Dobar duh književnosti

Treći susret pisaca iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije, pod nazivom Na pola puta, koji je nedavno održan u Užicu, još jednom je dokazao da i ako bi se u regionu svojski potrudili da se ne razmemo, u tome ipak ne bismo uspeli. Govorimo jezikom koji se razume, njime se piše o sličnim ili istim problemima, ukazuje na potragu za novim etičkim vrednostima i šalju poruke o potrebi razmene ideja i stavova.

Ove godine Užice je ugostilo Zdenka Lešića, Faruka Šehića, Nenada Veličković (Sarajevo), Predraga Lucića (Split), Borisa Dežulovića, Jasminu Ahmetagić, Sašu Ilića, Vladimira Arsenijevića, Tomislava Markovića (Beograd) i Dušana Spasojevića (Valjevo). Gosti su bili Amir Kamber, mladi bosanski pisac i Dejan Ilić, urednik izdavačke kuće Fabrike knjiga iz Beograda. Tri večeri zaredom sale Narodnog muzeja, u kojoj je nekada Užičkom republikom stolovao Tito, i užičke skupštine bile su prepune mladih ljudi i odlične atmosfere. Šarm užičkog književnog čuda je u njegovoj nonšalanciji, izvesnoj dozi "subverzionizma" u rušenju predrasuda o piscima i književnosti, reafirmaciji knjige, ali i nameri da kroz novi način komunikacije pisaca i publike, privuče mladog čitaoca i problematizuje etički kod regionalne književnosti.

Pored brižljivog odabira učesnika, koji osim estetskih vrednosti u književnost ugrađuju i etička načela, užički književni susret specifičan je i po tome što pisci drže redovne časove književnosti užičkim srednjoškolcima, s njima diskutuju, a uveče javno čitaju svoja dela.

Ove godine okupljanje književnika iz regiona obogaćeno je pratećim programom. Tako su užički gimnazijalci u okviru međunarodnog projekta Šekspir 24, kojim su u svetu obeležene 444 godine od rođenja Vilijema Šekspira, veoma uspešno, prilagodišvi ga našem podneblju, igrali komad San letnje noći. Isti komad, veoma ubedljivo, ali drugačije postavljen, igrali su i publiku oduševili njihovi vršnjaci iz Sarajeva. "Svaki put sve to izgleda kao nekakva nemoguća misija, ali ona ipak na kraju uspe", kaže Ružica Marjanović, profesorka književnosti u Užičkoj gimnaziji, koja je, uz Nenada Veličkovića, pisca iz Sarajeva, inicijatorka ovog susreta.

Nenad Veličković, koji je ove godine bio moderator književnih večeri, navodi da je cilj susreta da okupi "zanimljive pisce, tolerantne ljude, spremne na dijalog, koji vole knjigu i znaju da govore o ljubavi prema knjizi, a koji su napisali zanimljive stvari i žele da ih čitaju". Književna kritičarka i docentkinja na Univerzitetu u Novom Pazaru Jasmina Ahmetagić navodi da književni susreti u Užicu pedstavljaju i pokušaj da se "raznorazni stavovi ukrste, uklope, nađu i da se o njima razgovara". "Mi smo sredina koja se malo kreće. Malo putujemo i veoma smo zatvoreni. Ne pozanjemo se međusobno, ne izlazimo u Evropu i preko nam je potrebna razmena ideja", ističe Jasmina Ahmetagić.

Koliko je važan bliski kontakt sa publikom, možda najbolje ukazuje jedan od najistaknutijih književnih teroetičara u regionu, Zdenko Lešić, koji se priseća nekadašnjih Dana sarajevske poezije. "Mogu da rekonstruišem mnoge od tih večeri na kojima su učestvovali veliki pesnici našeg jezika, od kojih mnogi danas nisu živi, ali to ostaje u sećanju. Ovo jeste dobar sadržaj i način da mladi ljudi nešto pozitivno uzmu za sebe", kaže Lešić i navodi da je impresioniran velikom posetom mladih ljudi. "Verujem da će njihovo prisustvo biti deo njihovog života, sadržaj kojim pune svoje živote. Biće mi drago ako i ja tome budem doprineo", rekao je Lešić, koji je tokom susreta iskreno i dirljivo svedočio o svom životu i načinu na koji je postao pisac.

"Ovakva vrsta književnih susreta i njihov koncept, odgovara mom shvatanju književnosti. Festival je veoma opušten, nepretenciozan i zanimljiv. Naravno da ovakva manifestacija prevazilazi granice književnosti, jer iza nje ostaje i nekakav dobar duh koji nas spaja", smatra pisac i novinar iz Sarajeva Faruk Šehić. Da se dobar glas o književnoj "gerili" iz Užica proširio i da mnogi pisci očekuju da budu pozvani u Užice, svedoči i Dejan Ilić, pisac i urednik izdavačke kuće Fabrika knjiga iz Beograda. "Čuo sam za užičke susrete pisaca, ali u to nisam mogao da poverujem, i zbog toga sam došao da vidim kako to izgleda. Zaista mogu da kažem da je ovo pravo književno čudo", zaključio je Ilić.