Vesti » Dnevnik 30.04.2008
Pulini nezaobilazni krajolik ravnice
Dnevnik sreda, 30. april 2008.
Vodiči i specijalno obučeni pastirski psi za rad u polju sa sitnom i krupnom stokom došli su na poziv vojvođanskih odgajivača čak iz Budimpešte. Došli su da bi pokazali šta jedan pas treba da nauči kako bi se u ovoj disciplini specijalno propisanoj po programu FCI (Međunarodne kinološke organizacije) mogao takmičiti i raditi u polju sa stadima.
Vođa priredbe, gospodin Laslo Tot i vođa ekipe iz Budimpešte, gospodin Arkoši Jožef predsednik sekcije MEOE i FCI za rad pastirskih pasa, potrudili su se da ova nesvakidašnja priredba uspe i da se naši stočari upoznaju sa takmičarskim propozicijama ovog lepog i vrlo korisnog kinološkog sporta.
Za naše stočare i odgajivače pastirskih pasa, pre svega vojvođanskih pulina, kojih je oko desetak posetilo ovo mesto, bilo je to vrlo interesantno iskustvo. Mađarski takmičari i reprezentativci, njih sedmoro, doveli su deset pasa u Trešnjevac: sedam border kolija, dva australijska kelpija i jednog mudija. Svaki od pasa morao je da izvršava vodičeve naredbe: odlazak do udaljenog stada, obilaženje u propisanom luku, teranje u stranu napred ili nazad, spajanje odbeglih grla sa stadom, prestanak rada, odlaženje, posmatranje, čuvanje i na kraju proterivanje stada od 20 ovaca kroz kapiju od bala slame širine šest metara.
Naši stočari i odgajivači pulina doveli su na ovu radnu smotru 15 pulina, mahom radnih čobanskih kera među kojima je bilo i nekoliko eksterijerno vrednih primeraka.
Zemljoradnik iz Turije Rade Zeremski koji na svojoj maloj farmi ovaca gaji 15 pulina, doveo je dva psa i prisutnima priredio poseban doživljaj. NJegova kuja Ripa je na komandu, u galopu, odjurila do stada od 50 ovaca udaljenog na oko 150 metara od startne kapije. Za kratko vreme doterala je kompletno stado bez odbeglih grla kroz šestometarsku startnu kapiju koja je inače bila mala za ovoliko stado.Bila je ovo ubedljiva i besprekorno izvedena akcija jedne obične čobanske kere, koja je ovaj put radila, ne prema normativima FCI, već prema pravilima koje je propisao njen gazda Rade.
Ovakvih i sličnih kera je u Srbiji sve više i više. Na žalost smišljenog i planskog rada na planu odgoja, popularizacije i obuke pulina nema, kako u republičkom, tako ni u pokrajinskom kinološkom Savezu. Sav rad svodi se na pojedince i nekoliko medija koji prate ovu temu i podržavaju entuzijaste.
Da nam nije komšija, ne bi imao ko da nam otvara oči. Ne treba zaboraviti da su pulini i taksini deo vojvođanske tradicije i miljea isto kao što su salaši, vetrenjače i pregršt drugih koji polako odlaze u zaborav. Slika sa čobanom, stadom i nezamenjivim teračima pulinima koje možete videti dok krstarite ravnicom, polako iščezava. Briga o kulturnom nasleđu, u isto vreme i o modernoj kinologiji i dalje nam je slabija strana.
Z. Palurović
Foto: Z. P.
Poslato 29.04.2008
Vođa priredbe, gospodin Laslo Tot i vođa ekipe iz Budimpešte, gospodin Arkoši Jožef predsednik sekcije MEOE i FCI za rad pastirskih pasa, potrudili su se da ova nesvakidašnja priredba uspe i da se naši stočari upoznaju sa takmičarskim propozicijama ovog lepog i vrlo korisnog kinološkog sporta.
Za naše stočare i odgajivače pastirskih pasa, pre svega vojvođanskih pulina, kojih je oko desetak posetilo ovo mesto, bilo je to vrlo interesantno iskustvo. Mađarski takmičari i reprezentativci, njih sedmoro, doveli su deset pasa u Trešnjevac: sedam border kolija, dva australijska kelpija i jednog mudija. Svaki od pasa morao je da izvršava vodičeve naredbe: odlazak do udaljenog stada, obilaženje u propisanom luku, teranje u stranu napred ili nazad, spajanje odbeglih grla sa stadom, prestanak rada, odlaženje, posmatranje, čuvanje i na kraju proterivanje stada od 20 ovaca kroz kapiju od bala slame širine šest metara.
Naši stočari i odgajivači pulina doveli su na ovu radnu smotru 15 pulina, mahom radnih čobanskih kera među kojima je bilo i nekoliko eksterijerno vrednih primeraka.
Zemljoradnik iz Turije Rade Zeremski koji na svojoj maloj farmi ovaca gaji 15 pulina, doveo je dva psa i prisutnima priredio poseban doživljaj. NJegova kuja Ripa je na komandu, u galopu, odjurila do stada od 50 ovaca udaljenog na oko 150 metara od startne kapije. Za kratko vreme doterala je kompletno stado bez odbeglih grla kroz šestometarsku startnu kapiju koja je inače bila mala za ovoliko stado.Bila je ovo ubedljiva i besprekorno izvedena akcija jedne obične čobanske kere, koja je ovaj put radila, ne prema normativima FCI, već prema pravilima koje je propisao njen gazda Rade.
Ovakvih i sličnih kera je u Srbiji sve više i više. Na žalost smišljenog i planskog rada na planu odgoja, popularizacije i obuke pulina nema, kako u republičkom, tako ni u pokrajinskom kinološkom Savezu. Sav rad svodi se na pojedince i nekoliko medija koji prate ovu temu i podržavaju entuzijaste.
Da nam nije komšija, ne bi imao ko da nam otvara oči. Ne treba zaboraviti da su pulini i taksini deo vojvođanske tradicije i miljea isto kao što su salaši, vetrenjače i pregršt drugih koji polako odlaze u zaborav. Slika sa čobanom, stadom i nezamenjivim teračima pulinima koje možete videti dok krstarite ravnicom, polako iščezava. Briga o kulturnom nasleđu, u isto vreme i o modernoj kinologiji i dalje nam je slabija strana.
Z. Palurović
Foto: Z. P.
Poslato 29.04.2008
Preuzeto sa sajta dnevnik.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari