divljih svinja na tom području, kojih ovde, kako kažu stariji, maltene nije bilo prethodne četiri decenije.

Najviše primedaba poljoprivrednici i predstavnici Lovačkog udruženja imaju na PP "Jedinstvo", čiji su ribnjaci bili prazni proteklih godina pa su postali leglo divljih svinja, a "Jedinstvo" ne dozvoljava pristup lovcima na područje ribnjaka.

– Posejao sam soju na 1.200 hvati, a divlje svinje su je uništile za 48 sati. Pitam se koliko je divljih svinja bilo na toj parceli kada su mogli u tako kratkom vremenu sve da preoru. Kada sam došao nakon dva dana, na njivi je bilo 20 do 30 divljih svinja koje sam terao traktorom, pa su se uputile ka ribnjaku, što potvrđuje tvrdnju da ih je na tom području najviše, kaže Karolj Černai, dodajući da za setvu jednog jutra ponovo treba izdvojiti 25.000 dinara.

Najviše štete pretrpelo je gazdinstvo Endrea Rižanjija kojem su svinje nanele štetu na 50 hektara posejanim kukuruzom, a tu zemlju je uzeo u zakup kao državno poljoprivredno zemljište. Osim toga, strepi i za više od sto hektara u blizini ribnjaka.

– Štetu sam pretrpeo i jesenas, međutim, od tada do danas ništa nije preduzeto. Izgleda da niko nije ozbiljno shvatio šta se događa – kaže Rižanji.

Legla divljih svinja su i u ritskim delovima koji ne pripadaju ni lovačkoj organizaciji u Svilojevu ni Sonti, gde su se divlje svinje takođe pojavile u baštama na rubnim delovima sela.

Zabrinuti svilojevački poljoprivrednici najavili su da će, ako se ništa ne preduzme, svojim poljoprivrednim mašinama blokirati puteve i doći pred opštinu, jer, kako rekoše, ne mogu svake noći ići od njive do njive, paliti vatru, bacati petarde, pucati u vazduh ili sve njive ograditi žicom kako bi zaustavili divlje svinje.

Lane odstreljeno 76 divljih svinja

Proteklih 20 godina na tom području nije bilo divljih svinja, te je ostavljeno krdo od 20 svinja. Pošto su se poslednjih godina namnožile, lane je u apatinskom ataru odstreljeno 76 divljih svinja, a u Svilojevu svega osam, što je i razumljivo kada se zna da lovačka organizacija ima 22 člana, a polovina su stariji članovi koji više i ne idu u lov. Preduzećemo sve mere kako bismo sprečili njihovo ulaženje u njive i pravljenje velike štete, kaže Franjo Bruker, sekretar Lovačkog udruženja "Fazan" iz Apatina.