Vesti » Glas javnosti 30.04.2008
Svakog drugog dana pogine jedan radnik
U Srbiji se mesečno dogodi oko 5.700 povreda na radu, ili dnevno oko 200, ili na svakih 7 minuta po jedna
Glas javnosti sreda, 30. april 2008.
NIŠ - U Srbiji je u proteklih 60 godina registrovano četiri miliona povreda na radu. Od 1948. do 2007. godine godišnje se prosečno povređivalo oko 69.000 radnika, mesečno oko 5.700, dnevno oko 200, odnosno po jedan na svakih 7 minuta - saopštio je Fakultet zaštite na radu u Nišu povodom Svetskog dana bezbednosti i zdravlja na radu
Od 1960. do prošle godine dogodilo se ukupno 7.400 povreda sa smrtnim ishodom, što znači da je bilo 165 smrtnih povreda godišnje, odnosno 15 mesečno, ili svakog drugog dana po jedna povreda sa smrtnim ishodom.
U Srbiji je trenutno preko 400.000 invalidskih penzionera, što je skoro trećina (32 odsto) od ukupnog broja penzionera, a za isplatu njihovih penzija godišnje se izdvaja blizu 100 miliona evra, dok se za isplatu nadoknada za telesna oštećenja za 142.000 korisnika godišnje izdvaja po nekoliko miliona evra.
- Ovi podaci su sami po sebi dovoljno dramatični da im komentar gotovo i nije potreban. Naš fakultet je tokom četiri decenije svog postojanja, kao jedina visokoškolska ustanova ove vrste u Srbiji, edukovao preko 4.000 inženjera, specijalizanata, magistara i doktora nauka, priznatih i poznatih širom sveta. To su kadrovi koji se najneposrednije bore za smanjenje broja povreda na radu, ali je uz njih potrebna i svest o potrebi sprovođenja svih potrebnih mera zaštite radnika, jer povređeni odlaze na bolovanja i „koštaju“ firme i poslodavce mnogo više od „cene“ njihove adekvatne zaštite i zapošljavanja naših stručnjaka. A kao invalidi, često i u najboljim godinama života, oni su kasnije na teretu svojih porodica i državnih fondova - kaže profesor dr Dragan Spasić, dekan Fakulteta zaštite na radu.
Ova problematika inače teško izlazi iz okvira sumorne statistike. Poslodavci često štede na merama zaštite na radu, a slučajeve povreda, naročito one tragične, kriju od javnosti. Veliki broj radnika angažovan je „na crno“ uz nedovoljnu kvalifikaciju za posao koji radi. LJudi se prihvataju bilo kakvog posla ne razmišljajući o rizicima na radnom mestu. Sindikati inače retko stavljaju ovu problematiku na dnevni red. Na drugoj strani, teško je osporiti i argumente pojedinih poslodavaca koji kažu da i sami radnici ne koriste zaštitnu opremu koja im se obezbeđuje. Vrućina im pod šlemom, ili u zaštitnoj odeći i obući?!
Autor:
M. Doderović
Od 1960. do prošle godine dogodilo se ukupno 7.400 povreda sa smrtnim ishodom, što znači da je bilo 165 smrtnih povreda godišnje, odnosno 15 mesečno, ili svakog drugog dana po jedna povreda sa smrtnim ishodom.
U Srbiji je trenutno preko 400.000 invalidskih penzionera, što je skoro trećina (32 odsto) od ukupnog broja penzionera, a za isplatu njihovih penzija godišnje se izdvaja blizu 100 miliona evra, dok se za isplatu nadoknada za telesna oštećenja za 142.000 korisnika godišnje izdvaja po nekoliko miliona evra.
- Ovi podaci su sami po sebi dovoljno dramatični da im komentar gotovo i nije potreban. Naš fakultet je tokom četiri decenije svog postojanja, kao jedina visokoškolska ustanova ove vrste u Srbiji, edukovao preko 4.000 inženjera, specijalizanata, magistara i doktora nauka, priznatih i poznatih širom sveta. To su kadrovi koji se najneposrednije bore za smanjenje broja povreda na radu, ali je uz njih potrebna i svest o potrebi sprovođenja svih potrebnih mera zaštite radnika, jer povređeni odlaze na bolovanja i „koštaju“ firme i poslodavce mnogo više od „cene“ njihove adekvatne zaštite i zapošljavanja naših stručnjaka. A kao invalidi, često i u najboljim godinama života, oni su kasnije na teretu svojih porodica i državnih fondova - kaže profesor dr Dragan Spasić, dekan Fakulteta zaštite na radu.
Ova problematika inače teško izlazi iz okvira sumorne statistike. Poslodavci često štede na merama zaštite na radu, a slučajeve povreda, naročito one tragične, kriju od javnosti. Veliki broj radnika angažovan je „na crno“ uz nedovoljnu kvalifikaciju za posao koji radi. LJudi se prihvataju bilo kakvog posla ne razmišljajući o rizicima na radnom mestu. Sindikati inače retko stavljaju ovu problematiku na dnevni red. Na drugoj strani, teško je osporiti i argumente pojedinih poslodavaca koji kažu da i sami radnici ne koriste zaštitnu opremu koja im se obezbeđuje. Vrućina im pod šlemom, ili u zaštitnoj odeći i obući?!
Autor:
M. Doderović
Preuzeto sa sajta glas-javnosti.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari