Teško je biti dobar čovek i opsovati bez psovke

Radenko Stojanović, alijas Vudu Popaj i njegov bend Sikterfelersi održaće 2. maja koncert na beogradskoj Akademiji. Time će ovaj multimedijalni autor obeležiti deceniju rada - pravi trenutak da za Danas priča o prošlosti, budućnosti, novom, petom albumu "Svi unutra", životnim iskustvima...

Slaviš 10 godina od izlaska prvog albuma Vudu Epopeja. Popaj juče, Vudu danas ili obratno. Šta se promenilo od tada?

- Mnogo toga. Danas sam mnogo odgovorniji prema obavezama. Mislio sam da ću da snimim još jedan album i da odem da živim negde na selo. Sve se događalo po nekoj inerciji. Sad mi je izazov da ostvarim ono što sam već uspeo, ali na drugi način. Onaj prvi način je bio kao da sam pao s Marsa i sve sam razoružavao svojom pričom, a drugi način je korak po korak. Ali svaka tona koju podignem, ili milimetar koji se pomerim, mnogo mi znači i hrabri me. Zato sam veliki optimista, ali i zbog rezultata. Ranije sam telefonsku karticu od 300 dinara, koju mi je devojka dala, morao da prodam za 200 dinara da bih preživeo. Trgovao sam nekakvom robom, a onda su stvari krenule nabolje.

Da nisam muzičar, bio bih hokejaš

Šta bi bio da nisi muzičar i pesnik, jer sam prodaješ svoju knjigu i DVD film?

- Trgovina mi dobro ide. To mi je rezervno zanimanje. Možda hokejaš. Zimski sportovi su mi se oduvek sviđali. Kad sam bio mali, u dvorištu sam zimi sankama prolazio između prepreka. Zapisivao sam za koje vreme sam stigao do cilja. Jednom je Švajcarac, pa Nemac... Nisam imao televizor, pa sam ga gledao u robnoj kući. Kad dosadim ljudima sa olimpijskim igrama gledao sam spolja. Imam jedan stih, "hrabrija je grupa ski-skakača nego sa oružjem banda mafijaša". Ranije mi se to dopadalo. Možda sam hteo da poletim i da teram inat, jer najlakše je reći volim leto.

Tvoj novi album se zove "Svi unutra". Bežanje od stvarnosti ili nastavak "karantina" - gde pevaš da je tvoja soba tvoj karantin. Koja je poruka?

- Naziv albuma "Svi unutra" vezan je za borbu. Trebalo bi da se udruže ljudi koji ne pripadaju nekim klanovima, monopolu, slobodni ljudi, umetnici koji mogu da preokrenu situaciju i ono što nam se dešava. Moj bend Sikterfelers simbolizuje borbu protiv primitivizma i ljudske bahatosti, zlobe i bolesne mržnje, koja je poslednjih godina uzela maha. Teško je biti dobar čovek i opsovati bez psovke. Najlakše je biti zao. Sad je bitnije koliko se puta neko pojavi na televiziji nego ono što priča.

Kada ćemo izaći iz mentalnog karantina?

- Moramo naći snagu i udružiti se kao individue. Prvo moramo reći šta mislimo, da bi naš život kao ličnosti bio potpun u tome čime se bavimo. Volim svoj posao, to što radim i to je sve što želim. To je moja misija, ako hoćeš. Boreći se za sebe, borim se za svoje kolege, grad i Srbiju.

Rekao si da nisi "ovan predvodnik", ali da se "boriš s vetrenjačama". Vidiš li sebe kao Don Kihota ili ostaješ Vudu Popaj - prorok sa pesnicom?

- U životu nisam radio ništa tendenciozno, da budem neko. Imao sam uvek skromne, od srca potaknute pobude, i valjda sam zato postigao ono o čemu mnogi sanjaju i pokušavaju bez rezultata. Hteo sam da kroz muziku nađem srodne duše, a napravio bum. Hteo sam sa albumom "Svi unutra" da pobedi pravda, a postao neki "veliki vođa". Drago mi je da čujem pohvale, ali se ne opterećujem time ko sam i šta sam. Ni sebe ne definišem po nekim pitanjima. Sledim neki put. Nije srpski hip-hop samo onaj koji postoji u Beogradu. Potrebno je da ljudi dođu do reči od sveg tog šljama. Bitno je da se pruži šansa. Znaš kad neko nema ni tu jednu šansu. Ovde se godinama radilo tako da se nešto nameće.

Pevaš "Selo moje lepše od Pariza, svaki pogled kao paraliza", a na novom albumu i da "ovo nije moj grad" i da je Beograd "pokvareno selo". Šta se to promenilo u Beogradu?

- Beograd je postao tempirana bomba. Vidiš da grad ubrzava tempo u svemu, a ne može to da podnese. Dođeš na šalter, a nisu tri, nego jedan, svuda je nervoza... U organizacionom smislu je nula i nikakav trotoarčić koji srede neće to nadoknaditi. Ništa ne može da se završi jednostavno, zbog javašluka. Sad svi imaju dostupne telefone, a kad zoveš spuste ti slušalicu. Vlada opšte licemerje. Država je u totalnom haosu.

To je ono što se odnosi na organizaciju institucija. Kakva je situacija sa ljudima. Ima li tu neke promene?

- Srbija je podeljena i u toj podeli svako ima svoje probleme. Nije dobro ni onima koji ostvaruju veću dobit od drugih. Mislim da će nas Evropa izbaciti brzo nakon što nas budu primili i da će se posle toga razići.

Rekao si da je Srbija podeljena. Na šta konkretno misliš?

- Na ekstreme. Siromasi-bogataši, Guča-Egzit. Nema ravnoteže u društvu i socijalne pravde, jednakosti. Nekada je postojala radnička klasa koja je pravila ravnotežu.

Skoro da nisi pevao o takozvanim "velikim stvarima", ne računam ljubav, ali si se pomalo bavio politikom kroz ljudske priče. Bilo je "Serbia is not suburbia" (Srbija nije predgrađe), Karadžić i Mladić, ali i ironičnih stihova - aforizama - "Vlada je donela zakon da krade samo ko mora!?" Kako ti se čini današnja politička scena u Srbiji?

- Meni su svi oni odavno aut. Da urade i najobičniju stvar, izigrali su moje poverenje. Ne znam šta je još ostalo. Da dođe kralj?! Sve to je pogubno za ovaj narod. Više nije bitno ko je vlast, a ko opozicija, dogovaraju se i sve rade iz svog interesa. Sad možeš da napraviš partiju, samo da malo bolje pogledaš kakav je "poligon". Napravićeš profil koji je za ovoga, a protiv onog.

Da li bi pristao da promovišeš neku partiju, kada bi ti ponudili?

- I pre i posle 5. oktobra sam bio kritičan i nisam pripadao nikome. Tako će i da ostane. Oni kupuju ljude nekom sićom, za dve-tri hiljade evra. Napisao sam u pesmi "bolesna želja da traješ", iako si već legenda. Ima primera ljudi koji su se uključili u sve to. To je u stilu - živim samo ovaj život, ne postoji drugi. I to je greška i to ne opravdavam. Samim tim, ni ja ne bih prihvatio nikakve ponude.

Kako vidiš današnji nacionalizam i patriotizam u umetnosti. Može li se o tome pevati, a da se ne ode u patetiku i patos?

- Ekstremi su nas sabili s obe strane da imaš samo jednu putanju. To je kao i u veri. Kad veruješ u boga imaš jedan jako uzak i poseban put. Moraš dobro da razmisliš da ne skreneš levo ili desno. Na žalost, ovo su dve trake gde mogu da prođu kamioni, a između je taj putić. To je rešenje.